Šta je perniciozna anemija, koji su njeni simptomi i kako se leči

Perniciozna anemija je autoimuno stanje koje sprečava telo da apsorbuje vitamin B12. Ako se ne leči, perniciozna anemija može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući nepovratno oštećenje nervnog sistema.

Šta je perniciozna anemija

Perniciozna anemija, jedan od uzroka nedostatka vitamina B12, autoimuno je stanje koje sprečava telo da apsorbuje vitamin B12. Bez adekvatnog vitamina B12, dolazi do manjka crvenih krvnih zrnaca koji prenose kiseonik po celom telu. Pernicioznu anemiju možete imati nekoliko godina pre nego što primetite promene u svom telu. Ako se ne leči, perniciozna anemija može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući nepovratno oštećenje nervnog sistema. Perniciozna anemija leči se propisivanjem suplemenata vitamina B12.

Kako perniciozna anemija utiče na naš organizam

Perniciozna anemija štetna je po nekoliko telesnih sistema:

• problemi sa digestivnim sistemom koji izazivaju mučninu, nadimanje i gubitak težine
• oštećenje nervnog sistema koje uzrokuje slabost mišića, utrnulost ili peckanje u rukama i stopalima, gubitak pamćenja i demenciju
• problemi sa srcem koji mogu izazvati palpitacije (osećaj da vam srce kuca prebrzo ili preskače otkucaje)
• slabost i umor

Simptomi i uzroci perniciozne anemije

Perniciozna anemija obično pogađa ljude od 60 do 80 godina.

Uopšteno govoreći, što duže ne uzimate adekvatnu količinu vitamina B12, to su vaši simptomi ozbiljniji. U početku, ljudi mogu imati blage simptome za koje misle da su uzrokovani drugim uobičajenim stanjima. Primeri ovih simptoma mogu da budu:

• dijareja ili zatvor
• vrtoglavica pri ustajanju ili pri naporu
• gubitak apetita
• bleda koža (blaga žutica ili žutilo očiju ili kože)
• kratak dah (dispneja), uglavnom tokom vežbanja
• gorušica
• otečen, crveni jezik ili krvarenje desni

Primeri simptoma perniciozne anemije izazvane dugotrajnim niskim nivoom vitamina B12

Dugotrajno nizak nivo vitamina B12 uzrokovan pernicioznom anemijom može uticati na nervni sistem. Simptomi potencijalnih problema sa nervnim sistemom uključuju:

• konfuziju
• kratkoročni gubitak pamćenja
• depresiju
• gubitak ravnoteže
• utrnulost i peckanje u rukama i stopalima
• probleme sa koncentracijom
• razdražljivost
• halucinacije
• zablude
• degeneraciju optičkog nerva koja utiče na vid

Da li može da se ima perniciozna anemija bez simptoma

Ovakva mogućnost postoji. Normalno, naše telo skladišti vitamin B12 koji dobija iz hrane i vremenom ga polako koristi. Našem organizmu može biti potrebno tri do pet godina da iskoristi rezerve vitamina B12. Nakon toga može proći još nekoliko godina pre nego što se pojave simptomi perniciozne anemije.

Šta uzrokuje pernicioznu anemiju

Perniciozna anemija je autoimuno stanje koje nastaje kada imuni sistem proizvodi antitela koja napadaju ćelije sluzokože stomaka i nervnih ćelija. Odgovor imunološkog sistema utiče na sposobnost tela da apsorbuje vitamin B12. Antitela takođe blokiraju kritični protein koji se zove intrinzični faktor. Normalno, intrinzični faktor prenosi vitamin B12 koji dobijamo iz hrane u posebne ćelije u tankom crevu. Odatle se vitamin B12 transportuje u krvotok. Drugi proteini zatim prenose vitamin B12 u koštanu srž, gde se vitamin koristi za stvaranje novih crvenih krvnih zrnaca. Ovaj proces ne može da se realizuje kada imuni sistem blokira intrinzični faktor.

Nedostatak vitamina B12 može da nastane ako:

• imate operaciju uklanjanja dela ili celog stomaka, čime se eliminišu ćelije koje omogućavaju apsorpciju vitamina B12; otprilike polovina ljudi koji imaju operaciju gastričnog bajpasa za lečenje gojaznosti gubi ćelije koje omogućavaju apsorpciju vitamina B12
• deo ili celo tanko crevo hirurški se uklanja, smanjujući sposobnost tankog creva da apsorbuje vitamin B12
• imate prekomerni rast bakterija u tankom crevu (SIBO); SIBO se dešava kada imate previše pogrešne vrste bakterija u tankom crevu; ova bakterija često potroši vitamin B12 pre nego što tanko crevo uspe da apsorbuje ovaj vitamin
• uzimate neke lekove, uključujući antibiotike za infekcije i lekove za dijabetes i napade, koji utiču na nivo vitamina B12
• imate infekciju pantljičarom; infekcija pantljičarom može da se dobije ako jedete zaraženu ribu koja je bila nedovoljno pečena; pantljičare se hrane vitaminom B12
• upražnjavate vegansku ili vegetarijansku ishranu koja ne sadrži dovoljno vitamina B12
• imate zdravstvena stanja koja utiču na probavni sistem, poput celijakije ili Kronove bolesti, koja otežavaju organizmu da apsorbuje dovoljno vitamina B12
• imate endokrine autoimune bolesti, kao što su hipoparatiroidizam i Grejvsova bolest, koje povećavaju rizik od razvoja perniciozne anemije

Kako se dijagnostikuje perniciozna anemija

Lekar će prvo obaviti detaljan fizički pregled i informisati se o vašoj istoriji bolesti kako bi znao da li imate bilo koje druge uslove koji mogu povećati rizik od nedostatka vitamina B12. Možda će vas pitati da li imate problema sa koncentracijom da bi pronašao znake problema sa nervnim sistemom. Ostala ispitivanja mogu da uključuju:

• nivo vitamina B12
• kompletna krvna slika da bi se odredila vrsta i stepen anemije
• broj retikulocita: ovaj test pokazuje da li koštana srž može da stvara nova crvena krvna zrnca
• nivoi laktat dehidrogenaze (LDH): LDH je enzim koji proizvode mnoge ćelije; ekstremno visoki nivoi LDH mogu ukazivati na pernicioznu anemiju
• nivo bilirubina u serumu
• nivoi metilmalonske kiseline (MMA): visoki nivoi MMA potvrđuju nedostatak vitamina B12
• nivo homocisteina: visok nivo homocisteina može biti znak nedostatka vitamina B12; testovi na prisustvo antitela koja napadaju parijetalne ćelije u stomaku i blokiraju delovanje unutrašnjeg faktora
• gornja endoskopija (gastroskopija): koristi se endoskop, tanak instrument nalik na cev sa svetlom i sočivom za gledanje kako bi se otkrili eventualni znaci degeneracije ili atrofije sluznice stomaka

Kako se leči perniciozna anemija

Pošto je apsorpcija vitamina B12 blokirana, lekar može da propiše intramuskularne injekcije vitamina B12. Kasnije, nakon što se zalihe B12 vrate u normalu, može propisati visoke doze oralne zamene B12. Lekar će pratiti lečenje. Ako u crevima postoji bakterija koja sprečava organizam da apsorbuje vitamin B12, lekar može da propiše antibiotike.

Mnogi ljudi počinju da se osećaju bolje nekoliko dana nakon početka lečenja. Nekima će, možda, biti potrebno nekoliko nedelja redovnog lečenja pre nego što primete značajne promene i stanje im se poboljša.

Perniciozna anemija ne može da se izleči, ali povećanje unosa vitamina B12 može da eliminiše većinu simptoma. Neurološke komplikacije perniciozne anemije, međutim, mogu potrajati čak i nakon što se zalihe B12 potpuno zamene. 

Kod svakoga je situacija drugačija, ali većina ljudi koji imaju pernicioznu anemiju suplemente vitamina B12 uzimaju do kraja života.

Može li se smanjiti rizik od razvoja perniciozne anemije

Pojava perniciozne anemije ne može da se spreči. Ali, rizik može da se smanji tako što ćete biti svesni zdravstvenih stanja, tretmana i aktivnosti koji mogu uticati na sposobnost organizma da apsorbuje vitamin B12. 

Život sa pernicioznom anemijom

Osobe koje imaju pernicioznu anemiju, moraće redovno da uzimaju suplemente vitamina B12 do kraja života. Drugi uzroci nedostatka B12 mogu da se nadoknade povećanjem vitamina B12 u  ishrani. Neke namirnice koje treba dodati ishrani uključuju:

• žitarice za doručak sa dodatkom vitamina B12
• meso kao što su govedina, džigerica, živina i riba
• jaja i mlečni proizvodi (kao što su mleko, jogurt i sir)
• hrana obogaćena vitaminom B12, kao što su pića na bazi soje i vegetarijanski hamburgeri

Uz sve ovo, treba odlaziti na redovne kontrole kod lekara.

Perniciozna anemija može da nam se prikrade. Ovu bolest možemo imati mnogo godina pre nego što primetimo promene u organizmu koje se dešavaju jer ne unosimo dovoljno vitamina B12. Rani simptomi perniciozne anemije su blagi, toliko blagi da neki ljudi jednostavno nauče da žive sa osećajem umora, vrtoglavice ili bez daha. Ali rano uspostavljanje dijagnoze perniciozne anemije može sprečiti ozbiljne i nepovratne probleme sa nervnim sistemom. Mi najbolje poznajemo svoje telo. Ako se osećamo slabo i neobično umorno, treba da se posavetujemo sa svojim lekarom.