Veštačka inteligencija kao „lekar“: Šta moramo da znamo pre nego što pitamo četbot za zdravstveni savet

Sve više ljudi, pre nego što pozove lekara, otvori aplikaciju i postavi pitanje veštačkoj inteligenciji. Od januara ove godine dostupne su i posebne verzije četbotova namenjene zdravlju, koje mogu da analiziraju medicinsku dokumentaciju, podatke sa pametnih satova i aplikacija za praćenje fizičke aktivnosti. Ali koliko je bezbedno tražiti zdravstveni savet od algoritma?

Stručnjaci poručuju: veštačka inteligencija može da pomogne, ali nikada ne sme da zameni lekara.

Šta zapravo nude zdravstveni četbotovi?

Nove verzije AI programa, poput ChatGPT Health i sličnih platformi, osmišljene su da:

• objasne nalaze i laboratorijske rezultate jednostavnijim jezikom
• pomognu nam da se pripremimo za pregled
• ukažu na obrasce u podacima iz medicinske dokumentacije
• analiziraju trendove krvnog pritiska, šećera ili pulsa

Kompanije koje stoje iza ovih alata jasno naglašavaju da oni nisu namenjeni postavljanju dijagnoze niti donošenju terapijskih odluka. Ipak, milioni ljudi ih već koriste upravo u te svrhe.

Prednost u odnosu na Google, ali uz oprez

Za razliku od klasične internet pretrage, AI može da pruži personalizovaniji odgovor. Ako unesemo godine, postojeće bolesti, terapiju i simptome, odgovor će biti precizniji nego generički tekst sa sajta.

Profesor Robert Vakter, stručnjak za medicinsku tehnologiju sa Univerziteta u Kaliforniji, smatra da je alternativa često nagađanje ili potpuno odsustvo informacija. Ako se koriste odgovorno, ovi alati mogu da pruže korisne smernice. Ali nikako nisu nepogrešivi.

Veštačka inteligencija ponekad „halucinira“, odnosno daje uverljive, ali netačne odgovore. Problem je što prosečan korisnik teško može da prepozna razliku između tačne i pogrešne informacije.

Kada preskočiti AI i odmah potražiti lekara

Postoje situacije u kojima je oslanjanje na četbot rizično.

Ako se jave:

• bol u grudima
• otežano disanje
• iznenadna jaka glavobolja
• gubitak svesti
• slabost jedne strane tela

ne treba otvarati aplikaciju, već odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Čak i kod manje dramatičnih simptoma, stručnjaci savetuju zdrav skepticizam. Nijedna važna medicinska odluka ne bi smela da se zasniva isključivo na odgovoru velikog jezičkog modela.

Privatnost: da li su naši podaci zaštićeni?

Jedno od ključnih pitanja jeste bezbednost podataka. Medicinske ustanove podležu strogim zakonima o zaštiti zdravstvenih informacija. Te regulative se, međutim, ne odnose na tehnološke kompanije koje razvijaju četbotove.

To znači da slanje kompletnog medicinskog kartona veštačkoj inteligenciji nije isto što i davanje dokumentacije novom lekaru.

Kompanije navode da se zdravstveni podaci čuvaju odvojeno i da se ne koriste za treniranje modela, kao i da korisnik mora da pristane na deljenje informacija. Ipak, pre unosa osetljivih podataka važno je pažljivo pročitati uslove korišćenja.

Istraživanja: gde AI greši

Iako četbotovi mogu da tačno prepoznaju bolest u jasno opisanim, školskim primerima, problem nastaje u realnoj komunikaciji sa ljudima.

Studija Univerziteta Oksford, u kojoj je učestvovalo 1.300 ispitanika, pokazala je daosobe koje su koristile AI za procenu zdravstvenih scenarija nisu donosile bolje odluke od onih koji su se oslanjali na internet pretragu ili sopstveni sud.

Razlog?

Ljudi često ne unesu sve relevantne podatke. S druge strane, AI ponekad kombinuje tačne i netačne informacije u istom odgovoru, a korisnici teško razlikuju jedno od drugog.

Može li AI biti „drugo mišljenje“?

U ovom trenutku, veštačka inteligencija može da posluži kao dodatni izvor informacija, ali ne i kao zamena za kliničko iskustvo. Neki stručnjaci savetuju da, ako već koristimo AI, uporedimo odgovore različitih platformi. Ako se poklapaju, veća je verovatnoća da su informacije pouzdane.

Ipak, konačnu odluku o dijagnozi i terapiji mora da donese lekar koji ima uvid u kompletnu kliničku sliku.

Granica između korisnog alata i opasne zamene

Veštačka inteligencija može da nam pomogne da bolje razumemo svoje zdravlje, da postavimo prava pitanja i da budemo aktivniji učesnici u sopstvenom lečenju. Ali postoji tanka linija između informisanja i samodijagnostikovanja.

Ako nam aplikacija daje lažan osećaj sigurnosti, možemo odložiti odlazak lekaru. A kod nekih bolesti, kašnjenje znači težu terapiju i lošiju prognozu. Zato je najvažnije pravilo jednostavno: koristimo AI kao alat, ali zdravlje poveravamo stručnjacima.

Jer algoritam može da analizira podatke. Ali samo lekar može da proceni čoveka u celini.

Pomoćnik ali ne i zamena 

I kod nas u Srbiji, sve više ljudi koristi veštačku inteligenciju za tumačenje laboratorijskih nalaza, simptoma ili terapije. Problem je što digitalna pismenost često ide brže od zdravstvene. Ako nemamo osnovno razumevanje svog stanja, lako možemo pogrešno protumačiti odgovor četbota ili mu poverovati bez rezerve.

U zdravstvenom sistemu u kome se na specijalistički pregled ponekad čeka nedeljama, AI može delovati kao brzo i dostupno rešenje. Ali on ne poznaje našu kompletnu medicinsku istoriju, ne može da nas pregleda i ne preuzima odgovornost za odluke.

Zato veštačka inteligencija može biti pomoć, ali nikako zamena za razgovor sa izabranim lekarom.

(eKlinika.rs)