Na gubitke bližnjih ne možemo da se pripremimo: Ljubav i podrška su put prihvatanja, kaže dr Sladojević Matić

Gubitak je univerzalno ljudsko iskustvo, a bez obzira na razlike u osobinama ličnosti, karakteru i okolnostima, svako ljudsko biće koje prolazi kroz gubitak je podjednako ranjivo. Iako neke gubitke ne možemo do kraja da integrišemo, sa većinom se čovek ipak saživi i nastavlja dalje. Od čega zavisi kako će se neko boriti i izboriti sa iskustvom gubitka, a da se ne zaglavi u žalovanju? 

Najteže iskustvo gubitka jeste gubitak osobe koju volimo: Kao da postoji vreme pre i posle gubitka

Bilo da je u pitanju neki kolektivni gubitak kroz koji smo kao društvo prošli (raspad države, samim tim i gubitak jednog dela identiteta, tranzicija), ili onaj najbolniji, lični - kada izgubimo blisku osobu, neka iskustva gubitaka su nenadoknadiva, a procesi prihvatanja bolni. Sa druge strane, gubici mogu biti veoma važni za našu introspekciju, pa i stimulativni za dalji razvoj, samospoznaju i transformaciju.

To u razgovoru sa eKlinika portal potvrđuje dr Jelena Sladojević Matić, psihoterapeut, koja se u svakodnevnoj psihoterapeutskoj praksi i pedagoškom radu ovom temom bavi sa posebnim fokusom.

U svetlu najtužnijeg dana u hrišćanstvu kojim počinje obeležavanje Uskrsa, pitamo kako dani praznika mogu da utiču na one koji su nedavno imali bolan gubitak, ili je prošlo određeno vreme ali još ga nisu procesuirali?

- Kada dožive gubitak bliske osobe, ljudi često, posebno u akutnoj fazi žalovanja, percipipraju određenu vrstu diskontinuiteta u svom životu. Kao da postoji vreme pre i vreme posle gubitka. Ovo je posebno izraženo ukoliko je u pitanju nagli, iznenadni gubitak, ili je osoba koju smo voleli otišla „pre vremena“. Izmenjen je čitav životni kontekst i svakodnevni život se ne doživljava na isti način kao pre iskustva gubitka. To posebno dolazi do izražaja u periodu praznika, ljudima je teško da po prvi put dočekaju i provedu praznike bez važnih i bliskih osoba koje su voleli i izgubili. Kao da sa gubitkom odlaze i stare uloge i stari rituali, a još uvek je prerano da se neki novi konstituišu. Posebno je delikatno dočekati prvi Božić ili prvi Uskrs ili Novu godinu bez voljene osobe. Takvi dani, datumu i godišnjice mogu biti okidači za intenzivnije krizne reakcije. Zbog toga je posebno važno da tokom praznika, ukoliko se nosimo sa skorašnjim gubitkom, imamo podršku, prisustvo i ljubav naših bližnjih, kao podršku i potporu - kaže dr Sladojević Matić.

Što su nam kvalitetniji i adekvatniji odnosi sa ljudima koje volimo, patnja zbog gubitka će biti veća

Naša sagovornica navodi na bazi svog psihoterapeutskog iskustva da koliko god se pripremali i mislili da smo spremni, gubitak nas uvek bolno iznenadi. Sama pretpostavka o gubitku je jedno, ali, kako kaže, kada iskusimo sam doživljaj da nekog izgubimo, to je drugačije od same anticipacije gubitka. Iznenadnost gubitka, kvalitet odnosa sa osobom koju smo izgubili, situacija da neko ode pre vremena, su faktori koji utiču na intenzitet doživljaja gubitka. Slično je i kada su u pitanju i drugi aspekti gubitka poput gubitka zemlje, tranzicije srednjeg doba i gubitak mladosti... različite situacije u kojoj doživljavamo gubitak u prvom trenutku ne nosimo ni jednostavno ni lako.

- Tada imamo prirodnu reakciju u smislu potrebe da nekoga ili to nešto što odlazi zadržimo, vratimo, repariramo. Čitav put od tog iskustva gubitka i činjenice da se nešto menja, do transformativnog iskustva gubitka je vrlo individualan. Neko može da ostane u poricanju gubitka jako dugo bez obzira na to što je svestan da je neko otišao, da ga nema. Na različite načine negira se iskustvo gubitka, brani se od njega. Naravno, kvalitet odnosa sa osobom koju smo izgubili je takođe jako važan. Što su nam kvalitetniji i adekvatniji odnosi sa ljudima koje volimo patnja će biti veća, ali je i veća mogućnost da iznutra, unutar sebe integrišemo takav odnos. Sa druge strane, ukoliko nam je odnos sa osobom koju smoizgubili, bio obojen ambivalenciom i antagonizmom, i obrada gubitka će biti teža i kompleksnija. A kada ne uspemo da u našem realitetu nekako oprostimo jedni drugima i završimo neke važne teme, onda to doživljaj gubitka čini još kompleksnijim i još težim - objašnjava dr Sladojević Matić.

Zašto neke gubitke ne možemo do kraja da integrišemo i da li je žalovanje normalno? 

Pre svega, kaže dr Sladojević Matić, pokušavamo da ono što smo izgubili nekako premestimo u naš unutrašnji svet, da iznutra nastavimo neke dijaloge, pomirimo suprotnosti, utešimo  sebe i nastavimo neku vrstu odnosa sa onima koje smo izgubili.

- To nije lak zadatak, ponekad je i celoživotni. Iako neke gubitke ne možemo do kraja da integrišemo, većinu ipak možemo i nastavljamo nekako sa tim iskustvom. Važno je naglasiti da je žalovanje i tugovanje normalna reakcija na gubitak i da je to indikator našeg mentalnog zdravlja i snage, a ne slabosti. Ipak, postoji opasnost da ostanemo u prolongiranom žalovanju, bez mogućnosti da istinski integrišemo to što smo izgubili i da napravimo neku vrstu kvalitativnog pomaka. Nažalost, u savremenom načinu života suviše smo ekstrovertovani, okrenuti na spolja, a obrada gubitka i tugovanje traže introspektivni kapacitet. Opšti kontekst nas često gura da obradimo gubitak brže nego što bi to bilo u skladu sa našim prirodnim procesom. Sama dužina procesa obrade gubitka je individualna i zavisi od mnogo faktora, ali svakako ide od negiranja, često i poricanja gubitka, preko najrazličitijih emocija. Zaista, nema recepta za to koje emocije su "normalne" kada se suočimo sa gubitkom. Prosto, svi na svoj način izlazimo sa tim iskustvom na kraj. Treba vremena da se odvojimo od identiteta koji nas vezuje za osobu koju smo izgubili, a to traži puno investiranja, vremena i ljubavi - kaže u razgovoru za eKlinika portal dr Sladojević Matić.

Priča o gubitku je uvek i priča o ljubavi

Kako je u svom blogu napisala naša sagovornica o istoj temi, istinsko razumevanje, empatija, ljubav i ljudska dobrota nose snagu koja predstavlja možda najlekovitiji i najsmisleniji odgovor na strepnju nad pitanjem „šta ostaje posle gubitka“. To je možda put od gubitka do stvaranja unutrašnjeg prostora za susrete sa onima koje smo izgubili.

- Ukoliko smo u stanju da prihvatimo prolaznost, da razumemo da nam se odnosi, ljudi, pa i delovi našeg identiteta nikada ne mogu vratiti onakvi kakvi su nekada bili, otvaramo prostor da sa njima nastavimo da gradimo odnos. Priča o gubitku je uvek i priča o ljubavi: o ljubavi u odnosu na bliske druge, odnosu prema sebi, ljubavi prema delu života i iskustva koje smo proživeli i koje je prošlo. Ljubav je esencija dubokih i bliskih odnosa. Iskustvo gubitka, ali i strah od smrti sa kojim nas ovakva iskustva suočavaju, jedne su od najvećih patnji koje ljudsko biće može da oseti. Pomoć drugome u ovakvoj patnji je čin neizmerne ljubavi - poručuje dr Jelena Sladojević Matić.

Reč, dve o sagovornici eKlinika portala

Dr Jelena Sladojević Matić diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odeljenju za psihologiju. Više od 25 godina bavi se psihoterapijskom praksom kao jungovski (analitički) psihoterapeut i supervizor. Individualni je član i supervizor Svetske asocijacije za analitičku psihoterapiju (IAAP), član Evropske asocijacije psihoterapeuta, Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Srpskog analitičkog društva.

Održala je veliki broj predavanja, radionica i stručnih izlaganja iz oblasti analitičke psihologije i psihoterapije, a autorka je više naučnih radova i publikacija. Njena knjiga „Senka u psihoterapiji: Psihoterapeut i njegova senka“ (2019), smatra se jednim od značajnih doprinosa domaćoj analitičkoj psihoterapiji.

Krajem prošle godine dr Sladojević Matić je predstavila novu knjigu „Priče iz psihoterapije - Šta ostaje posle gubitka?“ , u kojoj se bavi složenim emocionalnim i psihološkim procesima koji prate iskustvo gubitka kroz različite kontekste: gubitak u širem društvenom i porodičnom okruženju, gubitak značajnog odnosa ili osećaj napuštenosti, gubitak aspekata sopstvenog identiteta.

Na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu radi kao profesorka na Departmanu za psihologiju.

(eKlinika.rs)