Surfovanje internetom i efekat njegovog korišćenja među starijim ljudima kao sredstva za prevenciju demencije predmet je istraživanja nove studije. Otkriva se da starije osobe koje redovno koriste internet imaju skoro upola manje šanse da razviju demenciju od onih koji ga ne koriste. Autori studije, u proseku od 7,9 godina, pa i do 17,1 godine, pratili su kognitivno zdravlje 18.154 odraslih koji nisu imali demenciju. Ljudi uključeni u studiju, na njenom početku, bili su od 50 do 64,9 godina starosti. Redovni korisnici interneta imali su 43 odsto manji rizik od razvoja demencije u poređenju sa neredovnim korisnicima. Do kraja studije, 4,68 procenata osoba imalo je dijagnozu demencije. Studija je takođe navela da korisni efekti upotrebe interneta zavise od stepena u kom su ljudi bili na mreži, predstavljajući U-krivu podataka. U nalazima se kaže da su ljudi čije je dnevne korišćenje interneta bilo između 0,1 i 2 sata pokazali najveće smanjenje rizika od demencije.
Previše vremena na internetu nosi određeni rizik
Oni koji nikada nisu bili na mreži ili su na internetu provodili više od dva sata ostali su pod većim rizikom od demencije. Međutim, autori upozoravaju da su male veličine uzorka sprečile uočavanje značajnih razlika između grupa korisnika.
Autori studije su takođe razmotrili da li obrazovna dostignuća, rasna etnička pripadnost, pol i generacija utiču na vezu između upotrebe interneta i rizika od demencije. Otkrili su da rizik od demencije ne varira na osnovu ovih faktora.
Studija je objavljena u Journal of the American Geriatrics Society.
Najkorisnija količina vremena za korišćenje interneta
Kako kaže dr Scott Kaiser, specijalista za gerijatrijsku porodičnu medicinu na Pacific Neuroscience Institute, koji nije bio uključen u ovu studiju, „neka vrsta optimalnog vremena – ako ste na internetu pola sata do 2 sata dnevno – štiti od demencije. Previše vremena provedenog na internetu ne samo da ne štiti već je i potencijalno štetno”, istakao je on.
Uz previše korišćenja interneta, dr Kaiser je primetio da, ako stariji ljudi „stalno i kompulzivno proveravaju uznemirujuće vesti ili video snimke na mreži, često preko društvenih mreža”, mogu da budu „izloženi negativnim slikama starenja, da počnu loše da se osećaju zbog starenja, da počnu da gube samopouzdanje… To bi bio primer da bi previše vremena provedenog na internetu moglo imati negativan efekat.”
Previše vremena provedenog na internetu takođe može da promoviše nezdrav, sedentaran način života.
Studija nije obuhvatila šta su njeni subjekti radili na mreži, što bi moglo da utiče na zaključke studije.
Dr Snorri Bjorn Rafnsson sa University of West London u Velikoj Britaniji, koji takođe nije bio uključen u istraživanje, rekao je za Medical News Today da „ovi konkretni rezultati zaslužuju dalju istragu”.
– Koji su razlozi zbog kojih neki stariji ljudi provode previše vremena na mreži? Da li su usamljeni? Društveno izolovani? Koje druge potencijalne kognitivne/fizičke rizike mogu imati? S druge strane, šta se dešava među onima koji uopšte ne koriste internet? Mislim da su to pitanja koja bi se mogla dalje istražiti u budućim studijama – rekao je dr Snorri Bjorn Rafnsson.
Zašto surfovanje internetom može pomoći u prevenciji demencije
Kako kaže dr Kaiser, „znamo da je učenje novih stvari, zadržavanje kognitivnog angažovanja ključno za zaštitu našeg mozga i smanjenje rizika od demencije”.
– Mogli bismo reći da korišćenje interneta u kasnijem životu može imati direktne kognitivne koristi jer učenje i korišćenje nove tehnologije mogu stimulisati mozak i tako pozitivno uticati na kognitivne funkcije ljudi – rekao je dr Rafnsson.
On je primetio da starije odrasle osobe mogu da koriste internet za pretraživanje opštih informacija ili za informacije koje se odnose na njihovo zdravlje. Pojava telemedicine predstavlja još jedan razlog više za starije ljude da provode vreme na mreži.
Redovno korišćenje interneta takođe omogućava korisnu društvenu interakciju sa drugima.
Šta stariji ljudi misle o starenju
Generalno, učešće u internet aktivnostima može promovisati pozitivan pogled na starenje, a to može doneti zdravstvene beneficije. Dr Kaiser je citirao rad dr Becca Levy, autorke knjige Breaking The Age Code. Opisao ga je kao „neverovatan rad u kom saznajemo da naše percepcije starenja zapravo utiču na to kako starimo u smislu naše dugovečnosti, rizika od demencije, baš onako kako razmišljamo o starenju”.
Dr Kaiser je naveo tri načina na koje negativna starosna uverenja mogu uticati na rizik od demencije i starenja:
- poznato je da negativno mišljenje može biti štetno po zdravlje
- loše postupanje prema svom telu kao prema starom automobilu od koga se ne očekuje da će dugo biti na putu recept je za loše zdravlje
- visok nivo kortizola zbog stresa, kao i sistemske upale.
Internet starijima treba da bude što pristupačniji
Dr Rafnsson predlaže da „starije odrasle osobe treba podržati da uče i koriste novu onlajn tehnologiju u koju god svrhu žele”.
– Postoji mnogo starijih ljudi koji se još uvek suočavaju sa raznim preprekama, uključujući nedostatak tehničkih veština, troškove, nedostatak socijalne podrške i drugo – objasnio je i dodao:
– Ove prepreke mogu sprečiti mnoge starije odrasle osobe da ostvare kognitivne i društvene prednosti korišćenja interneta, što nikako nije dobro – ističe dr Rafnsson.
