Srećniji ljudi su i zdraviji, optimističniji i duže će živeti Foto: Shutterstock
Sreća je nešto najbolje što se čoveku može desiti, rećiće vam danas mnogi. Širi optimizam, pozitivnu energiju i onaj osećaj da „vladamo svetom“. Prema nedavnom istraživanju, svako pokušava da pronađe sreću na tri načina – čineći dobro drugima, radeći stvari u kojima je dobar i radeći ono što je dobro njega lično. Istraživanja pokazuju da su najoptimističniji ujedno i najsrećniji ljudi. I, studije se tu ne zaustavljaju – sreća je usko povezana sa činjenicama da ste zadovoljni poslom, vezom/brakom i da brinete o sebi i fizički i emocionalno. Uostalom, sreća ne samo da nas čini zadovoljnijim osobama, već kad smo srećniji, tada smo i zdraviji.
Nedavna istraživanja pokazala su ono što bi mogao biti najosnovniji i neoborivi argument u korist sreće. Naime, sreća i dobro zdravlje idu ruku pod ruku. Zaista, naučne studije su otkrile da sreća može učiniti naše srce zdravijim, naš imuni sistem jačim, a naše živote dužim. Kako to obično biva, već su se javile razne polemike na temu uticaja sreće na zdravlje. Dok jedni ne sumnjaju da je sreća presudna za dobro zdravlje drugi veruju da je situacija zapravo obratna. Oni su mišljenja da zapravo dobro zdravlje uzrokuje sreću. Bilo kako bilo, zdravlje bez sreće izgleda da zaista ne ide.
Ljubav i sreća možda ne potiču iz srca, ali su blagorodne za njega. Studija iz 2005. otkrila je da sreća predviđa niži broj otkucaja srca i krvni pritisak. U studiji, učesnici su ocenili svoju sreću više od 30 puta u jednom danu, a zatim ponovo tri godine kasnije. Prvobitno, najsrećniji učesnici imali su niži broj otkucaja srca tokom praćenja (oko šest otkucaja sporije u minuti), a najsrećniji učesnici tokom praćenja imali su bolji krvni pritisak.
Istraživanje je takođe otkrilo vezu između sreće i varijabilnosti otkucaja srca, koja se odnosi na vremenski interval između otkucaja srca i povezana je sa rizikom od raznih bolesti. U studiji iz 2008. istraživači su pratili 76 pacijenata za koje se sumnjalo da imaju koronarnu bolest. Po svemu sudeći, sreća je bila povezana sa zdravim srcem, čak i među osobama sa kardiološkim problemima. Učesnici koji su sebe ocenili kao najsrećnije, na dan testiranja srca imali su zdraviji obrazac varijabilnosti otkucaja srca tog dana.
Da li vam se nekad desilo da sretnete mrzovoljne ljude koji se žale da samo što se nisu razboleli? Izgleda da mrzovolja i nedostatak osećaja sreće slabe imuni sistem. U eksperimentu iz 2003. godine, 350 odraslih osoba se dobrovoljno izložilo prehladi. Pre eksperimenta istraživači su ih zvali šest puta u dve nedelje i pitali koliko su iskusili od devet pozitivnih emocija, poput osećaja energije, zadovoljstva i smirenosti tog dana. Posle pet dana u karantinu, kod učesnika sa najpozitivnijim emocijama bila je mnogo manja verovatnoća od prehlade.
Slična studija je 2006. želela da istraži vezu između sreće i manjeg oboljevanja. Grupa u kojoj je bilo 81 učesnika, primila je vakcinu protiv hepatitisa B. Nakon što su primili prve dve doze, učesnici su sebe ocenili na devet pozitivnih emocija. Oni koji su bili visoko u pozitivnim emocijama imali su skoro dvostruko veću verovatnoću da će imati visok odgovor antitela na vakcinu. Umesto da samo utiče na simptome, pokazalo se da sreća bukvalno deluje na ćelijskom nivou.
Stres ne samo da uznemirava na psihološkom nivou, već i pokreće biološke promene u našim hormonima i krvnom pritisku. Čini se da sreća ublažava ove efekte ili nam barem pomaže da se brže oporavimo. U prethodno pomenutoj studiji, gde su učesnici ocenjivali svoju sreću više od 30 puta dnevno, istraživači su takođe otkrili povezanost između sreće i stresa. Najsrećniji učesnici imali su 23 procenta niže nivoe hormona stresa kortizola od onih najmanje srećnih. Drugi indikator stresa, nivo proteina koji zgrušava krv koji se povećava nakon stresa, bio je 12 puta niži.
Studija iz 2001. tražila je od učesnika da ocene svoje nedavno iskustvo pozitivnih emocija, a zatim (pet nedelja kasnije) da ocene koliko su iskusili negativne simptome. U negativne simptome spadali su naprezanje mišića, vrtoglavica i gorušica. Učesnici koji su prijavili najviši nivo pozitivnih emocija na početku zapravo su postali zdraviji tokom studije. Činjenica je da se zdravlje srećnijih učesnika poboljšalo tokom pet nedelja. Studija iz 2005. sugeriše da pozitivne emocije takođe ublažavaju bol u kontekstu bolesti. Žene sa artritisom i hroničnim bolom ocenjivale su se svake nedelje na osnovu pozitivnih emocija kao što su interesovanje, entuzijazam i inspiracija. Učesnice sa većim stepenom sreće izjavile su da nemaju više takav osećaj bola kao na početku studije.
Sreća je važan faktor i u težim, dugotrajnim stanjima, a ne samo kratkoročnim bolovima. U studiji iz 2008. učesnici koji su izjavili da su srećni i zadovoljni životom većinu ili sve vreme imali su oko 1,5 puta manje šanse za dugoročna zdravstvena stanja poput hroničnog bola ili problema sa vidom u naredne dve godine. Druga studija iz iste godine otkrila je da su se žene sa rakom dojke prisećale da su bile manje srećne i optimistične pre postavljanja dijagnoze nego žene kojima nije djanostifikovan karcinom. To sugeriše da sreća i optimizam mogu biti određena zaštita od bolesti.
Na kraju, krajnji pokazatelj zdravlja može biti dugovečnost. Sreća takođe igra važnu ulogu u nečijoj dugovećnosti. U možda najpoznatijoj studiji o sreći i dugovečnosti, očekivani životni vek katoličkih časnih sestara bio je povezan sa količinom pozitivnih emocija koje su izrazile u autobiografskom eseju. Te autobiografije sestre su pisale počev od dolaska u samostan pa naredne dve decenije. Istraživači su pregledali ove rukopise u potrazi za izražavanjem osećanja kao što su zabava, zadovoljstvo, zahvalnost i ljubav. Na kraju, najsrećnije monahinje živele su neverovatnih 7 do 10 godina duže od onih najmanje srećnih. Naravno, ne morate biti časna sestra da biste iskusili blagodeti sreće koje produžavaju život. U studiji iz 2011. godine, skoro 4.000 odraslih Britanaca starosti 52 do 79 godina prijavilo je koliko su srećni, uzbuđeni i zadovoljni više puta u jednom danu. Ovde su srećniji ljudi imali 35 procenata manje šanse za smrtnim ishodom u narednih pet godina od njihovih manje srećnih kolega.
Dok sreća može da produži naše živote, ipak ne može da čini čuda. Postoje neki dokazi da se veza između sreće i dugovečnosti ne proteže na bolesne ili barem ne na teško bolesne. Neke studije pokazale su da pozitivne emocije smanjuju rizik od smrti kod osoba sa dijabetesom i AIDS-om, ali da zapravo povećavaju rizik kod ljudi sa rakom dojke, melanomom u ranoj fazi i završnom stadijumom bolesti bubrega. Taj povećani rizik može biti posledica činjenice da srećniji ljudi nedovoljno prijavljuju svoje simptome i ne dobijaju pravi tretman ili se lošije brinu o sebi jer su previše optimistični.
Istraživači i dalje pokušavaju da utvrde koju ulogu sreća zapravo ima u jačanju zdravlja. Oni takođe pokušavaju da razlikuju efekte različitih oblika sreće (pozitivne emocije i zadovoljstvo životom), efekte „ekstremne“ sreće i druge faktore. Svakako, biće potrebno još istraživanja i vremena da bi se doneo neki definitivni sud o vezi između sreće i zdravlja. Ipak, ono što je sigurno jeste da osećaj sreće nikako ne moži da naškodi našem organizmu. I zato poželimo jedni drugima puno sreće tokom 2022. godine.