Tuga je normalno osećanje, a vreme praznika može, pored toga što u osnovi znači sreću, radost, želje i nešto pozitivno, ozbiljno da je intenzivira. U riziku su svi, jer svaki čovek prolazi kroz različita stanja. Međutim, neke osobe su posebno predisponirane za prelazak tuge u ozbiljnije poremećaje mentalnog zdravlja, kao što je depresija.
Šta je postpraznična tuga (holiday blues)
Postpraznična tuga definiše se kao osećanje tuge, razočaranja ili apatije nakon sezone praznika. Iako nema velikog broja istraživanja koja se bave ovom temom, stručnjaci kažu da opisana osećanja nisu neuobičajena. Praznici (Nova godina, Božić) za najveći deo građanstva predstavljaju period radosti. Ali, kada sve utihne, tuga i usamljenost mogu da se intenziviraju. U žargonu, ovo osećanje poznato je još i kao „holiday blues“.
– Posle uzbudljivog niza događaja koji nose praznici, druženje sa rodbinom i prijateljima u veseloj, prazničnoj atmosferi, često postoji osećaj razočaranja, izneverenosti ili apatije. Praznici su i lepe želje za budućnost u koju čovek može gledati sa entuzijazmom. Ali, kad ovaj nalet prođe, odlazak te vrste uzbuđenja i adrenalina često kod čoveka aktivira osećaj napuštenosti i „izduvanog“ balona – kaže klinički psiholog Naomi Torres-Mackie u Lenox Hill Hospital u Njujorku.
Koja osećanja se intenziviraju kada je prisutna postpraznična tuga
Postpraznična tuga čini jačim niz osećanja koja pojedinci doživljavaju nakon praznika. To su pre svih samo osećanje tuge, zatim usamljenost, umor, razočaranje, tromost, apatija, emocionalni bol i strah od predstojećih zimskih meseci.
Praznici većini ljudi nude vreme da fokusiraju energiju na ukrašavanje, spremanje hrane, planiranje zabava, kupovinu i darivanje i poklona. Mnogi u tom periodu koriste deo godišnjeg odmora. Talas pozitivnih emocija, poput rolerkostera, može da se preokrene iz plime u oseku. Ljudi odjednom mogu da se osećaju prazno, demotivisano, bez snage i energije za nove ciljeve – objašnjava dr Nicole Hollingshead, psiholog i profesor na The Ohio State University Wexner Medical Center. Ona dodaje da pojava ovakvih osećanja nije ništa neobično, kao i da je krucijalno prepoznavanje problema ako ona potraju i produže se u određenom vremenskom periodu.
Šta su okidači za osećanje poznato kao postpraznična tuga
Okidači za postpazničnu tugu nakon praznika mogu se razlikovati od osobe do osobe, kaže Paul Nestadt sa Johns Hopkins Anxiety Disorders Clinic i profesor psihijatrije i bihejvioralne medicine. Prema njegovima rečima, neki ljudi već „načeti“ ulaze u praznike iz različitih razloga: velikih očekivanja sa kojima ne mogu da se izbore, tuge zbog izgubljenih voljenih osoba, porodičnih ili finansijskih problema.
Drugi, koji uživaju u prazničnoj sezoni mogu da dožive pojačano lučenje dopamina i serotonina, hormona dobrog raspoloženja. Ali, kada se euforija stiša, upozorava doktor, i nivo ovih hormona može drastično da padne.
– Tu su i umor, iscrpljenost, aklimatizacija od putovanja i drugi aspekti poremećenih rutina iz kojih se izađe zbog praznika, a mnogi se sa tim teško nose. Takođe, ova osećanja mogu da se preklope sa afektivnim sezonskim poremećajem. Uz promenu godišnjih doba, manje dnevnog svetla, više vremena provodimo u zatvorenom prostoru i manje smo fizički aktivni – nabraja dr Nestadt.
Kako da znamo da ova tuga prerasta u nešto ozbiljnije, pa čak i depresiju
Simptomi postpraznične tuge kao što su osećaj tuge, nedostatak motivacije, poremećaj sna ili razdražljivost jesu simptomi slični simptomima kliničke depresije, upozoravaju stručnjaci. Stoga je veoma važno pratiti koliko dugo taj osećaj nakon praznika traje. Depresija podrazumeva izmenjeno, loše i tužno raspoloženje kontinuirano u periodu od dve nedelje ili duže. Postpraznična tuga traje kraće i ne bi trebalo da bude toliko štetna po svakodnevne navike, rutine i život uopšte.
Ako ovakva osećanja posle praznika ipak počnu da utiču na svakodnevno funkcionisanje, kao što je nedostatak volje da se ustane iz kreveta, izostanak sa posla ili škole, želja za samoizolacijom, promene apetita, prekomerno korišćenje alkohola ili psihoaktivnih supstanci, morate potražiti pomoć stručnog lica.
Šta možemo da uradimo da pobedimo pretprazničnu tugu
Ako ste skloni ovom osećaju i želite da pomognete sebi, evo šta savetuju psiholozi kao efikasne mere samopomoći:
- naspavajte se dobro, jer je to preduslov za stabilno mentalno zdravlje
- imajte redovne i balansirane obroke sa više voća i povrća a manje mesa, gaziranih pića i brze hrane
- izbegnite prejedanje (prekomerno unošenje hrane, što je u ovom periodu često)
- izbegavajte alkohol i droge
- budite fizički aktivni
- održavajte kontakte sa porodicom i prijateljima, ako ste tužni poverite im se
- napravite plan obaveza
- probajte nešto novo (hobi, aktivnost…).
