Dešava se da nestrukturisano vreme, dovede do gubitka smisla, nesigurnosti Foto: Shutterstock
Depresija i osećaj gubitka smisla mogu da se jave u bilo kojem životnom dobu, posebno u bitnim životnim prekretnicama kao što je odlazak u penziju. Dešava se da do juče poletna osoba, puna planova i ideja, odjednom pomisli da „nikom više nije potrebna“.
Velika promena kao što je odlazak u penziju kod većine osoba izaziva malu nelagodu, neko se lakše prilagodi novoj situaciji okrene hobijima, druženju – svemu onome za šta nije bilo nekada dovoljno vremena. Druge osobe sve dosta teže podnose, u najtežim slučajevima veoma radni ljudi bez ijedne mrlje u karijeri jednostavno po odlasku u penziju brzo preminu. Prema nekim istraživanjima, skoro jedna trećina novih penzionera suočava se sa nekim oblikom depresije.
Odlazak u penziju je velika prekretnica u životu, nekada je posebno teško osobama koje su do nedavno imale radnim obavezama ispunjen svaki delić dana. Moguć je osećaj gubitka smisla, a sve može, iako je manje svakodnevnog stresa, da bude praćeno i nesanicom, stomačnim ili kardiovaskularnim tegobama.
Stručnjaci naglašavaju da odlazak odlazak u penziju i pored neminovnih promena može da bude deo života koji nam omogućava da se na pravi način posvetimo sebi. Veliko životno i radno iskustvo uvek može da se prenese na mlađe osobe, više je vremena za hobije, druženje, kvalitetnije vreme sa prijateljima i porodicom.
Dešava se da nestrukturisano vreme, dovede do gubitka smisla, nesigurnosti, osećaja „da nikom nismo potrebni“. Mnoge osobe svoj lični identitet crpu iz rada, odnosno posla kojim se bave. Odjednom sa odlaskom u penziju sve se menja. Pojedine osobe ispituju svoje vrednosti ne reaguju i ne misle tako brzo kao nekada, osećaju se neadekvatno. Javlja se pojačana napetost koja nekada može da bude početak psihičkih tegoba.
Ma koliko se trudili da prebrodimo ovaj period života, u nekim slučajevima finansijska nesigurnost i više nego skromna penzija mogu da budu dolivanje „ulja na vatru“. Psiholozi naglašavaju da finansijska stabilnost nije nikako ključan faktor mentalnog zdravlja, ali da ona u bitnoj meri može da utiče na osećaj nesigurnosti i teskobe.
U ovakvoj situaciji dešava se da dođe do socijalnog povlačenja i dodatnog osećaja neadekvatnosti, usamljenosti, depresije. Druženje sa bliskim kolegama sa posla može da se nastavi i u penzionerskim danima.
Društvene veze ključne su stavke mentalnog i emocionalnog blagostanja. I suprotno, slabi socijalni kontakti mogu da dovedu do nekog oblika depresije, pa čak u nekim najtežim slučajevima i da budu uvod u ozbiljne kognitivne promene.
Druženje, iskreno pozitivan stav, bavljenje hobijima, volontiranje, dalje obrazovanje i rad na sebi mogu da ispune dane i da daju smisao. Savet je da budemo i u poznim godinama života, koliko je to moguće, fizički aktivni.
Ukoliko primetimo da sve dublje tonemo u potištenost, da nam ništa ne pričinjava zadovoljstvo, potrebno je da pokušamo da razgovaramo sa prijateljima ili potražimo stručnu pomoć. To nije znak slabosti, već pokazatelj zrelog razmišljanja osobe koja brine o svom psihičkom stanju.
Bilo bi dobro kada bi odlasku u penziju prethodile pripreme koje postoje u nekim razvijenim društvima, skreću pažnju socijalni radnici i psiholozi. Budući penzioneri morali bi da znaju kako da reorganizuju svoje aktivnosti. Ovo je period u kojem možemo da otkrijemo i naše uspavane potencijale.
Za učenje nikada nije kasno, a najbolje bi bilo da starije osobe i dalje budu aktivne u skladu sa svojim interesovanjima. Nikako nije dobro prepuštanje osećaju bespomoćnosti. Zapaža se da u penziji najviše uživaju osobe koje su i pre penzije bile radoznale, imale širok krug interesovanja i hobije, volele da upoznaju nove osobe i sklapaju prijateljstva.