Psiholozi objašnjavaju kako loš odnos sa ocem oblikuje sve naše veze u odraslom dobu

- Potpuno je normalno da imamo probleme sa vezivanjem zasnovane na odnosu sa ocem, majkom ili primarnim starateljima jer ti prvi odnosi stvaraju ono što nazivamo šablonom intimnosti - osnovu za to kako se povezujemo sa drugima kao odrasli - tvrde psihijatri

Tokom detinjstva, ali i kasnije, neka deca nemaju blizak ili dovoljno kvalitetan odnos sa ocem. Drugi su možda sa glavom porodice toliko bliski da odnos postane patološki i nezdrav. Obe situacije mogu doprineti razvoju problematičnog odnosa (daddy issues).

Zašto su kod nekih osoba izvesni problemi sa ocem?

Preporučujemo

Iako se izraz "daddy issues" često koristi, ne spada u zvanične dijagnoze u okviru šifarnika poremećaja mentalnog zdravlja.

Statistika i praksa međutim potvrđuju da deca koja su imala problematičan odnos sa ocem tokom odrastanja često kasnije u životu imaju teškoće sa konceptom vezivanjem za druge osobe. Kada su očevi zanemarivali, zlostavljali decu ili im davali primer drugih nezdravih ponašanja i odnosa, to može dovesti do razvoja nesigurnog stila vezivanja i većih problema u emocionalnim odnosima.

Šta terapeuti kažu o izrazu „daddy issues“?

Neki terapeuti ne vole taj izraz jer implicira da dete snosi krivicu za probleme koje je stvorio roditelj. Drugi smatraju da je jasno da svi mi nosimo posledice načina na koji su nas roditelji odgajali. Nezdravi odnosi roditelj - dete mogu posaditi seme nepoverenja i nesigurnosti, što kasnije vodi ka razvoju dubljih problema sa ocem i kasnijih posledica.

- Potpuno je normalno da imamo probleme sa vezivanjem zasnovane na odnosu sa ocem, majkom ili primarnim starateljima. Ti prvi odnosi stvaraju ono što nazivamo šablonom intimnosti – osnovu za to kako se povezujemo sa drugima kao odrasli - kaže psihijatar Bianca L. Rodriguez.

Šta su najčešći razlozi da se razviju problemi sa ocem

Nekoliko faktora može doprineti razvoju ovih problema, a neki se izdvajaju kao najčešći.

Nezdrava bliskost

Iako je divno imati blizak odnos sa očinskom figurom, on nekada može preći granicu zdravog i postati kontraproduktivan i štetan. Možda je otac posebno favorizovao dete, previše ga razmazio ili je dete fizički i karakterno više podsećalo na oca od braće/sestara, pa je bilo više nagrađivano.

U ekstremnim slučajevima, može se desiti da je otac detetu pridavao neprimerenu pažnju (ponašao se prema njemu kao prema partneru ili ga čak seksualno zlostavljao). To može ostaviti duboke psihičke posledice. Važno je napomenuti da blizak odnos ne znači nužno da će neko razviti problem već se odnosi na previše ili izuzetno bliske, nezdrave i štetne odnose.

Odsutan otac

S druge strane, neko može da razvije probleme sa ocem jer otac nije bio prisutan (radio je previše ili u inostranstvu, napustio porodicu, imao problema sa alkoholom ili drogama...). Fizička odsutnost često znači i emocionalnu udaljenost, što ostavlja prazninu. Da bi se nadomestio taj nedostatak, osoba može kasnije da traži pažnju, prisustvo i zaštitu starijih muškaraca, pokušavajući da popune ulogu oca. Slučaj je češći kod žena, kojima onda očinska figura formira sliku poželjnog partnera.

Seksualno zlostavljanje

Deca su ranjiva i prirodno veruju roditeljima da će postaviti i poštovati odgovarajuće granice. Nažalost, neki roditelji (češće očinske figure) te granice prekorače. Seksualno zlostavljanje izaziva komplikovana osećanja kod dece koja žele da vole osobu koja se brine o njima, a istovremeno pate zbog onoga što im ta bliska osoba radi.

Zlostavljana deca često krive sebe. Trauma, zanemarivanje i zlostavljanje mogu dovesti do osećaja krivice, srama, depresije i PTSP (posttraumatskog stresnog poremećaja).

Znaci da postoji problem sa ocem

Kako znati da žensko dete (devojka, žena) ima daddy issues? Ovo su neki od mogućih znakova:

• Isključivo izlazi sa starijim muškarcima koji je podsećaju na oca: mogu da tragaju za zaštitom, sigurnošću ili ljubavlju koju nisu dobili u detinjstvu; ponekad traže bogate, samouverene, dominantne muškarce koji deluju kao „moćne“ očinske figure. Problem je što takvi odnosi često imaju za posledicu neravnotežu u vezi jer moćni stariji partner dominira, a mlađa ženska osoba će biti u podređenoj ili pasivnoj ulozi.
• Ljubomora i posesivnost: Ako osoba nije odrasla u doslednom i ljubavnom okruženju, može imati problema sa vezivanjem u odraslom dobu. Jedan znak je preterana ljubomora ili sumnjičavost – stalna briga da partner ima nekog drugog ili da neko pokušava da ga „oduzme“.
• Stalna potreba za pažnjom i dokazivanjem ljubavi: Strah od napuštanja može se manifestovati kroz neprekidnu potrebu za pažnjom i potvrdom ljubavi. Pitanja poput „Da li si ljut na mene?“ ili „Jesi li siguran da me voliš?“ ponavljaju se često, što može opteretiti vezu.
• Strah od napuštanja: Osoba sa ovim problemima može biti u vezi po svaku cenu. Boji se samoće i često skače iz jedne veze u drugu. Ironično, ovaj strah može odbiti partnere ako osoba stalno traži uveravanja i sigurnost.
• Ponavljanje toksičnih obrazaca: Neki su toliko navikli na disfunkcionalne odnose da ih stalno iznova traže. Možda podsvesno traže ono što im je poznato, čak i ako je to štetno.

Zašto su zdravi odnosi sa očevima važni?

Prisustvo oca u životu deteta ima veliki značaj. Na primer, neka istraživanja pokazuju da deca sa ADHD-om imaju manje problema u ponašanju ako kvalitetno provode vreme sa očevima. Međutim, ako je otac zlostavljač, veća prisutnost može pogoršati stvari: pojačati anksioznost, depresiju i antisocijalno ponašanje kod adolescenata. Kvalitet je važniji od kvantiteta. Zdrav kontakt sa očinskom figurom može pomoći u razvoju emocionalne stabilnosti i socijalnih veština.

Mogu li se „problemi sa ocem“ rešiti?

Da – daddy issues mogu da se leče. Lečenje podrazumeva rad na nesigurnom stilu vezivanja, suočavanje sa traumama iz detinjstva i učenje zdravih načina vezivanja. Dobar terapeut je neophodan za taj proces. Ne možete promeniti prošlost, ali možete promeniti način na koji gledate na sebe i svoje detinjstvo.  Ljudi sa ovim problemima mogu naučiti da bolje regulišu emocije i grade zdravije odnose kroz terapiju.

- U svom radu sa klijentima identifikujem stil vezivanja i procenjujem kako utiče na njihove sadašnje odnose. Ako taj stil ometa razvoj zdravih veza, radimo na njegovoj promeni uključujući poništavanje osnovnih uverenja o sopstvenoj vrednosti, poverenju i kontroli nad sopstvenim ponašanjem - kaže Bianca Rodriguez.