Pospanost može trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon buđenja Foto Shutterstock
Budnost je kod nekih ljudi svakog dana različitog nivoa, ali oni se od drugih razlikuju i po prosečnom dnevnom nivou budnosti.
Narušena budnost neposredno nakon buđenja i tokom dana može negativno da utiče na kognitivne i motoričke sposobnosti i da poveća rizik od povreda.
Nedavna studija objavljena u Nature Communications sugeriše da različiti faktori životnih navika na koje možemo uticati, kao što su kvalitet i trajanje sna, mogu da imaju veći uticaj na jutarnje nivoe budnosti nego genetski faktori. Ovi rezultati sugerišu da bi intervencije na individualnom i društvenom nivou usmerene na ove ne-genetske faktore mogle da pomognu u ublažavanju negativnih posledica povezanih sa smanjenom budnošću.
Inercija spavanja odnosi se na fazu smanjene budnosti i performansi koja se javlja između sna i budnosti, i može trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon buđenja. Iako je uobičajena pojava, može imati dubok uticaj na produktivnost i bezbednost pojedinaca. Konkretno, inercija sna može da utiče na bezbednost radnika na opasnim zanimanjima ili da naruši donošenje odluka, recimo, osoblja hitne pomoći, uključujući zdravstvene radnike i vatrogasce, što može da utiče na bezbednost drugih. Isto tako, smanjena budnost tokom dana zbog neadekvatnog sna povezana je sa nižom produktivnošću i povećanim rizikom od saobraćajnih nesreća.
Međutim, postoje ograničeni naučni dokazi o faktorima koji utiču na nivoe budnosti nakon buđenja. U ovoj studiji, istraživači su procenili faktore povezane sa dnevnim varijacijama jutarnje budnosti kod iste osobe. Takođe su ispitivali ulogu genetskih u odnosu na ne-genetske faktore kada je reč o uticaju na razlike u prosečnim jutarnjim nivoima budnosti među pojedincima.
Istraživači su prvo ispitali uticaj četiri unapred određena faktora na svakodnevne varijacije u budnosti uočene kod iste osobe. Procenili su uticaj profila spavanja prethodne noći, fizičke aktivnosti prethodnog dana, nutritivnog sastava doručka i nivoa šećera u krvi posle doručka na jutarnju budnost. Učesnici su zabeležili svoj unos hrane i budnost na studijskoj aplikaciji ZOE.
Da bi ispitali uticaj ovih faktora, istraživači su koristili podatke prikupljene tokom dvonedeljnog perioda od 833 osobe starosti od 18 do 65 godina. Učesnici su morali da nose akcelerometar na ručnom satu tokom čitavog trajanja studije kako bi olakšali prikupljanje podataka o svom profilu spavanja i nivoima fizičke aktivnosti.
Za procenu jutarnjih nivoa budnosti, učesnici su zabeležili nivoe svoje budnosti u aplikaciji na skali od 0 do 100. Prijavili su svoju prvu ocenu budnosti na početku doručka, a zatim povremeno u naredna 3 sata. Na osnovu osnovnog profila spavanja svakog učesnika, istraživači su pronašli vezu između trajanja sna i vremena spavanja sa jutarnjim nivoima budnosti.
Konkretno, kada učesnik spava duže nego obično ili se probudi kasnije od svog uobičajenog vremena, veća je verovatnoća da će pokazati viši nivo budnosti sledećeg jutra.
Viši nivoi fizičke aktivnosti tokom prethodnog dana takođe su povezani sa povećanom jutarnjom budnošću. Samo nivoi fizičke aktivnosti tokom 10 najaktivnijih sati prethodnog dana bili su u pozitivnoj korelaciji sa nivoima jutarnje budnosti.
Nasuprot tome, fizička aktivnost tokom noći bila je povezana sa nižom jutarnjom budnošću.
Istraživači su zatim ispitali uticaj sastava makronutrijenata doručka na jutarnju budnost. Svakom učesniku su obezbedili standardizovane doručke usklađene sa kalorijama različitih nutritivnih sastava, uključujući obroke sa visokim sadržajem ugljenih hidrata, proteina i vlakana, koji su konzumirani različitim danima. Istraživači su uporedili nivoe budnosti učesnika nakon konzumiranja svakog od ovih obroka sa onim nakon referentnog obroka koji je davao umerene nivoe ugljenih hidrata i proteina.
Među različitim standardizovanim obrocima koji su obezbeđeni učesnicima, konzumiranje doručka sa visokim sadržajem ugljenih hidrata bila je povezana sa višim nivoima jutarnje budnosti od referentnog obroka. Nasuprot tome, doručak sa visokim sadržajem proteina bio je povezan sa nižim nivoom budnosti od referentnog obroka.
Istraživači su ispitali i kako su promene nivoa glukoze (šećera) u krvi nakon konzumiranja doručka uticale na jutarnje nivoe budnosti. Nezavisno od sastava doručka, niže glikemijsko opterećenje u krvi, mera uticaja unosa hrane na nivo glukoze u krvi, posle doručka je povezano sa većom jutarnjom budnošću.
Značajno je da su ova četiri faktora uticala na nivoe jutarnje budnosti nezavisno jedan od drugog.
Jeff Kahn, izvršni direktor i suosnivač aplikacije za pretplatu na energiju i spavanje Rise Science, koji nije bio uključen u ovu studiju, prokomentarisao je nalaze, govoreći za Medical News Today:
– Studija pomaže da se pokaže da se pozitivni rezultati po zdravlje i blagostanje, u ovom slučaju, veća budnost, mogu postići pomoću različitih aktivnosti. Četiri stvari koje mogu povećati budnost su: duže od normalnog trajanja spavanja, prethodna vežbanja tokom dana, sastav doručka bogat ugljenim hidratima, ali i dalje raznovrsnim makronutrijentima, i niži glikemijski odgovor u satima nakon konzumiranja doručka diskretni su alati za poboljšanje performanse koje možemo da koristimo i od kojih možemo da imamo koristi, čak i ako nismo u mogućnosti da u svakom trenutku postignemo sva četiri.
Dok su ovi faktori objašnjavali svakodnevne razlike u jutarnjoj budnosti kod iste osobe, autore su takođe zanimali faktori koji bi mogli da objasne zašto su određeni učesnici imali viši prosečni nivo budnosti od drugih. Drugačije rečeno, istraživači su bili zainteresovani za genetske i/ili faktore životnih navika koji bi mogli da utiču na karakteristične ili prosečne dnevne nivoe budnosti pojedinca.
Istraživači su otkrili da su pozitivno raspoloženje, starija životna dob, niža učestalost konzumiranja hrane tokom dana i bolji kvalitet sna bili pokazatelji prosečnog dnevnog nivoa budnosti pojedinca.
Ova studija sastojala se od blizanaca i genetski nepovezanih odraslih osoba. To je omogućilo istraživačima da ispitaju u kojoj meri genetski faktori mogu da utiču na dnevni nivo budnosti kod blizanaca. Otkrili su da genetski faktori imaju mali uticaj na nivo budnosti pojedinca, što ukazuje na značajniji uticaj faktora životnog stila koji se mogu modifikovati.
Dr Andrew McHill, istraživač spavanja na Univerzitetu za zdravlje i nauku u Oregonu, koji nije bio uključen u ovu studiju, prokomentarisao je da su „jedinstveni za ovu trenutnu studiju raznovrsni pokazatelji koji su prikupljeni – san, ishrana i aktivnost – i sposobnost da se ova ponašanja razdvoje u odnosu na genetske uticaje korišćenjem studije blizanaca”.
– Korišćenje ove vrste analize omogućava precizniju procenu ponašanja koje može da se promeni kako bi se budnost sledećeg dana poboljšala. Ovo nije uzbudljivo samo za potencijalne pojedinačne i društvene ciljeve da poboljšaju bezbednost i zdravlje, već i za istraživačku zajednicu, jer pruža dalje proverljive hipoteze za buduća ispitivanja kako bi se identifikovali tačni mehanizmi koji izazivaju ove uočene promene u budnost – dodao je McHill.
Istraživači su priznali da njihova studija ima nekoliko ograničenja. Na primer, jutarnji nivoi budnosti u studiji bili su zasnovani na samoprocenama i mogli su da budu podložni subjektivnosti. Pored toga, studija nije uzela u obzir razlike u izloženosti svetlosti tokom jutra, faktor za koji se zna da značajno povećava budnost.
Istraživači su dalje primetili da se svi standardizovani obroci za doručak sastoje od ugljenih hidrata, proteina i masti i da se razlikuju samo u nivoima ovih makronutrijenata. Oni su upozorili da ove rezultate ne treba uzimati kao nominalnu vrednost i usvojiti obroke koji se sastoje samo od ugljenih hidrata za doručak.
Potpis za sliku: