Bol u zglobovima i problemi sa nervima mogu biti posledica nekoliko autoimunih poremećaja Foto Shutterstock
Autoimuni poremećaji nastaju kada imuni sistem tela greškom počne da napada zdravo tkivo. Veruje se da je više od 80 različitih vrsta bolesti autoimunih, navode u Nacionalnim institutima za zdravlje. Pošto postoji toliko mnogo stanja koja se pod ovo podvode, simptomi mogu varirati i mogu uticati na organe i tkiva u celom telu. Autoimuni poremećaji koji posebno utiču na mišiće, zglobove i nerve uključuju reumatoidni artritis (RA) i multiplu sklerozu (MS). Smatra se da je reumatska polimijalgija, koja takođe utiče na zglobove, takođe autoimuno stanje, kaže se u Fondaciji za artritis.
Reumatska polimijalgija, inflamatorni poremećaj, uzrokuje bolove i ukočenost mišića, obično u predelu vrata, ramena, ruku ili kuka. Bol se obično pogoršava ujutro. Reumatska polimijalgija obično se javlja kod ljudi starijih od 65 godina, retko kod onih ispod 50 godina, kažu u Mayo Clinic, a žene imaju 2 do 3 puta veće šanse da razviju ovaj poremećaj. Pacijenti sa ovim poremećajem takođe mogu imati znake inflamatornog artritisa. Oko 15 procenata ljudi sa reumatskom polimijalgijom razvija stanje poznato kao arteritis džinovskih ćelija, kažu u Fondaciji za artritis. Kod ovog poremećaja, zapaljenje sužava ili blokira krvne sudove, ograničavajući protok krvi.
Kortikosteroidi, u najnižoj mogućoj dozi, glavni su nosilac u lečenju reumatske polimijalgije, primećuje National Institute of Arthritis and Musculoskeletal and Skin Diseases (NIAMS).
Multipla skleroza (MS) utiče na centralni nervni sistem – mozak i kičmenu moždinu. MS obuhvata povredu zaštitnog omotača koji okružuje nervne ćelije. Ovaj zaštitni omotač naziva se mijelinska ovojnica i kada je oštećena, nervni impulsi se usporavaju. Zbog toga se MS smatra autoimunim stanjem, jer je imuni sistem tela taj koji napada mijelinski omotač, kroz upalu.
Simptomi MS variraju po težini od osobe do osobe, u rasponu od utrnulosti udova i slabosti mišića do paralize. Bolest se smatra progresivnom, što znači da se vremenom pogoršava, ali stopa progresije takođe uveliko varira. Uzrok MS ostaje nepoznat, ali većina istraživanja ukazuje na genetsku predispoziciju u kombinaciji sa izlaganjem određenim uslovima okoline, kao što su pušenje ili Epštajn-Bar virus.
MS najčešće se dijagnostikuje između 20 i 50 godina, a 3 puta je češća kod žena nego muškaraca. Lečenje je obično višestruko, uključujući lekove koji modifikuju bolest, steroidi, fizikalna terapija i korekcija životnih navika, kao i terapijska podrška poremećajima raspoloženja.
Ovaj oblik artritisa, za razliku od osteoartritisa, autoimuni je poremećaj. Kada imuni sistem tela napadne sam sebe, nastaje zapaljenje, što uzrokuje zgušnjavanje obloga zglobova, što dovodi do bola i otoka. Ako se reumatoidni artritis (RA) ne leči, upala može postati toliko ozbiljna da uzrokuje oštećenje kostiju ili deformacije zglobova. Zglobovi su najčešće pogođeni u sledećim oblastima:
Bol u zglobovima i otok glavni su simptomi RA, ali bolest može uticati na organe u celom telu. Pacijenti sa RA takođe mogu da dožive umor, opštu slabost, slabost mišića, simptome slične gripu, gubitak apetita, depresiju, gubitak težine i anemiju. Osobe sa naprednim RA mogu da budu podložnije infekcijama.
Američkom koledž za reumatologiju (ACR) navodi da se početak RA obično javlja između 30 i 50 godina, iako se može dogoditi u bilo kom uzrastu. Oko 75 procenata slučajeva RA je kod žena.
Lečenje RA ima za cilj da zaustavi napredovanje bolesti. Ovo uključuje smanjenje simptoma, kontrolu upale, minimiziranje oštećenja zglobova i organa i poboljšanje fizičke funkcije. U lečenje se uključuju antireumatski lekovi koji modifikuju bolest (DMARD), kao i biološki lekovi i fizikalna terapija. Rane, agresivne mere mogu pomoći u sprečavanju razvoja komplikacija.