Dva jeftina suplementa poboljšavaju pamćenje kod starijih osoba: Dobri su za creva koja stare, ali i za mozak

Jeftini suplementi, koji se svakodnevno uzimaju, poboljšavaju pamćenje, odnosno funkcije mozga kod starijih osoba, otkrili su istraživači sa King's College London. Prva studija te vrste otkrila je da uzimanje proteinskih i prebiotskih suplemenata svakodnevno može da poboljša rezultate testova pamćenja kod ljudi starijih od 60 godina. Prema njihovom zaključku, ono što je dobro za naša creva koja stare može da bude dobro i za mozak koji stari.

Prebiotici od biljnih vlakana poboljšavaju pamćenje 

Dvostruko slepo ispitivanje testiralo je dva jeftina prebiotika od biljnih vlakana koji su dostupni bez recepta. Prebiotici su nesvarljivi potrošni proizvodi koji pomažu u stimulaciji crevnih mikroba. Jedan od suplemenata bio je inulin - dijetetsko vlakno u klasi fruktana. Drugi, fruktooligosaharid (FOS), je biljni ugljeni hidrat koji se često koristi kao prirodni niskokalorični zaslađivač.

Preporučujemo

Kako bi ispitali kako ovi suplementi utiču na starenje mozga, istraživači sa King's College London uključili su 36 parova blizanaca, starijih od 60 godina. Svaki par je nasumično podeljen - jedan blizanac je dobijao dnevni prebiotik pomešan sa proteinskim prahom, dok je drugi dobijao placebo prah. Blizanci koji su nesvesno uzimali inulin ili FOS generalno su postigli bolje rezultate na kognitivnom testu tri meseca kasnije. Štaviše, dnevni suplementi vlakana se dovode u vezu sa suptilnim promenama u crevnom mikrobiomu između blizanaca. Korisna bakterija Bifidobacterium, na primer, bila je brojnija kod onih koji su uzimali inulin ili FOS.

Dobre bakterije regulišu vezi između creva i mozga 

Laboratorijske studije na miševima pokazuju da Bifidobacterium smanjuje kognitivne deficite regulisanjem veza između creva i mozga.

- Uzbuđeni smo što vidimo ove promene za samo 12 nedelja. To nosi ogromno obećanje za poboljšanje zdravlja mozga i pamćenja kod naše starije populacije. Otkrivanje tajni ose creva i mozga moglo bi da ponudi nove pristupe za zdraviji i duži život - istakla je Mary Ni Lochlainn, istraživač gerijatrijske medicine na King's College London, koji je dom najvećeg registra odraslih blizanaca u Velikoj Britaniji, a studije blizanaca su veoma vredne kada je u pitanju razlikovanje između efekata genetike i životne sredine na ljudsko zdravlje.

Prethodne studije na glodarima ukazuju da suplementi bogati vlaknima, poput inulina i fruktooligosaharida, mogu da „hrane“ mikrobiom debelog creva, omogućavajući „dobrim“ bakterijama da se razvijaju. Neki od ovih bakterijskih igrača su takođe u vezi sa poboljšanom kognitivnom funkcijom i kod miševa i kod ljudi.

Creva su „drugi mozak“ tela

Dokazi o bliskoj vezi između creva i mozga brojniji su iz godine u godinu. Pojedini  stručnjaci su sada toliko uvereni u rezultate da creva nazivaju „drugim mozgom“ tela.Ali, način na koji ova dva nervna sistema rade zajedno ostaje misterija. Nova studija, objavljena u časopisu Nature Communications, nagoveštava kako bi konzumiranje određene „hrane za mozak“ moglo da bude obećavajući način za lečenje kognitivnog pada.

- Ova biljna vlakna, koja su jeftina i dostupna bez recepta, mogla bi da koristie širokoj grupi ljudi u ovim vremenima finansijske nestašice. Takođe su bezbedna i prihvatljiva. Naš sledeći zadatak je da vidimo da li se ovi efekti održavaju tokom dužih perioda i kod većih grupa ljudi - istakla je Lochlainn.

Nedavna Lansetova komisija za demenciju procenila je da se 7 procenata rizika od Alchajmerove bolesti pripisuje visokim nivoima lipoproteina niske gustine u srednjim godinama, koji prenose holesterol i masne kiseline po telu. Ovaj faktor rizika može da objasni zašto žene razvijaju Alchajmerovu bolest dvostruko češće od muškaraca, prema studiji iz 2025. godine.

(eKlinika.rs)