Transplantacija organa način je da normalni život nastavi oko 2.000 pacijenata, među kojima ima i dece. Transplantacija se primenjuje kada se iscrpu svi načini lečenja i kada ni jedan ne dovede do boljitka. Ovogodišnji Evropski dan donora, 8. oktobar Srbija dočekuje sa dramatičnim padom broja transplantacija organa, nekada je u toku jedne godine bilo i 10 transplantacija srca. Za poslednjih godinu dana urađena je samo jedna kadaverična i 13 živorodnih transplantacija, kažu predstavnici Udruženja transplantiranih pacijenata „Zajedno za novi život“.
Transplantaciju ograna zaustavio covid 19
Ovi statistički podaci stavili su Srbiju na evropsko dno. Novi bubreg čeka više od 800 pacijenata, jetru više od 60 ljudi, srce čeka oko 50 osoba, a pluća više od 70 pacijenata. Tu su i oni koji čekaju rožnjaču i koštanu srž. Pluća, srce i jetra su urgentni. Ukoliko se nešto ne promeni, mnogi od njih, neće dočekati organ koji im može spasiti život, navode predstavci udruženja pacijenata.
Epidemija covid 19 gotovo je zaustavila program transplantacije. I pored napora lekara, građani većinom ne pristaju da doniraju organe preminulog člana porodice. Lekari koji su u najbližem kontaktu sa članovima porodica osoba kod kojih je konstatovana moždana smrt, kažu da je u prošlosti situacija bila mnogo bolja i da je u jednom momentu iznosila čak do 90 odsto.
Kako umesto tačke, staviti zarez na život?
Dan donora je posvećen sećanju i neizmerljivoj zahvalnosti donorima i njihovim porodicama, koje su u najtežem trenutku, kada su se životi njihovih najmilijih ugasili, smogli snage i dali saglasnost za transplantaciju. Udruženje transplantiranih pacijenata zato pokreće nacionalnu kampanju „Još si mi trag“.
-Ne prođe dan da svako od nas, koji smo transplantirani, ne pomislimo na donora i njegovu porodicu, jer su oni na naš život umesto tačke, stavili zarez – ističe Mladen Todić, predsednik Udruženja transplantiranih pacijenata “Zajedno za novi život”, koji je i sam zahvaljujući donoru i njegovoj porodici dobio jetru pre 6 godina.
Sudbina transplantacije organa u rukama Skupštine Srbije
Pored epidemije koja je prekinula program transplantacije organa u Srbiji, sudbina ovog programa je sada i u rukama poslanika Skupštine Srbije. Ustavni sud doneo je prošle godine presudu da zakoni o presađivanju organa nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Ustavni sud je članove 23. i 28. Zakona o transplantaciji, koji je donet 2018. godine, proglasio delimično neustavnim, za pojedine stavove Zakona tražene su izmene.
– Te članove Zakona smo izmenili i dali smo ih u proceduru, koja podrazumeva izmenu Zakona kroz zakonodavstvo Vlade Republike Srbije i kroz Skupštinu Srbije. U međuvremenu, da ne bi gubili vreme, dobili smo i pravno tumačenje mogućeg daljeg nastavka transplantacije organa i dali instrukcije koordinatorima u 14 donor bolnica kako da postupaju dok traje taj pravni vakuum izmene 23. i 28. člana. Ipak, kao posledica svega toga u julu i avgustu smo, nakon strogo medicinski definisane moždane smrti, imali devet potencijalnih donora. Da smo dobili saglasnosti porodica, mogli smo produžiti život između 15 i 29 pacijenata, koji bi dobili nove organe. Nažalost, to se nije desilo – kaže prof. dr Predrag Sazdanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.
Transplantacija organa je timski program
Program transplantacije organa, baziran na humanosti i dobroj volji svakog pojedinca, je kompleksan, multidisciplinarni, timski program.
-Poslednja transplantacija srca je urađena u oktobru 2021. godine. S obzirom da su potrebe naše zemlje za transplantacijom srca oko 70 godišnje, veliki deo pacijenata kod kojih postoji medicinska indikacija je zbrinuto ugradnjom mehaničke cirkulatorne potpore, i na taj način im je omogućeno da čekaju transplantaciju. U Centru za transplantaciju srca, Klinike za kardiohirurgiju UKC Srbije, ugrađeno je 280 različitih mehaničkih uređaja koji potpomažu rad srcu i 47 transplantacija srca. Sve ove brojke nam ukazuju da samo timskim radom medicinskih radnika i naših građana možemo ostvariti uspeh na ovom polju – navodi ass. dr Emilija Nestorović, načelnica odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu u Klinici za kardiohirurgiju UKC Srbije.
Program transplantacije organa, baziran na humanost Jelena Dimitrijević, prof. dr Predrag Sazdanović, ass. dr Emilija Nestorović, pukovnik doc. dr Neven Vavić, Stefan Đorđević, Mladen Todić
Najveći problem kadaverične transplantacije je nedostatak organa
Pukovnik doc. dr Neven Vavić, načelnik Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije kaže da je u ovoj ustanovi tokom ove godine urađeno šest transplantacija bubrega od živog donora.
– Transplantacija od živog donora se kod nas obavlja sa uspehom, kontinuirano (osim zastoja od dve godine zbog kovida) i multidisciplinarno. Recipijenti i donori bubrega za living transplantaciju se brižljivo kontrolišu i pre i posle transplantacije, pa su naši rezultati apsolutno uporedivi sa rezultatima referentnih centara u svetu. Najveći problem kadaverične transplantacije je nedostatak organa. To znači da je neophodna pravovremena identifikacija potencijalnih donora, dijagnostika moždane smrti, kao i rad na popularizaciji ideje doniranja i poverenja porodice da kod pacijenta zaista postoji moždana smrt, koja je,na žalost, nepovratno stanje – objašnjava dr Vavić.
Stefan tri puta bio pozivan kao primalac srca
Stefan Đorđević (32) iz Leskovca jedan je od pacijenata koji već devet godina ima veštačko srce i isto toliko čeka novo srce. U međuvremenu se oženio i završio fakultet. Kada je imao 21 godinu saznao je da ima problem sa srcem.
-Ujutru sam se spremao da krenem na ispit, iskašljao sam krv, prva pomisao mi je bila da imam tuberkulozu. Kasnije je stigla i dijagnoza kardiomiopatija. Srce mi je tada radilo sa samo 21 odsto kapaciteta. Uzrok je najverovatnije bio koksaki virus. Posle tri godine stanje mi se pogoršalo, tada su mi ugradili dva pejsmejkera. Samo dva meseca od intervencije, opet sam bio loše, voda mi se stvarala u plućima. Lekari su odlučili da mi ugrade mehaničku potporu za srce, koju imam već devet godina. Tri puta sam bio pozivan kao potencijalni primalac srca, ali nisam bio kompatibilan – priča Stefan Đorđević.
Transplantacija organa u Bergamu
Jelena Dimitrijević je mama malog Konstantina (5,5 godina), živahnog deteta za kojeg nikada ne biste rekli da mu je pre godinu i po dana transplantirana jetra.
– Konstantin je rođen sa nedovoljno razvijenim žučnim putevima. Urađena je intervencija, gde je njegovo crevo vršilo funkciju izlučivanja žuči, što je vremenom dovelo do ciroze jetre. Godinu dana smo proveli u Institutu za majku i dete i tu je počela borba za njegov život. Saznali smo da država plaća transplantaciju jetre u Bergamu. Uspeli smo u tome. Konstantin je danas predškolac i niko ne može da pretpostavi šta je sve preživeo, sve dok ne podigne majicu – kaže Jelena.
