Tolerancija na stres stvara se u najranijem uzrastu i ne menja se u odraslom dobu Foto: Pexels
Stres se često smatra amorfnom ili apstraktnom pojavom. Ne možemo da ga opipamo i izmerimo, a mnogi ga ne prihvataju kao deo realnosti. Misli i osećanja, kao i njihovo trajanje i intenzitet ipak u velikoj meri utiču na naše zdravlje. Svakodnevno, telo je prinuđeno da se suočava sa stresom na 10 polja.
Hemikalije koje telo proizvodi kada ste pod stresom „aktiviraju“ ili „deaktiviraju“ gene koji diktiraju sve procese, od toga koliko masti skladištimo, preko toga koliko dobro funkcioniše naš imunološki sistem, koliko brzo i kako starimo, pa do toga da li ćemo razviti određene bolesti, poput raka, piše Mind Body Green.
Događaji u ranom životnom periodu određuju tačku tolerancije na stres tokom narednog životnog perioda. Istraživanja pokazuju da čak i vrlo rani događaji u detinjstvu „diktiraju“ lučenje kortikotropina – oslobađajućeg hormona (CRH), postavljajući ga na visok ili nizak nivo. CRH je poput stopala na gasu koje pokreću nadbubrežne žlezde, a direktno utiče na nivo stresa.
Visok nivo hormona stresa oštećuje kritične delove mozga, kao što je hipokampus, područje odgovorno za pamćenje. Jedan od razloga zbog kojeg ljudi doživljavaju „izgaranje nadbubrežne žlezde“ nakon dugotrajnog hroničnog stresa jeste što mozak, da bi se spasio, isključuje rad ove žlezde sa unutrašnjim lučenjem.
Od usporavanja zarastanja rana, preko smanjenja zaštitnih efekata vakcine, pa do povećanja podložnosti infekcijama, stres je krajnji imuno-modulator. On takođe može da reaktivira latentne infekcije, što se dešava, recimo, prilikom obolevanja od herpesa.
Hronični stres šteti energetskim snagama vašeg tela, mitohondrijama. Ove fabrike energije proizvode adenozin trifosfat (ATP), pomoću kojeg sve ćelije i organi obavljaju svoje funkcije. Dobra vest je da je ova šteta reverzibilna, jer vremenom sa odlaskom stresa i ona prolazi.
Studije su pokazale da stres negativno utiče na aktivnost stotina gena odgovornih za enzime koji razgrađuju masti i detoksikuju lekove po unosu u organizam. On takođe može da poveća opterećenje toksinima, tako što stvara potrebu za većim unosom hrane koja sadrži visoke količine masti i šećera.
Pokazalo se da hronični stres utiče na pojavu zadebljanja zidova arterija, što može da dovede do visokog krvnog pritiska, odnosno hipertenzije i pojave srčanih bolesti.
Stres povećava količinu globulina koji veže polni hormon, testosteron i estrogen, što znači da je tada manja količina ovih hormona dostupna ćelijama. Hronični stres takođe povećava proizvodnju kortizola, što takođe za posledicu ima nižu proizvodnju polnih hormona.
Postoje dokazi da su viši nivoi stresa povezani sa manjom mineralnom gustinom kostiju, a studije pokazuju da ljudi pod hroničnim stresom osećaju više fizičkog bola.
Kad ste nervozni ili tužni, pod stresom, rad creva nije nabolji. Istraživanja pokazuje da stres direktno utiče na funkciju creva. Usporava tranzit, što dovodi do zatvora i ponovne cirkulacije hormona poput estrogena kroz jetru. Povećava prekomerni rast loših bakterija i slabi barijere između ćelija koje postavljaju creva, stvarajući nešto što se naziva propusnim crevima, što dalje dovodi do upale, osetljivosti na hranu, pa čak i do autoimunih bolesti.
Postoji puno svakodnevnih aktivnosti koje mogu da pomognu telu da bolje reaguje na stres: bavljenje umerenim vežbanjem, meditacija, vežbanje zahvalnosti i dobar san su neke od njih. Ako se hranite izbalansirano, unosite dovoljno zelenog lisnatog povrća i zdravih masti, kao i potrebnu količinu hranljivih sastojaka poput vitamina B, magnezijuma i kalcijuma, bilo kroz ishranu ili putem suplemenata, pomažete svojem organizmu da se na pravi način bori sa stresom. Ako, pak, osećate da ne umete da se nosite sa njim, bilo bi dobro da porazgovarate sa psihologom ili drugim stručnjakom koji može da vam pomogne.