Smrt kućnog ljubimca za mnoge je previše bolna – pomozite detetu da se suoči sa gubitkom

Za osobe koje su navikle da imaju ljubimca, on nikada nije „samo pas“ ili „samo mačka“, već voljeni član porodice koji u život unosi radost, zabavu, aktivnost i druženje. Kućni ljubimac vas održava aktivnim, pomaže da prevaziđete neke izazove ili usamljenost, mnogim, a posebno starijim osobama, pruža osećaj smisla ili svrhe. Kada voljeni ljubimac premine, normalno je da se osećate slomljeno. Ovaj bol, međutim, često može da pređe razumne granice i da pokrene neke skrivene i teške emocije, posebno kod osoba koje su prirodno senzitivnije.

Od jačine vezanosti i prirode odnosa zavisi i intenzitet bola

Iako svi reagujemo individualno, nivo tuge zbog ove vrste gubitka prvenstveno zavisi od činilaca kao što  su naša starosna dob, tip ličnosti, starost ljubimca i okolnosti njegove smrti. Generalno, što je ljubimac bio značajniji za nas, to će emocionalni bol biti jači.

Uloga koju je životinja odigrala u našem životu takođe ima bitnog uticaja. Recimo, ako je kućni ljubimac bio i radni pas, službena ili terapijska životinja, ne samo da ćete patiti zbog gubitka prijatelja već i zbog kolege, gubitka tima i emocionalne podrške na koju ste navikli. Ako ste živeli sami sa kućnim ljubimcem, mirenje sa njegovim gubitkom može biti još teže. Ako, recimo, niste mogli da mu priuštite skupo veterinarsko lečenje da biste mu produžili život, možda ćete čak osećati duboki osećaj krivice. Ljudi, međutim, uglavnom u takvim situacijama žrtvuju skoro sve da ljubimcu pomognu što je moguće više.

Iako je gubitak neizbežni deo života sa ljubimcem, postoje zdravi načini da se nosite sa ovim bolom i pomirite se sa svojom tugom, kao i svakom drugom neminovnošću, a kada za to dođe vreme, u svoj život primite novog drugara, koji ne treba i ne može da zameni prethodnog, već da nastavi taj prirodni krug davanja i primanja ljubavi.

Proces tugovanja nakon gubitka kućnog ljubimca isti kao i posle gubitka bliskog čoveka

Svako tugovanje je izuzetno individualno iskustvo. Kod svih ljudi se odvija u fazama i tada se doživljavaju različita osećanja kao što su poricanje, bes, krivica, depresivne epozode, da bi se na kraju došlo do prihvatanja. Prvi nivo je najintenzivniji, jer je uvezan i sa stanjem šoka, ujedno je i najduži, a zatim postepeno postaje kraći i manje intenzivan kako vreme prolazi. Ipak, čak i godinama nakon gubitka, neki prizor, zvuk, susret sa sličnim ili bilo kojim drugim ljubimcem, datum godišnjice… mogu da pokrenu uspomene koje će vas preplaviti snažnim osećajem tuge.

Ovaj proces se ne može „prisiliti“ da prođe ili požuriti, i ne postoji „normalan“ raspored za tugovanje. Neki ljudi počinju da se osećaju bolje nakon više nedelja ili mesecima, dok se kod nekih meri godinama. Bez obzira na to, važno je biti strpljiv, dati sebi vremena i dozvoliti da se proces prirodno odvije.

Pustite tugu da izađe iz vas, ne sputavajte je

Osećaj tuge, šoka ili usamljenosti normalna je reakcija na gubitak voljenog ljubimca, a izražavanje ovih osećanja ne znači da ste slabi. To samo znači da žalite zbog gubitka životinje koju ste voleli, i zbog toga nipošto ne bi trebalo da se stidite i da ga sputavate.

Pokušaj da ignorišete svoj bol ili ga sprečite da ispliva, na duži rok samo će pogoršati situaciju. Za suštinsko isceljenje potrebno je suočiti se sa svojom tugom i aktivno se nositi sa njom. U ovom slučaju verovatno će vam trebati manje vremena da se izlečite, nego ako bol zadržavate u sebi. Možda će vam pomoći i da pišete o svojim osećanjima i razgovarate o njima sa drugima koji saosećaju sa vašim gubitkom. Naravno, biće ljudi koji će smatrati da preterujete i koji neće razumeti ono što osećate, sa njima se nemojte prepirati i gubiti energiju – oni jednostavno nisu doživeli to iskustvo i ne mogu da vam pruže razumevanje koje vam je u tom trenutku potrebno.

Načini zdravog suočavanja sa ovim tipom gubitka, važno ne preći granicu

Tuga i žalost su normalni i prirodni odgovori na smrt. I ovde će pomoći jedino vreme, a evo nekih rituala koji će vam gubitak učiniti podnošljivijim i pomoći da ne pređete granice zdravog žalovanja:

• Ne dozvolite da vam bilo ko govori kako bi trebalo da se osećate. Vaša tuga je samo vaša i niko drugi ne može i ne treba da vam kaže kada je vreme da „krenete dalje“ ili da „prebolite“. Dopustite sebi da osećate sve što osećate bez sramote, griže savesti ili sputavanja. U redu je biti ljut, plakati ili ne plakati. Takođe je u redu i da se smejete, da pronađete trenutke radosti i puta ka izlasku iz ovih osećaja.
• Pričajte sa drugima koji su izgubili kućne ljubimce. Ako vaši prijatelji ili članovi porodice nisu blagonakloni prema vašem osećaju, jer ne razumeju koliko vam je ljubimac značio, pronađite nekoga ko to može.
• Iako kod nas još uvek nisu zaživeli rituali sahrane kućnih ljubimaca, nekim ljudima znači da i na takav način prebole lakše. I u ovom slučaju zanemarite ljude koji smatraju da je neprimereno sahranjivati životinje – radite ono što osećate da treba.
• Kada osetite da je vreme i da to možete, negujte redovne rituale gledanja snimaka, fotografija i srećnih trenutaka iz vašeg zajedničkog života. Sećanje na lepe stvari, zabavu, ljubav koju ste delili sa kućnim ljubimcem i to na koji način je proživeo svoj životni vek sa vama, može vam pomoći da krenete dalje, a njega pustite da ode „iza duge“.
• Pazite na sebe. Stres zbog gubitka kućnog ljubimca može da iscrpiti energiju i vaše emocionalne rezerve. Provodite vreme sa ljudima kojima je stalo do vas i koji vas razumeju, hranite se zdravo, dobro se naspavajte i redovno vežbajte, jer će sve to pomoći da poboljšate raspoloženje.
• Ako imate druge kućne ljubimce, pokušajte da održavate svoju uobičajenu rutinu. Preostali ljubimci će takođe osetiti gubitak kada kućni ljubimac umre a vaša tuga može duboko da ih uznemiri jer oni sve osećaju. Održavanje svakodnevnih rutina pa čak i povećavanje vremena vežbanja i igranja, neće doneti korist samo ostalim kućnim ljubimcima, već će umnogome pomoći i vama.
• Pronađite neku novu aktivnost i ispunite vreme volontiranjem, aktiviranjem zapostavljenog hobija, pohađanjem nekog kursa ili predavanja, pomaganjem prijateljima, spasilačkim grupama ili skloništima za beskućnike ili životinje. Kada za to dođe vreme, i uzimanjem drugog kućnog ljubimca, mada je i to takođe individualno.

Potražite stručnu pomoć, ako osetite da vam je potrebna, ili ako vam to sugerišu prijatelji – oni sigurno mogu da vas vide sa strane bolje nego što ste to vi u stanju. Ako je vaša tuga uporna, ne prolazi i ometa vašu svakodnevnicu, konsultujte se sa stručnim licem.

Neki ljudi neće imati razumevanja za to što ljubimce doživljavate članovima porodice, ne gubite energiju na njih ali ih i ne osuđujte, možda nisu imali takvo iskustvo i doživeli tu vrstu ljubavi Foto: Shutterstock

Kako da pomognete deci da manje tuguju zbog gubitka kućnog ljubimca

Gubitak kućnog ljubimca može da bude i prvo ozbiljno suočavanje vašeg deteta sa iskustvom smrti, pa možda i prva prilika da ga naučite kako se nositi sa tugom i bolom, koji neizbežno prate radost ljubavi prema drugom živom biću. Gubitak kućnog ljubimca uglavnom je traumatično iskustvo za svako dete. Mnoga deca jako vole svoje kućne ljubimce, neka se možda i ne sećaju vremena i života bez ljubimca. Kod dece može da se razvije osećati besa ili krivice, ono može kriviti sebe ili vas za smrt ljubimca. Može početi da se oseća uplašeno, uz dalji strah od napuštanja ljudi koji ga vole.

Veliki broj roditelja smatra da svoju decu štite od tuge zbog gubitka kućnog ljubimca prećutkujući smrti ili neiskreno govoreći o tome šta se dogodilo. Međutim, misleći da je, recimo, na primer, životinja pobegla ili „otišla na spavanje“, dete može da se oseća još zbunjenije, uplašenije, uz osećaj izdaje kada konačno sazna istinu. Daleko je bolje biti iskren prema deci i dozvoliti im da i oni tuguju na svoj način. Vaše dete treba da vidi kako izražavate sopstvenu tugu, ukoliko to nije previše uznemirujuće i prejakog intenziteta. Ako ne osećate isti osećaj gubitka kao i vaše dete, poštujte njegovu tugu i pustite ga da otvoreno izrazi svoja osećanja. Deca bi trebalo da se osećaju ponosno što imaju toliko saosećanja, epmatije i brige za druga živa bića.

Objasnite detetu da nije ni za šta krivo

Najpre, uverite svoje dete da nije odgovorno za smrt ljubimca, da je to normalan sled događaja. Dobra za to je i među ljubiteljima životinja odomaćena priča kako svi ljubimci idu u raj i prelaze preko „Duginog mosta“ i da ih tamo čekaju svi njihovi drugari. Smrt kućnog ljubimca može kod deteta da otvori mnogo pitanja i novih strahova vezanih i za smrt članova porodice, zato je važno je razgovarati o svim njihovim osećanjima i brigama.

I još nešto veoma važno – ne žurite da detetu nađete novog ljubimca, ako ono za to nije spremno i ako o tome niste razgovarali. Vaše dete se može u tom slučaju osetiti nelojalno ili može da primi potpuno pogrešnu poruku da se tuga, kada neko umre, jednostavno prevazići kupovinom ili zamenom.

Eutanazija ljubimca – nekada jedino rešenje, ali i ogroman stres za porodicu

Takođe, ako ste morali da izvršite eutanaziju, i u tom slučaju budite iskreni sa detetom. Objasnite zašto je to bio neophodan izbor, dajte detetu priliku da provede neko posebno vreme sa ljubimcem i oprosti se na svoj način. Ako je moguće, dajte detetu priliku da stvori neku svoju trajnu uspomenu na kućnog ljubimca, poput posebne zajedničke fotografije ili, na primer, gipsanog otiska šape.

Eutanazija je izuzetno teška i lična odluka koja obično dolazi nakon dijagnoze terminalne bolesti, kada napredak nije moguć i uz saznanje da životinja teško pati. Pre ove odluke, trebalo bi da sebi postavite sledeća pitanja:

• Da li vaš ljubimac i dalje uživa u ranije voljenim aktivnostima ili je uopšte u stanju da bude bar minimalno aktivan?
• Da li vaš ljubimac i dalje komunicira i reaguje na ljubav i brigu na uobičajene načine?
• Da li vaš ljubimac doživljava bol i patnju koji premašuju bilo kakvo zadovoljstvo i uživanje u životu, uz nemogućnost obavljanja osnovnih potreba?
• Da li se vaš ljubimac suočava sa sigurnom smrću od povrede ili bolesti a duboko pati i nema nade za boljitak?
• Da li je vaša porodica jednoglasna u ovoj odluci? Ako nije, a i dalje smatrate da je to najbolje za vašeg ljubimca, da li ćete moći da živite sa odlukom koju ste doneli?

Provedite poslednje trenutke sa ljubimcem, ako možete da se nosite sa takvom vrstom stresa

Ako ipak odlučite da je prekid patnje na ovaj način, u najboljem interesu vašeg ljubimca, ne žurite. Organizujte poslednji dan kod kuće sa kućnim ljubimcem kako biste se oprostili od njega ili provedite neko vreme kod veterinara. Takođe, možete da odaberete da budete prisutni tokom eutanazije kućnog ljubimca i da sa njim budete i u poslednjim trenucima. Imajte u vidu da ćete preživeti ozbiljan stres na koji treba da budete spremni.

Deca se ponašaju onako kako to rade roditelji. Ako ste histerični ili smatrate da je to pogrešna odluka, dete će verovatno reagovati na sličan način. Ako ste tužni i ako se sa tom tugom nosite na zdrav način, dete će slediti vaš primer. Recite deci da je u redu da se osećaju tužno, ali da nema potrebe da se osećaju krivim. Nemojte mešati tugu sa osećajem krivice: prva emocija je zdrava, a druga veoma opterećujuća.

I odluka o novom ljubimcu individualna i kompleksna

Pregršt lepih emocija koje prate život sa kućnim ljubimcem većinu obično vodi ka odluci o uzimanju novog, ali i ova odluka je vrlo lična. Kod nekih ljudi ona usledi odmah, dok još uvek nisu ožalili starog ljubimca i pitanje je koliko su emocionalno spremni da otvore svoje srce i svoj dom za novu životinju. Oni, međutim, kažu da se tako lakše amortizuje bol i da nova osećanja sreće i pozitivnog raspoloženja doprinose da se gubitak prevaziđe. Neki to ne urade više nikada i liše sebe velike količine ljubavi svesno, znajući da ne bi mogli da se nose sa novim gubitkom, već se angažuju na planu povremene pomoći u udruženjima ili azilima.

Starijim osobama koje žive same ovakva vrsta gubitka posebno teško pada jer im briga o životinji pruža osećaj svrhe i sopstvene vrednosti, kao i druženje sa drugim ljudima koji takođe imaju ljubimce. Naravno, oni dodatno moraju da uzmu u obzir sopstveno stanje, zdravlje i očekivani životni vek kada se odlučuju za novog kućnog ljubimca. Nažalost, veliki broj životinja nakon smrti vlasnika zbog nerazumevanja ili nemogućnosti porodice da o njima brine završi na ulici, a ima i onih koji dođu sa idejom o eutanaziranju sasvim zdrave životinje.

POVEZANE VESTI

Moj kućni ljubimac ima koronu, može li i mene da zarazi

Starije osobe koje imaju psa imaju i zdravije srce i osećaju se voljeno

Život sa ljubimcem nosi neizmenu radost, empatiju, tugu koja je normalno osećanje kada dođe kraj, ali i doživotnu odgovornost za jednog živog stvora koji je bez pomoći čoveka izgubljen, nemoćan i često osuđen samo na ružne stvari – nemojte to zaboraviti.