Mačke su kućni ljubimci koji uz pse drže vodeću poziciju u izboru naših četvoronožnih prijatelja. Biramo ih za članove porodice ili živa bića o kojima brinemo ako im je dom ulica. Postoje i naučna objašnjenja zašto kućni ljubimci prelaze iz kategorije običnih životinja u naše verne prijatelje, kojima dugujemo čak i bolje mentalno zdravlje.
Mačke su kroz istoriju dugu 9.500 godina od prvog dokazanog kontakta sa ljudima pokazale evolutivnu potrebu da se iz divljih životinja pripitome i približe ljudima.
Kada ljudi kažu da vole mačke, znamo da se radi o posebnoj vrsti vezanosti. Ta ljubav može biti intenzivna, kao i kada su psi u pitanju. Svaka strana u objašnjenima zašto voli baš tu vrstu ima svoje argumente, koje je teško osporiti. Ponekad je teško postaviti granicu između normalne i patološke vezanosti za ljubimca, što je takođe pojava koju ne smemo zanemariti.
Genetičari, stručnjaci za zarazne bolesti, psiholozi i druga stručna lica različitih oblasti koje proučavaju naše životne obrasce, imaju svoje teorije o tome zašto mačke tako suvereno kod nekih ljudi zauzimaju poziciju poput božanstva, i kakav to uticaj na ljudsko zdravlje može da ima.
Dr Patricia Pendry sa Washington State University proučava interakcije ljudi i životinja. Objavila je istraživanje čija je tema upravo posebno jaka veza između visoko senzitivnih ljudi i njihovih mačaka.
– Decentni, suptilni i pomalo nepredvidivi odgovori koje nam mačke „daju“ kroz ono što emituju prema nama, pružaju nam percepciju da smo „izabrani“. Odnosno, ljudi percepiraju sebe kao ‘posebne’. Sa druge strane, i same mačke su nepredvidive, pa to u čoveku insipiriše želju o pretpostavkama šta će mačka uraditi i kako. Na kraju, to što „predu“ takođe je veoma važno na energetskom nivou i ljudima daje utisak i osećaj međusobne interakcije, važnosti i jedne specifične povezanosti.
U mnogo čemu su specifične. To pokazuje i njihov stav prema deci, prema kojima i psi imaju posebno izražen zaštitnički odnos. Važe za povremeno „zle“ persone koje nemaju problem da svoje oštre kandže oprobaju i na ljudima. Međutim, prema deci ili čak i bebama pokazuju izuzetnu nežnost, naklonost i još specifičniju vrstu zaštitnika. One će ogrebati drugu osobu ako im se učini ne da će nauditi detetu, već mu samo prići. Mačići su zaigrani, neumorni i prepuni energije, zabavni su i smešni.. To kod dece izaziva veliku radost i iskrene emocije.
Istraživači otkrivaju da život sa mačkom ima prednosti i koristi za psihofizičko zdravlje. Naravno, uslov je da niste alergični na mačju dlaku. Studija iz 2009. godine otkrila je da ljudi koji su živeli sa mačkom imaju manji rizik od od srčanog udara sa fatalnim ishodom od onih koji nikada nisu imali ovog ljubimca.
U istraživanju iz 2011. koje je sprovela dobrotvorna organizacija za zaštitu mačaka United Kingdom feline welfare charity Cats Protection, čak 93,7 odsto ispitanika je reklo da je posedovanje mačke bilo korisno za njihovo mentalno zdravlje. Više studija je pokazalo da život sa kućnim ljubimcima, uključujući mačke, može smanjiti verovatnoću da deca razviju alergije.
Mnogi ljudi izražavaju zabrinutost zbog mogućnosti zaraze toksoplazmozom, jednoćelijskim parazitskim organizmom, koji se često nalazi u mačjem izmetu. Bilo je spekulacija i da izazivač ove infekcije može biti okidač za šizofreniju i ozbiljnu depresiju, uz suicidalne misli i još neke kognitivne poremećaje. Međutim, nije bilo dokaza koji bi ove insinuacije potvrdili.
Kako kaže dr Patricia Pendry, mačke nam poklanjaju pažnju, oslobađaju nas osećaja usamljenosti, a pojačavaju osećaj sigurnosti, pokreću zabavu, igru, emituju naklonost. „Dozvolom“ da ih mazimo, držimo u krilu dok one predu pokazujući zadovoljstvo, i kod nas se bolje kontroliše lučenje kortizola, hormona stresa. Doktorka je uverena da su koristi obostrane. Naime, životinje su kod odgovornog vlasnika zbrinute, zadovoljne su, a to i pokazuju kroz ljubav, vernost, sigurnost i osećaj pripadnosti. Ova osećanja su interaktivna i međusobno se prepliću, nadograđuju i rastu.
Mačke, kažu biolozi, imaju nezasluženu reputaciju da su misteriozne i povučene, a sve zbog jedinstvenih načina na koje izražavaju svoja osećanja. Mačje lice može izgledati dobronamerno ili mrzovoljno, u zavisnosti od slučaja, ali je zapravo uglavnom jednoobrazno i uglavnom bezizražajno. Nisu kao psi, da repovima signaliziraju uzbuđenje ili zadovoljstvo. Međutim, neka nedavna istraživanja sugerišu da su njihove sklonosti ipak bliže psima u smislu toga da žele da nam udovolje, nego što se misli.
Zvučna komunikacija ima više oblika, od mjaukanja do šištanja. Neobično i jedinstveno reaguju kada kroz prozor gledaju ptice, a mogu ispustiti i strašan zvuk sličan jauku, koji nagoveštava spremnost za borbu. Neki zvukovi su očigledno namenjeni komunikaciji sa ljudima, recimo, mjaukanje u vreme doručka. Mačke uglavnom „razgovaraju“ ili mrmljaju nešto same sebi, što je takođe odlika njihovog karaktera.
Sve u svemu, u životu sa mačkom naučićete da prepoznate načine na koje ona sa vama gradi poverenje, iskazuje ljubav ili pokazuje potrebu da je od vas dobije. Stručnjaci su saglasni: život sa mačkom ima svoje brojne prednosti. One su prvenstveno vezane za komfoa i to da ne moramo da remetimo svoje obaveze kako bismo ih izvodili napolje. U proseku žive duže nego psi, pa iako njihova smrt izaziva stres kod vlasnika, više vremena provedu zajedno.
Konačno, i pored svoje specifične prirode, mačke svojim prisustvom, umiljavanjem oko tela, simboličnim „udaranjem“ glavom i predenjem iskazuju velike emocije, koje čoveka čine zadovoljnim. Mačka je životinja visokog energetskog potencijala. Često legne na neko naše bolno mesto i „izvlači“ negativnu energiju, umirivši nas. Sve to u visokoj meri smanjuje stres i pomaže čoveku da se ne oseća usamljeno već potrebno nekome, posebno ukoliko živi sam ili se radi o starijoj osobi.