Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Depresija koja se ne leči povećava rizik od demencije 

Priredio/la: S.St.
17:00 - 29. 10. 2022.

Zaključci istraživanja ukazuju na to da bi blagovremeno lečenje depresije  moglo da odloži početak demencije u kasnijem dobu starosti

depresija i demencija Neprepoznata depresija povećava rizik od demencije Foto: Shutterstock

Nekoliko studija pokazalo je da depresija povećava rizik od demencije. Stoga, blagovremeni tretman depresije može da pomogne da se demencija spreči.

Depresija povećava rizik od demencije

Svetska zdravstvena organizacija 2022. klasifikovala je demenciju kao sedmi vodeći uzrok smrti među svim bolestima i procenila da oko 55 miliona ljudi širom sveta živi sa ovim stanjem. Demencija može da utiče na ljude fizički, psihički, socijalno i ekonomski, a ovaj uticaj može da se proširi na pružaoce nege, porodice i društvo u celini.

Pošto trenutno ne postoji tretman za izlečenje demencije, njena prevencija predstavlja prioritet. Nekoliko studija pokazalo je da depresija povećava rizik od demencije. Stoga, blagovremeni tretman depresije može da pomogne da se ona spreči.

Obično, depresija se leči farmakoterapijom, psihoterapijom ili kombinacijom oba. Iako su postojale studije o tome da li farmakoterapija za depresiju smanjuje rizik od demencije u kasnijem životu, rezultati su mešani – neke studije izveštavale su o pozitivnim ishodima, dok su  druge dale negativne ili neutralne rezultate.

Studija iz 2017. pokazala je da primena selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina duže od 4 godine smanjuje rizik od razvoja demencije kod ljudi sa blagim kognitivnim oštećenjem. Nasuprot tome, druga studija iz 2017. godine otkrila je da upotreba antidepresiva ne utiče na rizik od demencije, dok je studija iz 2016. godine zaključila da je upotreba antidepresiva kod starijih osoba povezana sa povećanim rizikom od demencije.

Nijedna od ovih ranije objavljenih studija ne uzima u obzir činjenicu da različite osobe doživljavaju različite putanje depresije (ili obrasce simptoma depresije tokom vremena).

Sada su istraživači sa Univerziteta Fudan u Šangaju, Kina, u Biological Psychiatry objavili studiju koja ispituje odnose između različitih putanja depresije, različitih tretmana depresije i verovatnoće razvoja demencije.

– Ovo je veoma interesantno. Kao što smo ranije rekli (sve navedeno u Lancet Commission za demenciju 2020), nekoliko prethodnih studija napravilo je razliku između lečene i nelečene depresije – kaže dr Gill Livingstone, profesor psihijatrije starijih ljudi na University College London i vođa Lancet Commission za demenciju, prevenciju, intervenciju i negu, koja nije bila uključena u studiju.

– Ova studija prati ljude sa depresijom starije od 50 godina tokom 10 do 14 godina i (kao i prethodna studija) otkriva skoro identičan povećan rizik od demencije (51 odsto). Ovo je posebno važilo za one koji su imali simptome depresije ili su im se vremenom pogoršali, (dok) su oni koji su lečeni i nisu bili visoko depresivni imali smanjen rizik – rekla je dr Livingstone za Medical News Today (MNT).

– Ovo je važan zaključak koji upućuje na to da osobe u srednjem do poznom životnom dobu sa depresijom treba intenzivno da se leče kako bi se poboljšali simptomi, njihov kvalitet života i smanjila verovatnoća od razvoja demencije – dodala je dr Gill Livingstone.

Depresija i demencija u kasnom životnom dobu

Između 2006. i 2010. godine, u studiju je bilo uključeno 354.313 osoba iz UK Biobank starosti između 50 i 70 godina. Od toga, 189.440 učesnika (53,5 odsto) bile su žene.

Ukupno 46.280 učesnika dijagnostikovano je sa početnom depresijom u kasnom životnom dobu, od kojih je 725 razvilo demenciju tokom perioda praćenja. Istraživači su pratili učesnike do 2020.

Da bi proučavali efekat različitih putanja depresije na stopu demencije, istraživači su identifikovali 4 podgrupe. Oni sa:

  • povećanjem simptoma depresije tokom vremena (n = 3.462)
  • smanjenjem simptoma depresije tokom vremena (n = 3.578)
  • simptomima hronično visoke depresije (n = 2.281)
  • simptomima hronično niske depresije (n = 3.159)

Da bi ispitali da li rizik od razvoja demencije može da se smanji lečenjem depresije, istraživači su dalje kategorisali 46.820 učesnika sa depresijom u sledeće grupe za lečenje:

  • nelečeni (n = 24.152)
  • farmakoterapija (n = 14.695)
  • psihoterapija (n = 2.151)
  • kombinacija (n = 5.281)

Lečenje depresije može da smanji rizik od demencije

Kao što se očekivalo, istraživači su otkrili da su učesnici studije sa depresijom imali 51 odsto veći rizik od demencije od onih koji nisu imali depresiju.

Unutar podgrupe učesnika sa depresijom, rizik od razvoja demencije se razlikovao u zavisnosti od putanje depresije. Pojedinci sa „povećanim”, „hronično visokim” i „hronično niskim” simptomima depresije imali su veći rizik od razvoja demencije, dok su pojedinci sa „smanjenim” nivoima depresije imali isti rizik od demencije kao i pojedinci bez depresije.

Istraživači su otkrili da su tretmani depresije povezani sa manjom incidencom demencije, sa približno 26 odsto manjim rizikom od demencije među pacijentima koji su primali terapiju.

Štaviše, istraživači su primetili da, iako „povećana” putanja depresije najbrže podiže rizik od demencije, uzimanje terapija za depresije može da se suprotstavi rastućem riziku. S druge strane, tretmani depresije nisu imali uticaja na rizik od demencije kod osoba sa hronično visokim nivoom depresije.

Ovaj nalaz naglašava važnost brze dijagnoze i lečenja depresije, ne samo radi držanja depresije pod kontrolom, već i da bi se kod pacijenata smanjio rizik od demencije.

Depresija: uzrok ili simptom demencije

Dr. Wei Cheng, kovođa studije i mladi glavni istraživač na Institute of Science and Technology for Brain-Inspired Intelligence (ISTBI) na Univerzitetu Fudan, kaže da su nalazi ove studije „bacili malo svetla i na prethodni rad. Razlike u efikasnosti kurseva za depresiju mogu da objasne neslaganje između prethodnih studija”.

Kada komentarišu ograničenja studije, istraživači primećuju da su se dosadašnje studije „pokazale neuverljivim u odnosu na to da li je depresija prodromalna faza (simptom) ili nezavisni faktor rizika za demenciju”. Zbog toga smatraju da veza između depresije i demencije „i dalje treba da se tumači s oprezom”.

U svojim komentarima iznetim za MNT, dr Livingstone je ovo ponovila: 

– Depresija može biti rizik za demenciju, ali u kasnijem životnom dobu demencija može izazvati depresiju.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend