Vitamin A (retinol) nije toliko u fokusu kao neki „popularni“ vitamini poput C, D ili B grupe, ali je veoma značajan a brojne procese u našem telu. Za neke je i neophodan. Njegov manjak kao i višak može da napravi određene zdravstvene probleme.
Vitamin A možemo da dobijemo iz hrane, pića i suplemenata. Postoje 2 vrste ovog vitamina. Potpuno formiran vitamin A koji je spreman za apsorpciju nalazi se u pojedinim namirnicama. To su crveno i živinsko meso, mlečni proizvodi i riba.
Druga vrsta, provitamin A, praktično se „konvertuje“ u vitamin A kada nam je to potrebno. I provitamin A se nalazi u nekim namirnicama: voću i povrću, kao i nekim biljnim proizvodima. Najčešći tip provitamina ili prekusrora vitamina A koji se nalazi u hrani ali i u suplementima jeste čuveni beta-karoten.
Vitamin A nam je neophodan za zdrav vid, normalno funkcionisanje i stabilnost imunskog sistema, jake kosti, ali i za pravilan razvoj i rast fetusa u majčinoj utrobi. To nisu sve njegove koristi, naprotiv, a evo detaljnijih informacija.
Uloga ovog vitamina mogla bi se nazvati vitalnom u odbrani ogranizma. Vitamin A je važan za proizvodnju i optimalnu funkciju belih krvnih zrnaca. Poznato je da je uloga leukocita jedna od najvažnijih u eliminaciji patogena iz krvotoka. Shodno tome, nedostatak vitamina A može da utiče na slabljenje imuniteta, veću podložnost infekcijama i duži oporavak.
Retinol je neophodan za dobar vid i njegovo očuvanje vida. Jedan od prvih simptoma nedostatka vitamina A može biti pojava niktalopije ili noćnog slepila. Promene nivoa određenih pigmenata koji su u vezi sa akumulacijom svetlosti dovode to toga da osobe imaju normalan vid tokom dana ali je noću problem, budući da jednostavno ne mogu da dobiju dovoljno svetlosti za vizuelizaciju slike ispred sebe.
Beta karoten je sledeći na lestvici važnosti usporavanja poteškoća sa vidom, kao i makularne degeneracije. Istraživanja kažu da upotreba suplemenata poput beta-karotena kod osoba starijih od 50 godina sa problemima vida umanjuje rizik od makularne degeneracije za 25 odsto..
Ovaj vitamin je značajan za normalan razvoj i rast fetusa (organi, skelet, nervni sistem, srce, bubrezi, oči, pankreas, pluća…). Uz to, utiče na žensko i muško reproduktivno zdravlje. Važna informacija za trudnice je da ga ne smeju uzimati u neograničenim količinama, jer i manjak i višak mogu da utiču na urođene mane novorođenčeta.
Unos vitamina A u dovoljnim količinama je važan za pravilan rast, razvoj i čvrstinu kostiju. Istraživanja kažu da su rezultati kod osoba koje nisu imale dovoljno ovog vitamina pokazali i lošije zdravlje i gustinu kostiju skeleta. Prisutan je i veći rizik od preloma. Kao i u slučaju negativnih efekata unosa previše ovog vitamina kod trudnica i bebe, i višak kod osoba sa problamatičnim kostima može da izazove prelome.
Idealno je unositi ga u optimalnim količinama sa vitaminom D i kalcijumom.
Suva koža je česta pojava a upravo vitamin A je regeneriše, i to sve njene slojeve. Kada se mrtve ćelije kože slabije uklanjanju iz folikula dlake (a to je proces za koji je takođe potreban vitamin A), pojavljuju se akne.
Moć ovog vitamina vidimo i po tome što u našem telu prekida proces razgradnje kolagena. To je ključno za manji negativan uticaj sunca na kožu. Može da doprinese njenoj zaštiti, ali beta-karoten sam po sebi nije dovoljan, pa se obavezno kompletno zaštitite kremom sa najvišim SPF. Retinol podržava funckiju lojnih žlezda oko folikula dlake i dragocen je kod zarastanja rana.
Znaci da nam nedostaje vitamin A ponekad neće biti transparentni, ali će kod nekih ljudi biti izraženiji i simptomi i moguće komplikacije nedostatka vitamina. Evo najčešćih simptoma koji ukazuju da nam možda nedostaje vitamin A: