Ne podnosite mljackanje, glasno disanje, možda patite od misofonije

Mljackanje ili glasno disanje, mogu biti posebno iritantni za neke osobe. Misofonija se određuje kao je poremećaj i jaka negativna reakcija na zvukove koje proizvode druge osobe. Povremena osetljivost nije neuobičajena za većinu ljudi. Zapaža se, ipak, da osobe koje pate od misofonije, mljackanje, na primer, može veoma iritirati i izazvati napade besa, osećaj anksioznosti i panike.

Načini na koje se može olakšati stanje misofonije

Ne postoji način na koji se može lečiti ovaj poremećaj, koji nekada može biti toliko jak da ometa svakodnevni život. U nekim slučajevima, oponašanje iritantnih zvukova je nesvesni odgovor i način da osobe koje pate od misofonije lakše podnesu ovo stanje.

Muzika koja se sluša preko slušalica može pomoći da se lakše podnesu neprijatni zvuci. Savetuje se i vežbe opuštanja, meditacija i sve što može umanjiti nivo stresa. U slučaju da problem i dalje izaziva smetnje u svakodnevnom životu potrebo je potražiti pomoć lekara ili terapeuta, pokušajte da razgovarate sa bliskim prijateljima i porodicom o svom problemu. Jednostavan savet da osoba pokuša da ignoriše iritirajuće zvuke biće od male koristi.

Simptomi se uočavaju u ranom pubertetu

Ključna karakteristika misofonije je ekstremna reakcija, poput ljutnje ili agresije, na osove koje emituju određene zvukove. Pojedine osobe su veoma uznemirene, dok druge mogu imati napade besa.

Poremećaj mogu razviti i muškarci i žene u bilo kom uzrastu. Prvi simptomi često su uočavaju u ranom pubertetu. Prve epizode ​misofonije izaziva jedan specifičan zvuk, s tim da tokom vremena osoba koja je osetljiva na mljackanje može, postati osetljiva i na dodatne zvuke.

Moguć je i fizički obračun sa osobom koja emituje iritantne zvuke

Osobe koje pate od ovog poremećaja shvataju da su njihove reakcije preterane. Razdraženost može preći u bes, gađenje u ljutnju i u najtežim slučajevima moguć je i fizički obračun s osobom koja emituje iritantne zvuke. Generalno ove osobe mogu da imaju više simptoma anksioznosti, depresije i neuroze.

Pored emocionalnih odgovora, studije su otkrile da osobe sa misofonijom mogu da dožive i neprijatne fizičke reakcije kao što su povećan krvni pritisak, zategnutost mišica, ubrzan rad srca, povećanje telesne temperature. Jedna studija je otkrila da 52,4 odsto osoba koje pate od misofonije ima dijagnozu opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti.

Mljackanje najčešći okidač

Zvuci žvakanja hrane, mljackanja najčešći izazivaju misofoniju i to u skoro 81 odsto slučajeva, glasno disanje ili neprijatni zvuci iz grla i nosa izazivaju poremećaj kod 64 odsto osoba. Zanimljivo je da ljudi proizvode većinu zvukova koji izazivaju misofoniju, mljackanje životinje, psa ili mačke obično ne izaziva misofonijsku reakciju.

Veza sa autizmom?

Pojedina deca sa autizmom mogu imati poteškoće sa senzornom stimulacijom, a posebno sa glasnim zvukovima. Zato je bilo spekulacija da bi misofonija mogla da se dovede u vezu sa autizmom. Za sada nema nagoveštaja da postoji direktna veza između autizma i misofonije.
Termin misofonija je prvi put upotrebljen 2000. godine. Misofonija se smatra hroničnim stanjem i primarnim poremećajem, što znači da se ne razvija uporedo sa drugim stanjima.

Pojedini naučnici smatraju da bi misofonična reakcija mogla biti nesvesni ili autonomni odgovor nervnog sistema, zbog mogućih fizičkih reakcija. Kofein ili alkohol nekada mogu poboljšati, ali i pogoršati stanje, kažu stručnjaci.

Kako funkcioniše hemija mozga?

Postoje i studije koje povezuju misofoniju sa tinitusom, osećajem zujanja u ušima. Misofonija se dovodi u vezu sa preteranom aktivnošću između slušnog i limbičkog sistema mozga, što može značiti da postoji veza između neurona u mozgu koji regulišu sluh i emocija.