Strah od belog luka postoji i zove se aliumfobija

Beli luk, pored svih svojih dobro poznatih korisnih zdravstvenih svojstava spada u namirnice koje izazivaju kontraverze. Neki ga vole i konzumiraju svakodnevno, smatrajući ga najzaslužnijim za stanje svog imuniteta. Drugi ne vole ni da ga „primirišu“, smeta im želucu, nervira ih intenzivan miris, pa ga zaobilaze u širokom luku.

Beli luk kod nekih ljudi izaziva veću nelagodu nego što je izbegavanje konzumacije

Da li se plašite da jedete hranu koju niste sami spremili iz straha da biste mogli da u obroku pronađete komad belog luka? Da li odbijate pozive na ručak ili večeru kod prijatelja, poslovne ili partnerske prirode iz istog razloga? Ukoliko imate nerealan strah da ćete na bilo koji način, ne samo u smislu konzumacije biti izloženi uticaju belog luka, vaš problem se zove aliumfobija. Osoba koja pati od alumfobije ima uznemirujuća osećanja ne samo kada je u opasnosti da pojede beli luk a da za to ne zna. Neko ko se bori sa ovim problemom može da upadne u stanje slično paničnom napadu i kada oseti miris belog luka, ili zna da će mu biti izložen (kuhinja, restoran…)

Šta je aliumfobija i kako se sve manifestuje da nas plaši i pomisao na beli luk

Postoji više vrsta fobija koje su povezana sa hranom a strah od belog luka ili alijufobija je jedna od njih. Allium na latinskom znači lukovica (glavica) belog luka, a fobia je prekomerni, bezrazložni strah. Ljudi koji pate od ove fobije postaju uznemireni i na samu pomisao ili pominjanje belog luka. Ne vole njegov miris, a neće ni pipnuti hranu za koju sumnjaju da ima beli luk kao sastojak.

Dakle, ova odbojnost nije osećaj gađenja zbog toga što neko ne voli beli luk, već se radi o strahu, kao i kod svih fobija. Osoba može da počne da se trese ili da se prekomerno znoji, uz osećaj da će izgubiti svest. Teški slučajevi, iako retki, mogu izazvati napade panike.

Koji su mogući uzroci alijumfobije

Aliumfobija se obično javlja kao kombinacija više faktora. Međutim, neki ljudi mogu tačno da odrede momenat početka straha i šta ga je izazvalo, a kod nekih to nije moguće. Ova fobija u većini slučajeva može da se pripiše jednom ili kombinaciji sledećih uzroka:

• genetska predispozicija (genetika je glavni razlog za hronične bolesti, uz one koje uključuju mentalno zdravlje; takve su i hipertenzija, depresija, pa i fobije)
• negativno iskustvo (ako je neko imao traumatičan događaj čiji je sastavni deo bio beli luk, može da razvije prekomerni strah)
• ponašanje kroz obrazac naučen od bliskih ljudi (ako je dete u ranom uzrastu uz roditelja, prijatelja, brata, sestru ili komšiju koji, na primer, ne vole mirise povrća ili belog luka, može naučiti takvo ponašanje i razviti averziju prema njemu)
• mitovi i legende (beli luk se u našem mentalitetu povezuje sa vampirima, pa su deca od malih nogu izložena nekim strašnim pričama koje mogu da pokrenu strah).

Simptomi aliumfobije

Osoba koja ima aliumfobiju može da razvije fizičke ali i imaće fizičke simptome koje mogu da primete ljudi oko sebe, kao i psihološke simptome. Fizički simptomi su:

• gubitak daha
• vrtoglavica
• drhtavica
• znojenje
• mučnina
• suva usta
• nesvestica.

Psihički simptomi su slični ili identični kao i kod drugih fobija. To mogu da budu:

• potreba za izolacijom ako postoji mogućnost da ćete dooći u dodir sa belim lukom
• napad panike
• strah od umiranja
• napadi anksioznosti.

Kako se leči aliumfobija

Ne postoje dva ista slučaja kada je u pitanju bilo koja fobija, a najoptimalniji način lečenja donosi se nakon individualnog pristupa i precizne anamneze koju vrši stručno lice. Ako je neko u početnoj fazi, možda neće ni biti potrebna profesionalna podrška. Zapravo, možda ćete moći sami sebi da pomognete. Ljudi sa fobijama uglavnom prepoznaju da predmet straha ne predstavlja nikakvu stvarnu pretnju, ali tom strahu ne mogu da se odupru.

Trenutak kada počnete da menjate svakodnevni život i navike zbog prekomernog straha koji osećate, jeste i onaj kada treba potražiti pomoć stručnog lica. Ono će odrediti i najefikasniji način lečenja. Fobije se uspešno tretiraju i ne zaboravite da kvalitet vašeg života i vašeg okruženja ne mora da trpi – javite se stručnjaku za mentalno zdravlje.