Prof.dr Svetlana Stanišić: Umor, slabost, učestali grčevi u mišićima i otežano disanje su neki od simptoma kada bi trebalo razmotriti deficit vitamina i minerala u telu Foto: Svetlana Stanišić/privatna arhiva/Shutterstock
Poznato je da lekovi mogu da imaju neželjena dejstva, bez obzira na to da li su propisani od strane lekara ili je reč o onima koje uzimamo bez recepta. Iako je to manje poznato, među mogućim neželjenim efektima je i uticaj na stanje zaliha vitamina u organizmu.
U razgovoru za eKlinika portal, profesor dr Svetlana Stanišić najpre objašnjava uticaj pojedinih lekova na vitamine B grupe:
– Antacidi, oralni kontraceptivi i fenitoin (antiepileptik) smanjuju efikasnost vitamina B1 u telu, dok na vitamin B2 oralni kontraceptivi i tetraciklini, aminoglikozidi i makrolidi (antibiotici) imaju antagonistički efekat. Kateholamini (karbidopa za Parkinsonovu bolest) i izoniazid (lek za tuberkulozu) smanjuju efikasnost vitamina B3. Teofilin (lek za astmu), izoniazid (lek za tuberkulozu), kortikosteroidi i oralni kontraceptivi smanjuju efekte vitamina B6.
– Antacidi, antiepileptici, sulfasalazin (koristi se za lečenje ulceroznog kolitisa, Kronove bolesti ili reumatoidnog artritisa), oralni kontraceptivi, holestiramin (koristi se za smanjenje holesterola u krvi), kao i trimetoprim, hloramfenikol i kotrimoksazol (antibiotici) smanjuju efikasnost vitamina B9. Hloramfenikol (antibiotik) smanjuje dejstvo, a oralni kontraceptivi smanjuju koncentraciju B12 u krvi. Holestiramin (lek za holesterol) i metformin smanjuju preuzimanje vitamina B12, dok antacidi deluju na preuzimanje vitamina B12 iz hrane, ali ne iz suplemenata – naglašava naša sagovornica.
– Kiselost želuca je ključna za apsorpciju određenih nutrijenata, pre svega za vitamin B12 i gvožđe. Vitamin B12 se u želucu oslobađa iz proteinskih veza zahvaljujući kiselom okruženju, što omogućava njegovo vezivanje za intrinzični faktor i apsorpciju u tankom crevu, a kiselost želuca utiče i na preuzimanje tzv non-hem gvožđa iz biljnih izvora. Iako kalcijum može biti apsorbovan u manje kiselom okruženju, optimalna kiselost pomaže rastvaranju kalcijumovih soli, a i magnezijum i cink se lakše apsorbuju u prisustvu kiseline – prenosi nam profesorka Stanišić, koja uz navode jedne ranije studije i daje i konkretan primer:
– Pacijent se godinama borio sa hroničnom gastroezofagealnom refluksnom bolešću (GERB) i čestim epizodama čira na želucu. Kako bi ublažio svoje simptome, redovno je uzimao antacide, koji sadrže aluminijum i magnezijum. Posle nekoliko godina kontinuiranog uzimanja antacida, pacijent je počeo da oseća umor, slabost, učestale grčeve u mišićima, i otežano disanje. Nakon detaljnog medicinskog pregleda, uključujući krvne analize, utvrđeno je da ima niske nivoe magnezijuma, gvožđa i vitamina B12 – navodi sagovornica našeg portala .
Kako kaže prof.dr Stanišić, aspirin utiče na vitamin C tako što smanjuje apsorpciju, a i neki lekovi za smanjenje apetita kao fenfluramin, oralni kontraceptivi, fenitoin i tetraciklini utiču na nedostatak L-askorbinske kiseline. Što se tiče vitamina D, izoniazid (lek za tuberkulozu), lekovi za epilepsiju ubrzavaju inaktivaciju, antacidi na bazi aluminijuma mogu dovesti do taloženja žučnih kiselina i tako uzrokovati smanjeno preuzimanje vitamina D, a kortikosteroidi i nesteroidni antiinflamatorici (ibuprofen, indometacin, diklofenak) smanjuju nivo vitamina D.
Prema rečima redovne profesorke na predmetima Ishrana i Osnove fizičke hemije, mineralna ulja (ulje od origana) i oralni kontraceptivi mogu da povećaju koncentraciju vitamima A u plazmi. Neomicin smanjuje preuzimanje vitamina A, a lekovi za holesterol u krvi i antacidi smanjuju preuzimanje vitamina A. Aspirin i estrogen imaju antagonističko dejstvo u slučaju vitamina K.
– Kortikosteroidi smanjuju preuzimanje kalcijuma, kalijuma, cinka, vitamina C i uzrokuju zadržavanje natrijuma. Naravno, za sve hidrosolubilne vitamine uticaj alkohola je poguban. Ako govorimo o diureticima, oni utiču na izbacivanje minerala i hidrosolubilnih vitamina, a kako su to lekovi koji pomažu u eliminaciji viška tečnosti iz tela, često su propisivani za lečenje visokog krvnog pritiska i edema. Neki od ovih lekova mogu povećati izlučivanje elektrolita kao što su kalijum, magnezijum, kalcijum i cink, što može uticati na njihove nivoe u organizmu. Kalijum i magnezijum su ključni za pravilno funkcionisanje mišića i nervnog sistema, dok kalcijum i cink imaju važne uloge u održavanju zdravlja kostiju i imunološkog sistema – navodi prof.dr Stanišić, koja nam mogući uticaj diuretika ilustruje primerom kliničke studije i slučaja iz prakse:
– Pacijentkinja je zbog hipertenzije i problema sa zadržavanjem tečnosti dugi niz godina uzimala diuretike. S vremenom je počela da oseća stalnu slabost, umor i pojavu grčeva u mišićima. Lekar joj je predložio da uradi laboratorijske analize, koje su pokazale značajno smanjenje nivoa kalijuma i magnezijuma. Dodatne analize su takođe ukazale na smanjene nivoe kalcijuma i cinka, što je doprinelo slabljenju kostiju i čestim prehladama zbog oslabljenog imuniteta. Na osnovu ovih rezultata, lekar je prilagodio terapiju i preporučio suplementaciju ovih minerala kako bi se poboljšalo opšte stanje i kvalitet života pacijentkinje.
Metformin je lek koji se koristi za terapiju insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2. Ali, kako se pokazalo, utiče na zalihe vitamina B12 u organizmu, naročito zbog toga što je terapija dugotrajna.
– Osim toga, postoje naznake da metformin utiče na zalihe folne kiseline u organizmu, što je posebno značajno za trudnice koje koriste ovu terapiju. Studije beleže primer pacijenta, koji već dve decenije živi s dijabetesom tipa 2. Upravljanje njegovim stanjem uključuje strogu dijetu, redovnu fizičku aktivnost i upotrebu oralnih antidijabetika, uključujući metformin. U poslednjih nekoliko meseci, pacijent primećuje pojačan umor, zaboravnost, otežano disanje pri naporu i otežanu koncentraciju. Detaljni krvni testovi pokazali su nizak nivo folne kiseline i vitamina B12. Pacijentu je preporučena suplementacija ovim vitaminima – objašnjava profesor dr Svetlana Stanišić.
Acetilsalicilna kiselina (ASA), široko poznata kao aspirin često se koristi za ublažavanje bola, smanjenje upala, kao i za prevenciju kardiovaskularnih problema. Međutim, napominje naša sagovornica, i dugotrajna upotreba aspirina može imati određene neželjene efekte na metabolizam minerala i vitamina u organizmu:
– Posebno, ASA može smanjiti nivo kalcijuma u krvi i urinu, što može biti rezultat njene sposobnosti da inhibira prostaglandine, molekule koje igraju ključnu ulogu u regulaciji upala i bola, ali i u održavanju ravnoteže minerala. Pored toga, redovna upotreba aspirina može uticati na to kako naše ćelije koriste energiju, što povećava potrebu za esencijalnim mikronutrijentima poput gvožđa, cinka i vitamina B6. Ovi nutrijenti su vitalni za proizvodnju energije u ćelijama. Njihov nedostatak može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući anemiju, oslabljen imuni sistem i smanjenu sposobnost tela da se oporavi od oštećenja i infekcija.
Adekvatna ilustracija je primer pacijenta koji je dugi niz godina uzimao aspirin za kontrolu hroničnih bolova u zglobovima. Počeo je da oseća pojačan umor i slabost, kao i učestale infekcije koje su teško prolazile.
– Nakon detaljnih laboratorijskih analiza, otkriveno je da ima niske nivoe gvožđa, cinka i vitamina B6, uz smanjene nivoe kalcijuma. Lekar je povezao ove simptome s dugotrajnom upotrebom aspirina i preporučio je reviziju terapije, uključujući i dodatak ovih vitalnih mikronutrijenata u njegovu svakodnevnu ishranu kako bi se obnovile adekvatne rezerve i poboljšalo opšte zdravstveno stanje – objasnila je u razgovoru za eKlinika portal prof.dr Svetlana Stanišić.