Dentalna fobija, odnosno strah od zubara ili dentalna (zubna) anksioznost, često je povezana sa jatrofobijom (strahom od lekara), kao i sa tripanofobijom (strahom od igala). Mnogi ljudi doživljavaju intenzivan osećaj uznemirenosti kada samo pomisle na miris stomatološke ordinacije ili zvuk zubarske bušilice. Kod nekih, bez obzira da li su u pitanju deca ili starije osobe, reakcije mogu biti i dramatične, pa tako dolazi do osećaja mučnine, lupanja srca, malaksalosti, preznojavanja, ubrzanog ili otežanog disanja.
Dentalna fobija praćena je strahom od doktora, igala, mirisa…
Dentalna fobija je ponekad povezana sa jatrofobijom (strahom od lekara), kao i sa tripanofobijom (strahom od igala). Može imati različite oblike, od blagog, što odgovara strahu ili nelagodnosti, do teškog, koji može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema koje prouzrokuju odlaganje ili izbegavanje stomatološkog lečenja, sa posledicama. Razlozi razvijanja ove fobije mogu biti različiti, pojedinačni ili kombinovani:
- stomatolog – ako je osoba u detinjstvu ili kasnije imala negativno lično iskustvo sa određenim stomatologom ili negativan osećaj
- bol – mnogi ljudi su izuzetno osetljivi na bol ili imaju bojazan da će biti izloženi nepodnošljivom, koji neće moći da izdrže
- utrnulost i gušenje – oni koji su doživeli gušenje ili otežano disanje, mogu se plašiti da će im usta ili grlo utrnuti i da neće moći da dišu ili gutaju
- zvukovi i mirisi – posebno oni koji su već imali loše iskustvo sa stomatolozima plaše se zvukova i mirisa stomatološke ordinacije, najčešće bušilice
- igle – ako imate tripanofobiju ona će biti okidač i za dentalnu fobiju, tj. prvenstveno davanje anestezije
Komplikacije do kojih dentalna fobija može da dovede
Usled genetike, odnosa prema zdravlju ali i okolnosti, stanje zuba dramatično se razlikuje od osobe do osobe. Neki ljudi mogu da izbegnu probleme čak i ako prave višegodišnje pauze u posetama stomatologu, sa malim ili nikakvim uticajem na zube ili desni. Drugi su, naprotiv, skloni truljenju i oboljenjima desni, bez obzira na to kakva im je dentalno – oralna higijena. Čak i ako ne dolazi do upala, propadanje zuba se vremenom svakako pogoršava, pa tako šupljine koje su nekada bile male dovode do loma i truljenja većeg dela zuba. To zahteva ozbiljnu, ponekad kompleksnu terapiju, kao i rekonstruktivne radove. Paradoksalno, ali to saznanje kod nekih ljudi može još manjom učiniti verovatnoću da će potražiti lečenje, upadajući tako u začarani krug.
Dentalna fobija može da dovede socijalne stigme
Naše socijalno okruženje očekuje da imamo čiste, zdrave i sjajne zube. Ako su vaši slomljeni ili truli, usled propadanja i zanemarivanja, mogli biste da doživite socijalnu stigmu ili neki vid diskriminacije, problem u mogućnosti da se zaposlite, ili izbegavanje od strane prijatelja. Sve to može da dovede do samoizolacije, depresije, socijalne anksioznosti, pa čak i potpunog povlačenja iz društvenih aktivnosti. U nekim slučajevima, problemi sa zubima mogu da uzrokuju druge infekcije, hroničan bol ili srčane probleme.
U rešavanju problema najvažnije poverenje u stomatologa
Kada postoji svest da je razvijena ovakva anskioznost, prvi korak bi trebalo da bude razgovor sa stomatologom, upoznavanje sa tokom pregleda i svim fazama, kao i instrumentima koji će se koristiti. Nijedan stomatolog koji drži do svog integriteta i do svojih pacijenata, neće odbiti takvu vrstu podrške. Ukoliko se to ipak desi, potražite drugog.
Ovakvim pacijentima nije potrebno skrivati stepen bola koji će ih zadesiti, već im što racionalnije objasniti, sa adekvatnim poređenjem (boleće kao ujed, kao udarac, biće krvarenja, ali to nije ništa strašno, normalno je, sa toliko i toliko krvarenja…). Naravno, istaći i da su to uglavnom rutinske intervencije bez komplikacija, koje su uobičajene, i kojih su do sada sigurno uradili ne mali broj puta, da niko ne može biti životno ugrožen. Iskusan stomatolog može dati i savete kako se što bolje psihički pripremiti za predstojeći pregled.
Ako dentalna fobija postane nekotrolisana potreban je stručnjak za mentalno zdravlje
Današnja stomatologija je značajano drugačija od one koje se možda sećate iz doba kada ste stekli traumu ili imali negativno iskustvo. Ako osetite da je vaša fobija na nivou koji možete da kontrolišete, vremenom ćete, uz pomoć zubara kome verujete, moći da ga posećujete sa sve manje nelagode. Ali, ako je vaša fobija i dalje ozbiljna, parališuća i blokirajuća sa fizičkim simptomima, trebalo bi da se konsultujete sa stručnjakom za mentalno zdravlje. Kognitivno – bihejvioralna terapija, lekovi i hipnoza mogu da vam pomognu da svoj strah bolje kontrolišete, i vremenom savladate fobiju.
Načini za odvraćanje pažnje
U sprečavanju i kanalisanju dentalne anksioznosti pomaže i odvraćanje pažnje. Pokušajte tokom pregleda da razmišljate o nečemu drugom, korisni su i uređaji sa slušalicama preko kojih ćete slušati omiljenu muziku ili pratiti neke druge sadržaje koji vas zanimaju. Pojedini stomatolozi u svetu nude tehničke uređaje koji stoje u ordinaciji ili čak kombinovane sisteme koji fingiraju virtuelnu stvarnost (4D filmovi, audio – vizuelno reprodukovanje različitih ambijenata za opuštanje). Može da pomogne i antistres loptica.
