Mentalno oboljenje verovatno ima genetičku komponentu, ali je mentalna bolest najverovatnije uzrokovana kombinacijom naslednih faktora i komponenti životne sredine, otkrilo je jedno istraživanje. Određeni poremećaji mentalnog zdravlja – kao što su bipolarni poremećaj, šizofrenija i depresija – više su povezani sa genetikom nego drugi poremećaji.
Šta istraživanje kaže o mentalnom oboljenju
Studije koje se bave vezama između genetike i mentalnih oboljenja su u toku, i još mnogo toga treba da se otkrije.
Prema istraživačkoj analizi National Institute of Mental Health (NIH), mentalno oboljenje obično je uzrokovano kombinacijom četiri glavna faktora:
- genetike
- biologije
- faktora životne sredine
- psiholoških faktora
U ovom trenutku, ne postoje genetski testovi koji mogu da se urade da bismo utvrdili da li nosimo gen koji bi povećao verovatnoću da ćemo razviti određenu mentalnu bolest, iako su studije o ovom pitanju u toku. Umesto toga, naše porodično stablo moglo bi da nam pomogne da razumemo genetički rizik od razvoja mentalne bolesti. Na primer, ako jedan ili nekoliko bliskih članova naše porodice živi sa određenom mentalnom bolešću, naš rizik se povećava. Međutim, povećanje rizika ne znači da ćemo razviti tu mentalnu bolest. Naša nasledna genetika samo je jedan deo slagalice u razvoju mentalne bolesti.
Kako navodi NIH, postoje određeni mentalni i bihevioralni uslovi za koje je veća verovatnoća da imaju genetsku komponentu. To su:
- autizam
- bipolarni poremećaj
- poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD)
- depresija
- šizofrenija
Kao što NIH napominje, nekoliko genetskih faktora nalazi se u svih ovih pet poremećaja, uključujući CACNA1C i CACNB2 (geni koji regulišu aktivnost kalcijuma na neuronima). Osim toga, istraživači su otkrili da ljudi sa svih pet poremećaja imaju varijacije u hromozomima 3 i 10, iako je još uvek nejasno kako ove genetičkevarijacije utiču na progresiju bolesti.
Genetika bipolarnog poremećaja
Bipolarni poremećaj je mentalno oboljenje koju karakterišu ekstremne promene raspoloženja koje se smenjuju između manije (ili hipomanije) i depresije.
Istraživanja o genetskom poreklu bipolarnog poremećaja su nepotpuna, ali su u toku. Međutim, jasno je da se bipolarni poremećaj javlja u porodicama. Rizik je najveći ako imate rođaka iz prvog kolena koji ima poremećaj, kao što je roditelj ili brat ili sestra. Neke osobe koje imaju rođake prvog kolena sa bipolarnim poremećajem imaće veću verovatnoću da razviju poremećaj od drugih, a mnogi ljudi sa rođacima prvog kolena koji imaju bipolarni poremećaj neće ga uopšte razviti.
Studija iz 2014. objavljena u The Application of Clinical Genetics otkrila je vezu između polimorfizama pojedinačnih nukleotida (SNP) i razvoja bipolarnog poremećaja. Međutim, SNP su uobičajene genetičke varijacije, a većina ljudi koji ih imaju nemaju bipolarni poremećaj. Studijski tim tvrdi da je potrebno više istraživanja da bi se razumela povezanost između SNP-a i bipolarnog poremećaja.
Mentalno obojenje depresija i njena genetika
Depresija je jedna od najčešćih mentalnih bolesti – pogađa oko 350 miliona ljudi širom sveta. Depresija je više od osećaja utučenosti ili tuge. Uključuje teška osećanja tuge, beznađa i uznemirenosti. Depresija može otežati rad ili održavanje društvenih veza i povećava rizik od samoubilačkih misli i pokušaja samoubistva.
Većina stručnjaka primetila je da se depresija javlja u porodicama, a ljudi koji doživljavaju depresiju mogu primetiti da bliski rođak, kao što je roditelj ili brat ili sestra, takođe doživljava depresiju. Studije u koje su bili uključeni blizanci otkrile su stopu nasleđivanja depresije od 37 odsto
Pune genetičke komponente depresije još uvek se proučavaju i još nisu dobro shvaćene. Neki od gena za koje se smatra da su uključeni u razvoj depresije su oni koji regulišu neurotransmitere. Na primer, neke studije su se fokusirale na gen transportera serotonina, pošto je poznato da serotonin igra ulogu u depresiji. Ali šta je ta uloga, još nije u potpunosti shvaćeno.
Genetika anksioznosti
Anksioznost je jedno od najčešćih mentalnih oboljenja, koje pogađa oko 20 odsto u nekom trenutku našeg života. Anksiozni poremećaji karakterišu ekstremna osećanja straha koja mogu biti onesposobljena i otežati funkcionisanje. Postoji nekoliko različitih vrsta anksioznih poremećaja:
- generalizovana anksioznost
- panični poremećaj
- PTSP
- fobije
Anksiozni poremećaji imaju tendenciju da se javljaju u porodicama, pri čemu se smatra da i okolina i genetska osetljivost doprinose razvoju ovih poremećaja. Studije na blizancima i članovima bliskih porodica otkrile su da genetika igra ulogu u stopi od 30-50 odsto.
Slično kao kod depresije, geni koji utiču na razvoj anksioznosti nisu u potpunosti shvaćeni. Studije genetičkeGenet asocijacije pronašle su veze između anksioznosti i određenih gena, uključujući 5-HTT, 5-HT1A, BDNF i MAOAT. Međutim, nije jasno šta ove veze znače i kako su u interakciji sa drugim aspektima koji doprinose, kao što su faktori životne sredine, traume iz detinjstva i životni stres.
Genetika šizofrenije kao mentalnog oboljenja
Šizofrenija je mentalna bolest koja se obično javlja u kasnom detinjstvu do ranog odraslog doba i definisana je psihozom. Ljudi sa šizofrenijom doživljavaju halucinacije, zablude, teško se koncentrišu i mogu pokazati antisocijalno ponašanje. Otprilike 1 procenat ljudi pati od šizofrenije.
Postoje jake veze između toga da imate člana porodice sa šizofrenijom i mogućnosti da se i kod vas razvije. Ako imate bliskog člana porodice sa šizofrenijom, vaše šanse za razvoj šizofrenije se povećavaju sa 1 na 10 odsto. Ako ga imaju oba vaša roditelja, rizik se povećava na 50 procenata. Naravno, neće je imati svi koji imaju bliskog člana porodice koji ima šizofreniju.
Genetičke komponente šizofrenije se još uvek proučavaju i istraživači u ovom trenutku nemaju potpunu sliku. Jedna teorija jeste da mikrodelecija u hromozomu 22 (22q11) može da doprinese razvoju šizofrenije.
Drugi faktori rizika za mentalna oboljenja
I ponovo, genetika je samo jedan aspekt koji može da poveća verovatnoću da ćete razviti određenu mentalnu bolest. Stručnjaci se slažu da genetika sama po sebi nije jedini uzrok mentalnih oboljenja. Postoje i drugi faktori koji ovome doprinose:
- životni stresori, kao što su razvod, gubitak voljene osobe ili gubitak posla
- traume i zlostavljanje iz detinjstva
- suočavanje sa hroničnim medicinskim stanjima
- hemijske neravnoteže u mozgu
- zloupotreba droga i alkohola
- izolovanost od drugih i usamljenost
Kada treba potražiti pomoć
Ako osećamo da nešto nije u redu, uvek treba da potražimo pomoć i sačuvamo svoje mentalno zdravlje. Ako imamo uznemirujuće emocionalne ili bihevioralne simptome u trajanju od najmanje 2 nedelje, to je znak da nam je potrebna pomoć.
Pored toga, ako ne možemo da spavamo, da jedemo, ne učestvujemo u aktivnostima u kojima smo nekada uživali ili ne funkcionišemo na poslu ili u školi, vreme je da se obratimo za pomoć.
A najvažnije – ako imamo suicidne misli ili one o samopovređivanju, ili se to dešava nekome do koga nam je stalo – znajte da se to smatra hitnim slučajem i koji zahteva hitnu pomoć.
Opcije za lečenje mentalnih oboljenja
Lečenje mentalnih bolesti zavisi od vrste koju doživljavamo. Psiholog ili psihijatar može da dijagnostikuje mentalnu bolest sa kojom živimo i osmisli plan lečenja. Različite vrste terapija tretiraju različite mentalne bolesti. Najvažnije je da nađemo terapeuta sa kojim se osećamo prijatno i bezbedno i koji naše brige shvata ozbiljno.
Pored terapije, mogu da pomognu i lekovi – i u mnogim slučajevima oni su, neophodni. Za neke slučajeve, lekovi mogu da budu potrebni samo ponekad ili tokom ograničenog perioda. Drugi ljudi moraće doživotno da budu na nekoj vrsti lekova za mentalne bolesti. Nije sramota ako neko uzima lekove za mentalne bolesti – oni za mnoge mogu da budu spasonosni.
I na kraju, promene životnih navika – kada se kombinuju sa potrebnim lekovima i terapijom – mogu biti od vitalnog značaja za ljude koji žive sa mentalnim oboljenjima. To mogu da budu dovoljno sna, redovni obroci, zdrav život i redovno vežbanje, kao i meditacija svesnosti.
Treba da zapamtimo da samo zato što u našoj porodici postoji mentalna bolest, to ne znači da ćemo i mi da je nasledimo.
Ako nam lekar dijagnostikuje mentalna bolest, postoji mnogo opcija lečenja i moguće je da živimo punim i uravnoteženim životom.
