Kad „krpa nađe zakrpu“: Nesigurni partneri „hrane“ svoje patologije u paru, ali mogu ostvariti zdravu vezu

Veza između dvoje ljudi sa niskim samopouzdanjem može biti uspešna, ali zahteva dodatni trud, razumevanje i podršku sa obe strane. Nisko samopouzdanje može duboko uticati na percepciju sopstvene vrednosti, način na koji se izražavamo i kako doživljavamo svog partnera i njegovu ljubav.

Kako nisko samopouzdanje utiče na vezu

Osobe sa niskim samopouzdanjem često sumnjaju u osećanja svog partnera, traže stalnu potvrdu ljubavi i podrške i mogu imati problem sa poverenjem. Osećaj da nisu dostojne ljubavi može da stvori osećaj nesigurnosti i strah od odbacivanja, što često dovodi do emocionalne udaljenosti, ljubomore ili sukoba. Sve to dodatno može da se iskomplikuje ukoliko postoji slična patologija, pa se spoje partneri nesvesni svojih poteškoća. 

Neki ljudi ih osveste, ali umesto da idu ka rešenju i dobrobiti, produbljuju negativna osećanja i „hrane“ štetno ponašanje. Ovakva kombinacija partnera nije dobra, osim ako osobe nisu spremne da rade na poboljšanju i kvalitetnu ličnog i partnerskog mentalnog zdravlja.

Moguće posledice ovakvih osobina u paru: Ako fali samopouzdanje, moguć niz emotivnih problema

Brojne su, a zbog nisu ugroženi samo partneri kao jedinke i kao par, već i njihovo socijalno okruženje. Najčešće su:

• stalno traženje potvrde i sigurnosti (partneri mogu konstantno tražiti verbalnu ili neverbalnu potvrdu ljubavi i posvećenosti, što može postati iscrpljujuće za obe strane)
• poteškoće u komunikaciji (strah od odbijanja može otežati otvoren razgovor o osećanjima i potrebama, što može dovesti do nesporazuma i emotivne distance
• ljubomora i nesigurnost (nisko samopouzdanje može uzrokovati preteranu ljubomoru i sumnju u partnerovu vernost, čak i bez realnog povoda)
• strah od konflikta (partneri mogu izbegavati rasprave i nesuglasice iz straha da neće biti dovoljno dobri ili da će biti ostavljeni, što može rezultirati potisnutim emocijama i nezdravim obrascima ponašanja)
• problemi sa postavljanjem granica (osobe sa niskim samopouzdanjem mogu imati poteškoća u postavljanju i održavanju ličnih granica, što može dovesti do osećaja iscrpljenosti ili zanemarivanja sopstvenih potreba)
• poteškoće u pružanju podrške (ako oba partnera imaju nisko samopouzdanje, može biti teško pružiti međusobnu emotivnu podršku jer se oboje bore sa sopstvenim nesigurnostima).

Kako poboljšati vezu kada oba partnera imaju nisko samopouzdanje

Iako izazovi postoje, uz trud i posvećenost veza može postati stabilna i ispunjavajuća. Evo nekoliko ključnih koraka koji mogu da pomognu.

Otvorena komunikacija uz iskren razgovor o osećanjima, strahovima i nesigurnostima pomaže u izgradnji poverenja i razumevanja. Međusobna podrška, odnosno hrabrivanje i podsećanje partnera na njegove vrednosti i snage može pomoći u izgradnji samopouzdanja.

Rizik za produbljivanje negativnih obrazaca ponašanja

Postavljanje realnih očekivanja je važan segment, jer prihvatanje da oboje imate izazove sa samopouzdanjem može smanjiti pritisak i pomoći u stvaranju zdravijeg odnosa. Bavljenje sopstvenim interesovanjima, praktikovanje samopomoći i razvijanje ličnih veština može doprineti povećanju samopouzdanja i smanjenju zavisnosti o partneru.

U redu je potražiti profesionalnu pomoć, a terapeut može pomoći u prevazilaženju problema sa samopouzdanjem i razvijanju zdravijih obrazaca ponašanja u vezi.

Kada oba partnera imaju nisko samopouzdanje, postoji veliki rizik da se međusobno „hrane“ nesigurnostima, umesto da pomažu jedno drugom u prevazilaženju problema. To može dovesti do začaranog kruga u kojem se patologije produbljuju, a odnos postaje sve toksičniji.

Kako međusobne patologije mogu da se prodube u ovakvoj vezi

Partneri sa niskim samopouzdanjem često traže potvrdu svoje vrednosti kroz vezu. Ako oba partnera imaju ovu potrebu, mogu postati zavisni jedno od drugog, što stvara nezdravu, simbiotsku dinamiku. Nesigurnost može dovesti do nepoverenja, preterane ljubomore i potrebe za kontrolom. Ako oba partnera imaju te tendencije, veza može postati preplavljena sumnjom, optužbama i stalnim traženjem dokaza ljubavi.

Ukoliko se oba partnera plaše odbacivanja, mogu izbegavati rasprave i ne izražavati svoje potrebe, što može dovesti do nagomilanog nezadovoljstva i pasivno-agresivnog ponašanja.

Izostanak međusobne podrške i poverenja

Osobe sa niskim samopouzdanjem često imaju tendenciju ka perfekcionizmu, osećaju krivicu. Sklone su samosabotaži. Ako oba partnera prolaze kroz slične unutrašnje borbe, mogu nesvesno podsticati jedno drugo na negativna ponašanja, poput izolacije, destruktivne kritike ili čak emocionalne manipulacije.

Umesto da jedno drugo podstiču na rast i promenu, partneri mogu potvrđivati međusobne nesigurnosti, nesvesno ih produbljujući. Na primer, ako jedan partner stalno sumnja u svoju vrednost, a drugi ima isti problem, teško će moći da pruže međusobnu sigurnost i podršku.

Da li ovakve veze postaju toksične

Veza može postati izrazito disfunkcionalna ako:

• partneri stalno „vuku“ jedno drugo na dno, umesto da se podstiču na napredak
• strah od gubitka veze sprečava oboje da postave zdrave granice
• negativne emocije, poput ljubomore, zavisti i nesigurnosti, dominiraju interakcijama
• partneri koriste međusobne slabosti za emocionalnu manipulaciju ili kontrolu.

Kako sprečiti produbljivanje patologija

Partneri treba da rade na svom samopouzdanju nezavisno jedno od drugog, kroz terapiju, introspekciju i lični rast. Postavljanje zdravih granica pomaže u izbegavanju zavisnosti omogućava zdravu individualnost unutar veze.

Otvorena i konstruktivna komunikacija, razgovor o strahovima i nesigurnostima može pomoći u njihovom razrešenju, umesto da se tiho nagomilavaju.

Ako se prepoznaju obrasci disfunkcionalnog ponašanja, savetovanje ili terapija mogu biti ključni u sprečavanju pogoršanja situacije.