Predoziranje suplementima je moguće, posebno ako nam nije poznato ili preporučeno koliko vitamina dnevno možemo da uzimamo. Takođe, da li previše suplemenata dnevno može loše da utiče na naše zdravlje je pitanje na koje odgovor traže ljudi koji uzimaju više od jednog dodatka ishrani svakog dana. Njihov problem je – da li je moguće uzeti previše vitamina tokom dana.
Koliko vitamina dnevno možemo da konzumiramo zavisi od suplemenata i od toga koliko vitamina već dobijamo u ishrani. Stručnjači ističu da previše suplemenata ili uzimanje veće doze od preporučene može da poveća rizik od predoziranja. Ovo posebno treba imati u vidu jer, prema postojećim regulativama, proizvođači suplemenata nisu dužni da pilože dokaze o efikasnosti ili bezbednost, pre nego što se pojave na tržištu.
Suplementi mogu da se nađu u raznim oblicima – kao tablete, kapsule, gumene bombone, praškovi… a neki proizvođači dodaju hranljive materije u pića i energetske napitke. Savet je, da pre nego što se počne sa uzimanjem nekog suplementa, o tome prvo treba razgovarati sa svojim lekarom. Suplementi će možda trebati osobama koje ne mogu da ispunite dnevne potrebe unosa određenih minerala i vitamina samo putem ishrane.
– Za prosečnu, zdravu osobu, verovatno nije potreban multivitaminski, multimineralni dodatak i sigurno joj nijene treba mnogo dodatnih suplemenata – smatra profesorka dr Beth Kitchin sa University of Alabama u Birmingemu.
Nedostaju dokazi koji pokazuju da li suplementi pomažu u prevenciji ili lečenju zdravstvenih stanja. Na primer, studija objavljena 2018. godine pokazala je da redovna upotreba suplemenata nema neto efekat na zdravlje srca ili rizik od rane smrti. Nalazi istraživačkog tima bili su konzistentni za multivitamine, kalcijum i vitamine C i D, koji su ljudi hvalili da su dobri za zdravlje srca.
– Pronašli smo iznenađujuću „neutralnost efekata“. Drugim rečima, činilo se kao da suplementi ništa nisu uradili – istakao je dr David Jenkins, glavni autor pomenute studije iz 2018. koja se bavila samo srčanim problemima i ranom smrću.
Neki suplementi mogu biti od koristi za zdravlje kostiju, očiju i kože. Na primer, kalcijum i vitamin D pomažu u sprečavanju gubitka koštane mase, posebno kod ljudi sa visokim rizikom od osteoporoze. Trudnice, na primer, imaju koristi od uzimanja folne kiseline, koja pomaže da se minimizira rizik od urođenih mana.
Lekari navode da mogu da se razvviju neželjeni efekti ako se uzima previše suplemenata. Neki minerali i vitamini vremenom se mogu nakupiti u krvi i povećati rizik od predoziranja. Predoziranje se, na primer, može dogoditi i slučajno jer neki proizvođači obogaćuju hranu i piće hranljivim materijama, tako da nismo svesni koliko vitamina konzumiramo.
– Zaista ne možemo da dobijemo toksičnu doze hranljivih materija kroz hranu, ali apsolutno možemo dobiti toksične količine kroz suplemente. Naučili smo veoma važnu lekciju, da kada izolujemo ove hranljive materije iz hrane i stavimo ih u super-visoke doze, možemo da imamo neke neželjene posledice – naglašava profesporka Kitchin.
Bilo koji nutrijent, kako navodi, može da bude toksičan u prevelikim količinama, iako vitamini B i vitamin K obično ne izazivaju toksičnost. Neki od najozbiljnijih rizika od predoziranja dolaze od dodataka kalcijuma i gvožđa. Na primer, previše kalcijuma u krvi ili urinu može da poveća rizik od srčanih oboljenja i raka prostate. Predoziranje gvožđem može da izazove komu ili nizak krvni pritisak i oštetiti creva i jetru.
Među ostalim vitamima, odnosno njihovim suplementima koji nose potencijalni rizik od predoziranja su:
Vitamin A: Uzimanje previše vitamina A može da dovede do kome i smrti u teškim slučajevima i štetiti trudnicama i dojiljama. Višak vitamina A takođe može štetiti fetusu tokom trudnoće i uzrokovati abnormalni razvoj očiju, srca, pluća i lobanje.
Vitamin D: Vitamin D povećava koliko kalcijuma naša creva apsorbuju. Kao rezultat toga, može da se javi previše kalcijuma u krvi ili urinu.
Vitamin E: Višak vitamina E može da poveća rizik od hemoragičnog moždanog udara ili iznenadnog krvarenja u mozgu.