Zavisni poremećaj ličnosti nije stanje koje može da se dijagnostikuje, ali prepoznavanje uobičajenih znakova zavisnog poremećaja ličnosti može nam pomoći da priznamo ili izbegnemo probleme.
Impulsivnost kao zavisni poremećaj ličnosti
Da li često donosite odluke ne razmišljajući o posledicama? Možda često kupujete više nego što možete da priuštite ili gubite živce, plahoviti ste. Ako ste skloni da donosite ishitrene odluke ili osećate da ste van kontrole, možda ste impulsivni, a impulsivnost je uobičajen znak zavisnog poremećaja ličnosti.
Želja za čulnim iskustvima
Traženje novih ili intenzivnih iskustava može dovesti do zdravog osećaja za avanturu. Imate neverovatnu želju da putujete ili probate novu hranu, ali to takođe može biti deo zavisnog poremećaja ličnosti. U studiji iz 2015. godine, adolescenti za koje se smatralo da tragaju za čulnim iskustvima pokazalo se da su imali znatno veću verovatnoću da probaju supstance koje izazivaju zavisnost.
Tajnovitost u vezi sa sopstvenim ponašanjem
Normalno je da ponekad želimo privatnost, ali ako se potajno prepuštamo i uživamo u ponašanjima zbog kojih se osećamo loše, to može ukazivati na zavisni poremećaj ličnosti. Tajnovitost je uobičajena osobina poremećaja upotrebe supstanci, ali tajno ponašanje takođe može biti znak upozorenja na aktivnosti poput kockanja, kupovine i video igrica.
Buntovničko ponašanje upozorava na zavisni poremećaj ličnosti
Ljudi koji marširaju u ritmu sopstvenih bubnjeva često su rođeni lideri ili umetnici. Ipak, nekonformisti će takođe biti skloniji rizičnom ponašanju. Ako se borimo i teško nam je da sledimo pravila – čak i pravila koja smo sami sebi postavili – možda će nam biti teže da poštujemo zdrave granice u odnosu na ponašanja i supstance koje izazivaju zavisnost.
Opsesivnost
Ako smo opsednuti stvarima i imamo poteškoća da odvučemo pažnju, možda će nam biti mnogo teže da prekinemo nezdrave navike. Ovo je jedna od osobina zavisnog poremećaja ličnosti. Za osobe sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem, prema nekim procenama, stopa istovremenih poremećaja upotrebe supstanci iznosi čak 40 odsto.
Istorija anksioznosti ili depresije
Ljudi sa anksioznošću ili depresijom, za razliku od opšte populacije, imaju dva do tri puta veću verovatnoću da će imati poremećaj upotrebe supstanci. Anksioznost ili depresija mogu navesti ljude da koriste supstance koje izazivaju zavisnost kako bi pokušali da kontrolišu svoje simptome. Ovo bi bila situacija u kojoj neko sa socijalnom anksioznošću previše pije.
Nizak nivo samopoštovanja
Ako se osećamo loše zbog sebe, možda ćemo se osećati prinuđenim da uradimo nešto zbog čega ćemo se osećati bolje, čak i nešto što nije zdravo. Studija iz 2014. pokazala je da su studenti sa niskim samopoštovanjem izloženi većem riziku od zavisnosti od interneta nego opšta populacija.
Rizik, opasnost i nagrada
Ako imate stav ko rizikuje, taj dobija, možda ste rođeni preduzetnik, možda volite opasnosti, ali možda imate i zavisni poremećaj ličnosti. Osobe koje motiviše nagrada mogu imati veće šanse da se upuste u rizična ponašanja. Studija iz 2016. pokazala je da su korisnici kokaina više motivisani da ostvare i dobiju nagrade nego opšta populacija.
ADHD dovodi do poremećaja upotrebe supstanci
Ako imate ADHD (poremećaj pažnje i hiperaktivnost), dva do četiri puta je veća verovatnoća da ćete razviti poremećaj upotrebe supstanci. Veza između poremećaja upotrebe supstanci i ADHD-a se i dalje proučava, ali verovatno da igraju ulogu razlike u mozgu koje utiču na kontrolu impulsa i sisteme nagrađivanja.
Porodična istorija zavisnosti faktor rizika za zavisni poremećaj ličnosti
Porodična istorija zavisnosti je značajan faktor rizika, a doprinose i genetika i okruženje. Ako imamo članove porodice koji se bore sa zavisnošću, možda imamo nasledne osobine koje nas čine podložnijim. Na primer, deca alkoholičara imaju četiri puta veću verovatnoću da razviju poremećaj upotrebe supstanci nego opšta populacija.
