Ljudi tuguju, osećaju žalost i pate na različitim životnim frontovima. Obično se osećaj tuge vezuje za gubitak člana porodice, partnera ili prijatelja, ili neki tragični događaj, ali ova osećanja mogu da pokrenu i neke druge situacije, poput gubitka posla, dijagnoze neplodnosti, požara u kući ili stanu. Tugu mogu da aktiviraju čak i neki bazično radosni momenti ili traumatične promene, poput odlaska deteta na fakultet u drugi grad ili državu. Određivanje vrste tuge bitno je, ne samo za suočavanje sa njom, već i za momenat odluke o traženju stručne pomoći, ako se ispostavi da su granice pređene i da taj osećaj remeti svakodnevno životno funkcionisanje.
Očekivana (anticipativna) tuga
Gubitak ili promena koji su očekivani mogu da dovedu do anticipativne tuge, kada praktično živimo sa osećajem gubitka, i dok se konkretan događaj još nije desio. Upravo ta okolnost može da ima destruktivni momenat. Zabeleženi su slučajevi u lekarskoj praksi kada su osobe u detinjstvu imale dijagnozu bolesti koja je mogla da ima smrtni ishod i očekivale su da će umreti mlade, a doživele su pozne godine. Psihijatri kažu da misli o izvesnosti smrti nisu dobre za mentalno zdravlje, jer svakako vode u brigu.
Anticipativna tuga je način na koji se naš um i telo pripremaju za gubitak i tuguje „unapred“. Tako, praktično pokušavamo da gubitak učinimo malo manje intenzivnim. U najvećem broju slučajeva, to može da pomogne, ali u odnosu na mentalni sklop ličnosti, može da proizvede i kontraefekat.
Odložena tuga
Tugovanje ponekad ne usledi odmah posle traumatičnog događaja, jer se neki ljudi od šoka jednostavno isključe, pa im to „blokira“ mogućnost da prihvate ili procesuiraju gubitak. Ključ može da se krije u kognitivnim ili emocionalnim razlozima. Ova vrsta tuge kasnije deluje dodatno zbunjujuće i moguće, još trumatičnije.
Odsutna (atipična) tuga
Sa ovom vrstom tuge, ljudima oko vas, ali i vama samima, može da se učini kao da ne tugujete zbog nečega što se zaista desilo i zbog čega bi trebalo, ili da vaša tuga ne liči na uobičajenu – nije „standardna“. Nju može da pokrene šok, ali i osećaj olakšanja što se neko više ne muči. Čovek može da tuguje ,a da to zapravo i ne shvata, jer se ovo osećanje uglavnom identifikuje sa nekontrolisanim suzama, osećajem blage depresije, nedostatkom zanimanja za svoje potrebe ili svet oko sebe, preterano spavanje. Međutim, ova tuga se može manifestovati i kao bes, kroz poteškoće sa koncentracijom ili preteranu, intenzivnu brigu.
Inhibirana tuga
Ovakva tuga se obično klasifikuje kao tuga koju neko svesno pokušava da ublaži i može da izgleda kao prekomerni rad ili preterana zauzetost. Međutim, ovaj način je neće zaustaviti, već je samo izvrće u drugačiji oblik, koji će otežati proces i produžiti ga. Psiholozi je opisuju kao ignorisanje „kamenčića u cipeli“.
Obespravljena tuga
Neki oblici tuge mogu da budu predmet stigme jer pojedini ljudi možda ne misle da je neki događaj vredan žalosti. Primeri za ovo su čak i smrt kućnog ljubimca koju mnogi ne razumeju, ili smrt partnera sa kojim ste bili u vanbračnoj vezi. Mnogo je situacija, kažu stručnjaci, u kojima nečiji gubitak društvo ne prepoznaje i tako samo podstakne dodatni osećaj žalosti, a to onda može da bude mračno i traumatično iskustvo koje može da ostavi duboke posledice.
Različite metode pomoći u odnosu na vrstu tuge
Postoje još neke vrste tugovanja koje mogu da budu pokrenute različitim situacijama, kao što su čak i promena klime koja utiče na raspoloženje i zdravlje, nemogućnost upoznavanja bioloških roditelja ili rođaka, ili masovne nesreće. Strategije pomoći se razlikuju u odnosu na rešavanje uzroka, i manifestaciju posledice.
Univerzalni načini samopomoći
Evo nekih opštih strategija u savladavanju ovih osećaja koje možete sami da primenite, a koje će sigurno pomoći:
- budite ljubazni prema sebi (odvojite vreme samo za sebe ali bez izbegavanja drugih osoba koje vam prijaju, odbacite potrebu da budete savršeni, dajte sebi vremena za preboljevanje)
- vežbajte memorijalizaciju (evocirajte uspomene na osobu ili stvar koju ste izgubili jer to može biti katarzično i isceljujuće, omogućiće vam da prihvatite stvarnost gubitka i stvorite prostor za nastavak ili novi život)
- ne sputavajte tugu, pustite je da vas vodi ka konačnom prihvatanju
- ne ustručavajte se da potražite stručnu pomoć ako vaše svakodnevne rutine trpe, ako osećate da nemate dovoljno podrške, ili osećate krivicu ili osećaj beznađa traje predugo
