Naučnici ga nazivaju jednim od najmoćnijih biljnih jedinjenja: Kvercetin je novi adut za dugovečnost

Poslednjih godina jedno biljno jedinjenje sve češće se nalazi u centru pažnje naučnika koji proučavaju dugovečnost, hronične bolesti i očuvanje zdravlja. Reč je o kvercetinu, prirodnom flavonoidu koji se nalazi u mnogim vrstama voća, povrća i napitaka, a čija antioksidativna svojstva privlače pažnju istraživača širom sveta.

Šta je zapravo kvercetin?

Iako se kvercetin u ljudskoj ishrani nalazi svakodnevno, brojna istraživanja pokušavaju da utvrde da li ovaj prirodni sastojak može da pomogne u smanjenju upala, regulaciji krvnog pritiska, kontroli šećera u krvi, pa čak i u zaštiti mozga od starenja.

Kvercetin pripada grupi biljnih jedinjenja poznatih kao flavonoidi i smatra se jednim od najzastupljenijih antioksidanasa u ljudskoj ishrani. Nalazi se u crvenom i belom luku, paprikama, brokoliju, jabukama, grožđu, bobičastom voću, trešnjama, zelenom čaju i mnogim drugim namirnicama biljnog porekla.

Njegova osnovna uloga jeste neutralisanje slobodnih radikala, nestabilnih molekula koji mogu da oštete ćelije i doprinesu razvoju brojnih hroničnih bolesti, uključujući kardiovaskularna oboljenja, dijabetes i pojedine vrste raka. Procenjuje se da prosečna osoba putem ishrane dnevno unese između 10 i 100 miligrama kvercetina.

Može li kvercetin da smanji upalne procese?

Jedna od najviše proučavanih osobina kvercetina jeste njegov potencijalni antiinflamatorni efekat.

Naučna istraživanja pokazala su da ovaj flavonoid može da utiče na smanjenje aktivnosti pojedinih molekula odgovornih za razvoj upalnih procesa, uključujući tumor nekrozis faktor alfa (TNF-α) i interleukin-6 (IL-6). U jednom istraživanju koje je trajalo osam nedelja, žene sa reumatoidnim artritisom koje su uzimale 500 miligrama kvercetina dnevno prijavile su smanjenje jutarnje ukočenosti, bolova i pojedinih pokazatelja upale.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da su potrebna dodatna istraživanja na ljudima kako bi se ovi rezultati definitivno potvrdili.

Kvercetin i alergije: Prirodni saveznik organizma?

Zbog svog uticaja na upalne procese, kvercetin se proučava i kao potencijalna pomoć kod alergijskih reakcija. Laboratorijska i eksperimentalna istraživanja pokazala su da može da utiče na smanjenje oslobađanja histamina, supstance koja igra ključnu ulogu u nastanku alergijskih simptoma poput kijanja, svraba i otoka.

Iako su dosadašnji rezultati obećavajući, naučnici naglašavaju da još nema dovoljno dokaza da bi se kvercetin preporučivao kao zamena za standardnu terapiju alergija.

Može li da zaštiti mozak od starenja?

Jedno od najzanimljivijih područja istraživanja odnosi se na mogući uticaj kvercetina na zdravlje mozga.

Eksperimentalne studije pokazale su da antioksidativna svojstva ovog flavonoida mogu da doprinesu zaštiti nervnih ćelija od oksidativnog stresa i hroničnih upala, koji se smatraju važnim faktorima u razvoju Alchajmerove bolesti i drugih neurodegenerativnih poremećaja.

Zanimljivo je da pojedina istraživanja sugerišu da upravo kvercetin, a ne kofein, može da bude jedan od razloga zbog kojih se konzumacija kafe povezuje sa manjim rizikom od razvoja demencije.

Uticaj na krvni pritisak i zdravlje srca

Povišen krvni pritisak predstavlja jedan od vodećih faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova.

Analize dosadašnjih kliničkih studija pokazale su da uzimanje više od 500 miligrama kvercetina dnevno može da doprinese snižavanju sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska. Pretpostavlja se da ovaj efekat nastaje zahvaljujući sposobnosti kvercetina da opušta krvne sudove i smanjuje oksidativni stres.

Može li da utiče na šećer u krvi?

Sve više istraživanja ispituje i potencijalnu ulogu kvercetina u regulaciji nivoa glukoze.

Preliminarni rezultati ukazuju da ovaj flavonoid može da doprinese smanjenju nivoa šećera u krvi natašte i da pomogne u zaštiti od pojedinih komplikacija dijabetesa. Međutim, stručnjaci upozoravaju da su potrebne dodatne kliničke studije.

Naučnici proučavaju i njegov uticaj na dugovečnost

Pojedina eksperimentalna istraživanja pokazala su da kvercetin može da utiče na uklanjanje takozvanih "starih" ili senescentnih ćelija, koje se povezuju sa procesima starenja i razvojem hroničnih bolesti. Upravo zbog toga, kvercetin se poslednjih godina nalazi među najistraživanijim prirodnim jedinjenjima u oblasti proučavanja zdravog starenja.

Da li su ovi suplementi bezbedni?

Kvercetin se kao dodatak ishrani najčešće prodaje u dozama od 500 do 1.000 miligrama dnevno. Budući da se samostalno relativno slabo apsorbuje, često se kombinuje sa vitaminom C ili bromelainom kako bi se poboljšala njegova iskoristljivost.

Dosadašnja istraživanja pokazuju da se uglavnom dobro podnosi, ali veće doze mogu da izazovu glavobolju, nelagodnost u stomaku ili osećaj trnjenja.

Poseban oprez potreban je kod osoba koje koriste antibiotike, lekove za regulaciju krvnog pritiska ili druge terapije, jer kvercetin može da utiče na njihovo dejstvo.

Obećavajući rezultati, ali nauka još traži konačne odgovore

Kvercetin se danas smatra jednim od najperspektivnijih prirodnih antioksidanasa. Dosadašnja istraživanja ukazuju da može da doprinese smanjenju upala, regulaciji krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, kao i očuvanju zdravlja mozga i srca.

Ipak, uprkos obećavajućim rezultatima, stručnjaci naglašavaju da je neophodno sprovesti više kvalitetnih kliničkih studija kako bi se precizno utvrdilo koliki su stvarni zdravstveni benefiti ovog popularnog flavonoida.

(eKlinika.rs)