Smeh i jedna od njegovih najvažnijih prednosti može biti njegov pozitivan efekat na mentalno zdravlje i sposobnost da se nosimo sa mnoštvom životnih prepreka, posebno kako starimo. Veoma je važno da duhovitost nikada ne zanemarimo i da nam ona bude uvek u pripravnosti.
U stvari, smeh je prilično visoko rangiran u medicinskim terapijama. Istraživanje ukazuje na to da smeh izaziva širok spektar prednosti koje se kreću od smanjenja stresa i poboljšanog disanja do pružanja dodatnog podsticaja imunološkom sistemu tela i povećanja tolerancije na bol.
Smeh zahteva praksu, nameru, podložnost i osećajnost
– Istraživanje pokazuje da sa oko 23 godine naša sklonost ka smehu počinje da nestaje, a na scenu stupa velika količina odgovornosti – završavamo fakultet, profesionalne poslove, unapređenja, dižemo kredite sa promenljivom kamatnom stopom i slično. I taj smeh nam se zaista ne vraća sve dok se ne nađemo u 70-im godinama – kaže Paul Osincup, humorista i bivši predsednik Udruženja za primenjeni i terapeutski humor.
Ali 50-ak godina izgleda kao neverovatno dug period da bi se povratio jedan od najdragocenijih životnih darova, zbog čega se, kao i na sve mišiće, primenjuje princip „iskoristi ili izgubi”.
– Kao i sve druge tehnike pune svesnosti i pozitivne psihologije, smeh zahteva praksu, nameru, podložnost i osećajnost – kaže Mallori DeSalle, direktorka SBIRT Implementation and Motivational Interviewing Training na Univerzitetu Indijana u Blumingtonu i licencirani specijalista za mentalno zdravlje i sertifikovani profesionalac za humor.
– Pretpostavka se zasniva na tome da u bilo kom trenutku svoj život možemo da posmatramo kao dramu ili komediju. Što više uronimo u humor i zaista počnemo da shvatamo kako da koristimo i doživljavamo humor – ne slučajno, već po izboru – počinjemo da se punimo pozitivnošću potrebnom u našem životu – slaže se Paul Osincup.
Nije svaki smeh isti
Prvi korak ka iskorišćavanju moći smeha jeste razumevanje „jezika“ smeha. Smeh možemo sami da izazovemo po sopstvenoj volji bez duhovitih ili smešnih nagoveštaja.
Smeh može da se podstakne fizičkim kontaktom (npr. golicanje) ili da se izazove lekovima (npr. gasom za smejanje ili azot-oksidom tokom stomatoloških zahvata).
Smeh mogu da izazovu i promene u nervnom sistemu organizma ili određena stanja mentalnog zdravlja. Ovaj oblik smeha naziva se patološki smeh.
Ali što se tiče zdravlja i dobrobiti, najvažnija vrsta smeha je ona koja je ljudima najpoznatija, a koja je, prema pregledu iz 2021. godine, pravi ili spontani smeh. Ovo je tip smeha koji je izazvan spoljnim stimulusom kao što je smešna šala ili pozitivne emocije.
Smeh može da se aktivira i humorističkim vežbama, što je idealno za terapeutske humoriste kao što su DeSalle i njen partner u praksi Lodge McCammon, doktor nauka, edukator, terapeutski humorista i muzičar. I Osincup u svojim radionicama koristi humorističke vežbe.
Ponovna obuka i aktiviranje mišića za humor
Pre nego što prevrnemo očima, da budemo jasni: cilj ovih vežbi nije stvaranje nove generacije komičara ili izvođača ili primoravanje nekoga da se „razveseli”. Umesto toga, DeSalle i McCammon u svom radu sa klijentima koriste obuku apsurdnosti, pristup koji poziva učesnike da obesmišljuju svoju nelagodnost kako bi mogli da preformulišu neprijatna iskustva i zauzvrat ostvare kratak predah od negativnih emocija i malih neprilika ili izazova.
Nedavno je tim sproveo mesečnu seriju vežbi na Facebook stranici zajednice koju su nazvali Humor Games. Tokom 4 nedelje, učesnicima je ponuđeno uputstvo koje se fokusiralo na humor i njegove prednosti, a zatim im je za to dato uputstvo. Na primer:
Popunite prazninu: Nemojte biti deo problema. Budite (popunite prazno).
DeSalle objašnjava da je ovakva vežba zagrevanje koje pomaže ljudima da polako probude mišiće humora koji se inače odmaraju. Dok bi uobičajeni odgovor mogao da bude rešenje, odgovor na vežbu bi trebalo da bude karikatura stvarnosti i nešto neočekivano apsurdno, kao što je:
Nemojte biti deo problema. Budite običan izazivač nereda.
McCammon kaže da su tokom svakog dana učesnici bili pozvani da objave svoje odgovore i komentare o drugima, pri čemu je svaka nedelja kulminirala događajem u petak (npr. najsmešniji post), koji bi se delio na njihovim stranicama i sa celokupnom grupom.
– Vremenom su postajale sve izazovnije i tokom poslednje 2 nedelje smatrane su terapijskim vežbama. Umesto da tražimo od igrača da unesu nešto apsurdno, zamolili smo ih da uključe nešto što ih muči ili nešto s čim se suočavaju u životu, a što je teško i komplikovano – kaže McCammon.
Nakon toga, od učesnika je zatraženo da preformulišu stvar koja je bila izazovna ili neprijatna u nešto duhovitije. Za ove zahteve posebno, humoristi su koristili memove. Na primer:
Nije da se hvalim, ali mogu da (izgrebem novi auto) bolje od bilo koga koga ste ikada upoznali.
– Na kraju, pomažemo u pronalaženju bržeg rešenja – ne samo da je ovo neprijatno, već je i smešno jer (prazno) – objašnjava DeSalle i dodaje:
– Učesnici mogu da nauče kako da ponovo „obuče“ svoje misli – da ih preformulišu – umesto da žive u nelagodnosti i bolu, što mi kao ljudi obično radimo – kaže Mallori DeSalle.
