Demencija i Alchajmerova bolest – koja je razlika između ova dva stanja

Jedan od izazova u lečenju i praćenju stanja kao što su Alchajmerova bolest, demencija, kognitivno oštećenje… nije samo u konkretnoj bolesti, već i u terminologiju, smatraju stručnjaci. Kako navode, nedosledna, pogrešna upotreba termina kao što su Alchajmerova bolest i demencija ugrozila je napredak u kliničkoj nezi, istraživanju i razvoju terapeutika.

Šta je demencija?

Demencija je stanje u kojem problemi sa pamćenjem ili drugim vrstama razmišljanja otežavaju osobi da samostalno obavlja svakodnevne aktivnosti. Može da bude uzrokovana različitim bolestima koje utiču na mozak, a Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije. Alchajmerova bolest počinje u mozgu mnogo godina pre nego što simptomi počnu da se pojavljuju.

Rani, prvi simptomi su blagi i zato nikoga ne treba sprečavati da radi svoje uobičajene svakodnevne aktivnosti. Tek kasnije simptomi postaju dovoljno jaki da se nazovu „demencija“. Drugi uobičajeni uzroci demencije uključuju vaskularnu bolest, koja sprečava da krv pravilno stigne do mozga, kao i bolest Levijevog tela. Kao i kod Alchajmerove bolesti, ove bolesti se razvijaju u mozgu tokom mnogo godina. Na kraju dovode do vaskularne demencije i demencije Levijevog tela.

Šta uzrokuje demenciju i koji su simptomi?

Demencija je grupa simptoma. Uzrokuju je različite bolesti koje oštećuju mozak. Demencija je progresivna, što znači da simptomi u početku mogu da budu relativno blagi, ali se vremenom pogoršavaju, a najčešći su:

• gubitak pamćenja
• zbunjenost i potrebna pomoć u svakodnevnim zadacima
• problemi sa jezikom i razumevanjem
• promene u ponašanju.
  Demencija je progresivna, što znači da simptomi u početku mogu biti relativno blagi, ali se vremenom pogoršavaju.

Šta je Alchajmerova bolest?

Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije. To je fizička bolest koja oštećuje ljudski mozak. Počinje mnogo godina pre nego što simptomi počnu da se pojavljuju, a prvi simptomi Alchajmerove bolesti su blagi i ne sprečavaju osobu da sama obavlja svakodnevne aktivnosti. Ovo stanje naziva se blago kognitivno oštećenje. Često u ovoj fazi nije moguće sa sigurnošću reći da su simptomi osobe uzrokovani Alchajmerovom bolešću, jer može da postoji mnogo drugih uzroka.

Na kraju, Alchajmerova bolest uzrokuje toliko oštećenje mozga da osoba razvije demenciju. Tehnički, ova vrsta demencije naziva se „demencija Alchajmerove bolesti“. Međutim, većina ljudi, uključujući i zdravstvene radnike, to jednostavno naziva „Alchajmerovom bolešću“.

Za većinu ljudi, Alchajmerova bolest počinje u i oko dela mozga zaduženog za pamćenje. Međutim, kod nekih ređih tipova demencije bolest počinje u drugom delu mozga i tako izaziva drugačiji skup simptoma. To stanje zove se „atipična Alchajmerova bolest“. Na primer, zadnja kortikalna atrofija je uzrokovana Alchajmerom u zadnjem delu mozga i uglavnom izaziva probleme sa vidom.

Šta uzrokuje Alchajmerovu bolest?

Uzroci Alchajmerove bolesti su veoma složeni, ali jedan ključni deo je nakupljanje dve supstance u mozgu koje se nazivaju amiloid i tau. Kada uslovi u mozgu nisu u redu, oni se skupljaju i formiraju sićušne strukture koje se nazivaju plakovi i zapleti. Oni otežavaju pravilan rad mozga. Tokom vremena, bolest uzrokuje da određeni delovi postaju manji. Takođe smanjuje količinu važnih hemikalija potrebnih za slanje poruka oko mozga. Trenutno ne postoji lek za Alchajmerovu bolest. Međutim, tretmani mogu privremeno da ublaže  neke simptome ili usporiti njihovo napredovanje kod nekih ljudi.

Koje su glavne vrste demencije – i šta ih uzrokuje?

Vaskularna demencija je drugi najčešći tip demencije uzrokovan problemima sa dovodom krvi u delove mozga.

Demencija Levijevih tela: Levijeva tela su sitne skupine proteina koje se nakupljaju u mozgu. Kada se to dogodi, nastaje bolest Levijevog tela. Postoje dve glavne vrste:

• Demencija sa Levijevim telima: Kada su prvi znaci bolesti Levijevog tela simptomi demencije, to stanje poznato je kao „demencija sa Levijevim telima“
• Demencija od Parkinsonove bolesti: Bolest Levijevog tela takođe može da izazove Parkinsonovu bolest, koja uglavnom uključuje probleme sa kretanjem, ali može da dovede i do demencije nekoliko godina kasnije. Ako se to desi stanje je poznato kao demencija Parkinsonove bolesti.

Frontotemporalna demencija: Ovo je manje uobičajena vrsta demencije. Može da bude  uzrokovana usled nekoliko različitih vrsta bolesti, ali sve one uglavnom utiču na prednji ili bočni deo mozga, poznat kao frontalni i temporalni režanj

Mešovita demencija: Dijagnoza mešovite demencije generalno se koristi kada neko ima mešavinu kliničkih simptoma iz dve ili više različitih vrsta demencije – na primer, ako ima simptome i Alchajmerove bolesti i demencije sa Levijevim telima.