Jedna od najčešćih fobija je strah od mraka Foto: Shutterstock
Muče li vas strahovi i fobije? Da li ste ikada osetili neodoljivu želju da pobegnete od nečega? Da li ste doživeli jako lupanje srca sa naglim naletima vrućine ili hladnoće, a da ni sami niste znali zbog čega se tako osećate? Ako je odgovor potvrdan, samo ste još jedna osoba na ovoj planeti koja je povremeno imala napade fobije u životu.
Fobija je iracionalan, prekomeran i onemogućavajući strah. To je nešto što bi svako od nas želeo da izbegne. Može proizaći iz genetike, loših iskustava ili čak evolucije. Postoji mnogo stvari koje utiču na razvoj fobija. Strah, kao i bol, postoji da bi nas zaštitio od svega lošeg i štetnog po naš život. Kada taj strah postane gotovo stalan i utiče na naše svakodnevne živote, on tada prelazi u fobiju.
Strahovi su često racionalniji od fobija. Najčešći strahovi su da će nas zadesiti neka teška bolest ili gubitak bliske osobe. U poslednje dve godine tu je i strah od covid 19, odnosno planetarne pandemije. Sa druge strane, fobije često dovode do intenzivne anksioznosti i uzrokovane su stvarima koje generalno ne predstavljaju direktnu pretnju. Na primer, socijalne fobije, poput straha od javnog nastupa i upoznavanja novih ljudi, su anksiozni poremećaji i često su ukorenjeni u strahu od osuđivanja, kritike ili ponižavanja.
Jedna od najčešćih fobija je strah od mraka. Javlja se kod dece, što je i očekivano, ali se može javiti i u odraslom životnom dobu. Međutim, taj strah se obično manje odnosi na sam mrak, a više na ono na šta se možemo sresti u mraku. Neko ko se plaši mraka može imati posttraumatski stresni poremećaj. Neko može razviti fobiju od mraka ukoliko je imao iskustvo napada u nekoj mračnoj prostoriji ili ulici. Takođe, bilo koje stresno iskustvo koje se dogodilo na nekom mračnom mestu razviće fobiju od mraka koja može trajati čitavog života.
Odmah posle mraka, druga najčešća fobija u svetskoj populaciji je strah od krvi. Ova fobija ima jak fiziološki odgovor. Često izaziva mučninu ili nesvesticu zbog brzog pada krvnog pritiska. Prema pojedinim istraživačima ovo ima evolucionu prednost jer ako krvarite, pad krvnog pritiska može sprečiti dalji gubitak krvi. Istraživači su otkrili da verovatno postoji genetska komponenta u tome, pri čemu je do 60 odsto ljudi sa ovom fobijom prijavilo rođake u prvom stepenu sa istom averzijom. Postoje slučajevi da su mnogi studenti medicine odustajali već na samom početku od studiranja jer nisu mogli da podnesu da vide krv.
Takođe, veoma ćesta fobija, prisutna svuda na planeti, je strah od ljudi ili socijalna anksionost. Ova fobija može proizaći iz traumatičnih ili teških iskustava sa ljudima, uključujući tu i bliske osobe. Osoba se povlači u sebe i izbegava kontakt sa drugima. Javlja se oko puberteta a vrhunac dostiže oko 30. godine života.
Tripofobija je na prvi pogled jedna vrlo neobična fobija. Smeta vam i sam pogled na rupice u siru, na jagodama ili na pčelinje saće…? U tom slučaju patite od tripofobije, straha od malih rupa. Iako od tripofobije pati otprilike 15 odsto svetske populacije, ona se ipak još uvek ne nalazi na spisku zvanično priznatih fobija.
Iako fobije mogu da ometaju svakodnevni život, postoji nekoliko metoda lečenja sa dokazanim uspehom.
Terapija izlaganjem – Ova terapija koristi ponovljene susrete sa izvorom vaše fobije, sa ciljem da promeni vaš odgovor kroz desenzibilizaciju i upravljanje anksioznošću tokom vremena.
Kognitivno bihejvioralna terapija (CBT) – Koristi izlaganje u kombinaciji sa drugim tehnikama da bi preoblikovala načine na koje gledate i nosite se sa objektom od kojeg se plašite.
Beta-blokatori – Oni mogu blokirati efekte adrenalina, kao što su ubrzan rad srca, povišeni krvni pritisak, lupanje srca i drhtav glas.
Sedativi – Sedativi koji se nazivaju benzodiazepini mogu vam pomoći da se opustite ublažavanjem anksioznosti.
Neke fobije se mogu sprečiti upravljanjem nečijim odgovorom na traumatične situacije. Glavna stvar koja utiče na intenzivan strah je ono što ljudi rade nakon traumatskog iskustva. Lečenje može sprečiti razvoj dugotrajne fobije.