Samo 30 minuta čitanja dnevno može da produži život za skoro dve godine: Evo šta se dešava u mozgu

Čitanje knjiga nije samo prijatan način da provedemo slobodno vreme. Sve je više naučnih dokaza koji pokazuju da ova navika može pozitivno da utiče na zdravlje mozga, mentalno blagostanje, pa čak i na dužinu života.

Šta pokazuju istraživanja?

Iako knjiga sama po sebi nije lek, istraživanja ukazuju da ljudi koji čitaju redovno imaju manji rizik od kognitivnog pada, depresije i osećaja usamljenosti u poznijim godinama.

Jedno od najpoznatijih istraživanja, koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Jejl, obuhvatilo je 3.635 osoba starijih od 50 godina koje su praćene tokom 12 godina.

Rezultati su pokazali da su ispitanici koji su svakodnevno čitali knjige najmanje 30 minuta živeli u proseku čak 23 meseca duže od onih koji uopšte nisu čitali. Ova povezanost ostala je značajna čak i kada su istraživači uzeli u obzir starost, pol, obrazovanje i zdravstveno stanje.

Zanimljivo je da isti efekat nije zabeležen kod ljudi koji su uglavnom čitali novine ili časopise. Stručnjaci smatraju da knjige zahtevaju dugotrajniju koncentraciju, dublju obradu informacija i aktivnije uključivanje mozga nego kraći tekstovi.

- Kada čitamo knjigu, mozak je primoran da održava pažnju, prati radnju, povezuje informacije i stvara mentalne slike. Upravo ta vrsta angažovanja može da doprinese očuvanju njegovih funkcija - objašnjava dr Ketlin Džordan, glavna medicinska direktorka programa za dugovečnost Midi Health.

Iako nauka još nije sa sigurnošću objasnila zbog čega čitanje može da utiče na duži životni vek, brojna istraživanja potvrđuju da ono donosi niz koristi za mozak i mentalno zdravlje.

Kako čitanje štiti mozak?

- Aktivnosti koje predstavljaju intelektualni izazov, poput redovnog čitanja, važan su deo očuvanja zdravlja mozga - kaže neurolog dr Džonatan Graf-Radford.

Prema njegovim rečima, velika populaciona istraživanja pokazuju da ljudi koji češće čitaju imaju manji rizik od gubitka pamćenja i razvoja kognitivnog pada sa starenjem.

Jedan od razloga jeste razvoj takozvane kognitivne rezerve - sposobnosti mozga da nadoknadi promene koje nastaju usled starenja ili bolesti. Što je ova rezerva veća, mozak duže uspeva da održava svoje funkcije uprkos prirodnim promenama.

Naučni dokazi: Čitanje može da uspori kognitivni pad

Više istraživanja potvrđuje zaštitni efekat redovnog čitanja:

Dugoročna studija koja je trajala 14 godina pokazala je da su starije osobe koje su čitale najmanje jednom nedeljno imale značajno manji rizik od razvoja kognitivnog propadanja.Istraživanje iz 2021. godine pokazalo je da su osobe koje su ostale mentalno aktivne kroz čitanje, pisanje ili društvene igre razvile Alchajmerovu bolest u proseku pet godina kasnije u odnosu na manje aktivne vršnjake.

Pregled naučnih studija objavljen 2023. godine pokazao je da programi kognitivne stimulacije, među kojima je i čitanje, mogu da poboljšaju funkcije mozga kod starijih osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem.

Za sada nema dovoljno dokaza koji potvrđuju da je određena vrsta literature korisnija od druge. Najvažnije je da osoba redovno čita ono što joj prija.

Čitanje smanjuje stres i jača mentalno zdravlje

Hronični stres povećava rizik od brojnih zdravstvenih problema - od srčanih bolesti do depresije. Upravo zato stručnjaci traže jednostavne metode koje mogu da pomognu u njegovom smanjenju. Prema dostupnim dokazima, čitanje knjiga može da doprinese nižem nivou stresa, što posredno smanjuje upalne procese u organizmu.

Osim toga, čitanje donosi i druge psihološke koristi.

Podstiče prisutnost u sadašnjem trenutku

Dok pratimo priču, pažnja se prirodno usmerava na tekst, što pomaže da se udaljimo od svakodnevnih briga i neprekidnog priliva informacija.

Razvija empatiju

Istraživanja pokazuju da uživljavanje u život književnih likova može da unapredi razumevanje emocija drugih ljudi i razvije empatiju.

Smanjuje osećaj usamljenosti

Iako je čitanje uglavnom individualna aktivnost, ono često povezuje ljude kroz čitalačke klubove, biblioteke, književne večeri i onlajn zajednice.

Analiza podataka skoro 20.000 sredovečnih i starijih ispitanika pokazala je da su čitanje i druge aktivnosti koje podstiču rad mozga povezane sa manjim rizikom od depresije i usamljenosti.

Predstavlja zdrav beg od svakodnevice

Posebno beletristika omogućava da se nakratko udaljimo od svakodnevnih problema bez razvoja nezdravih obrazaca izbegavanja.

Smanjuje vreme provedeno pred ekranima

Ako pokušavate da manje koristite telefon ili izbegavate ekran pred spavanje, knjiga predstavlja jednu od najboljih alternativa.

Donosi osećaj postignuća

Završetak knjige ili usvajanje novih znanja podstiču osećaj zadovoljstva i motivacije.

Kako da čitanje postane svakodnevna navika?

U vremenu kada telefoni i društvene mreže neprestano privlače pažnju, mnogima je teško da pronađu vreme za knjigu. Ipak, stručnjaci ističu da nije potrebno mnogo.

Već 10 do 20 minuta dnevno može da bude dovoljno da čitanje postane navika koja dugoročno koristi mozgu. Evo nekoliko saveta.

• Postavite mali i realan cilj - počnite sa desetak minuta dnevno.
• Povežite čitanje sa postojećom rutinom, na primer uz jutarnju kafu ili pred spavanje.
• Nosite knjigu sa sobom kako biste mogli da pročitate nekoliko stranica dok čekate red ili pravite pauzu.
• Pridružite se čitalačkom klubu ili onlajn zajednici kako biste ostali motivisani.
• Iskoristite biblioteku - to je najpovoljniji način da redovno dolazite do novih naslova.
• Budite uporni, jer se efekti stvaraju postepeno.
• Ne opterećujte se izborom "idealne" knjige. Najbolja knjiga je ona koju ćete zaista pročitati.

(eKlinika.rs)