Osećaj da smo mlađi nego što jesmo, mogao bi da bude najbolji lek za ljude u trećem životnom dobu. Ljudi koji se osećaju mlađe lakše se oporavljaju od preloma kostiju ili moždanog udara. Starost nije pitanje godina, nego osećaja i mentalne snage. Osobe koje se osećaju mlađima uspešnije se oporavljaju od bolesti, tvrde istraživači sa Univerziteta Bar-Ilan.
Osećaj da smo mlađi nego što jesmo, zdravlje i psihička čvrstina
Prof. Amit Shrira i prof. Ehud Bodner objavili su studiju u časopisu Gerontology. Ljudi koji se osećaju mlađe bez obzira na datum rođenja obično su zdraviji i psihički otporniji.
U istraživanju su učestvovale 194 osobe, stare između 73 i 84 godine, koje su se oporavljale od preloma kostiju uzrokovanih osteoporozom. Prelomi i moždani udar, usled padova, koji rezultiraju gubitkom funkcionalne nezavisnosti izazivaju najveći strah kod starijih osoba.
Brži oporavak posle premloma
Tokom rehabilitacije pacijenti su u nekoliko navrata ispitivani na temu koliko se osećaju mladima. Blagostanje je određivano na osnovu tri indikatora, koji se odnose na optimizam, samopoštovanje i zadovoljstvo životom. Funkcionalnu nezavisnost procenjivale su medicinske sestre koje su pratile pacijente. Osećaj mladosti i u poznim godinama bio je bitan fakor oproavka posle preloma kostiju. Zabeleženo je da su se osobe koje su se osećale mlađima u proseku za jedan mesec brže oporavljale u odnosu na pacijente koji su bili opterećeni godinama.
Najjači ishod rehabilitacije
Potvrđeni su pozitivni efekti subjektivnog osećaja starosti pri prijemu, ali ne i funkcionalne nezavisnosti. Zaključeno je da subjektivni osećaj mladosti doprinosi uspešnom oporavku. Iznenađujuće, subjektivna starost je bila najjači pokazatelj ishoda rehabilitacije, čak i kod pacijenata koji su patili od više hroničnih bolesti.
Kada počinje starost
Istraživači primećuju se menja trend u pogledu starosti. Starosna granica je nekada iznoslila 65 godina, a sada je sve akutelnija izreka da smo stari onoliko koliko se osećamo starima. Neke nove studije navode da starost ne počinje pre 76 godina. Više od trećine ispitanika smatra da starost nastupa posle 80. godine života. Veliki broj osoba, 46 odsto, kaže da se osećaju sposobnijim i vitalnijim, nego njihovi roditelji u istim godinama.
Biološka i psihološka starost
Godine u krštenici nisu toliko bitne, jer se starost može posmatati ne samo kao hronološka starosti zasnovana na protoku vremena i prostom broju godina. Stručnjaci ističu da postoji i biološka starost koja se tiče promena koje se dešavaju u organizmu tokom procesa starenja, ali i psihološka starost zasnovana na subjektivnom osećaju.
Zdrava ishrana, kretanje i psihička stabilnost mogu usporiti proces starenja i uticati na jači osećaj mladosti. Ukoliko smo aktivni i u starijem životnom dobu, ukoliko se družimo sa pozitivnim osobama osećaćemo se mlađe i zaštiti od slabljenja kognitivnih funkcija.
