Penušavi urin u velikom broju slučajeva posledica je nedovoljnog unosa tečnosti i ubrzanog protoka mokraće. Ipak, ako stanje traje duže od nekoliko dana, a pri tom je praćeno mučninom, povraćanjem, umorom, oticanjem ruku, nogu, lica, stomaka, mokraćom sa tragovima krvi obavezno se javite lekaru.
Penušavi urin nije uvek znak bolesti
Penušavi urin je uglavnom posledica ubrzanog protoka mokraće, kada je bešika prepuna i kada se pri mokrenju primećuje jači mlaz urina. Mehurići u urinu mogu da budu i posledica upotrebe sredstava za čišćenje WC šolje ili jednostavno nedovoljnog unosa tečnosti u organizam. Usled dehidracije urin je koncentrisaniji, tamnije boje i penast.
Pojačan unos proteina
U nekim slučajevima penušavi urin je znak visokog nivoa glukoze u krvi, zbog čega bubrezi otežano rade. Moguće je da molekuli glukoze i proteina dospeju u mokraću i izazovu penast urin. Pojačan unos proteina može imati za posledicu penušav urin. Ukoliko je ovaj simptom učestao moguće je da je znak upozorenja na bolest bubrega.
Bubrezi su vitalni ograni koji filtriraju višak vode i otpadnih materija iz krvi u urin. Proteine i druge supstance bitne za pravilan rad organizma zadržavaju se u krvi. Zbog svoje veličine proteini nisu u mogućnosti da prođu barijeru pri filtraciji. Ipak, kod pacijenta sa oštećenjem bubrega dolazi do poremećaja filtracijske barijere i pojave veće količine proteina u mokraći (proteinurije), koja može ukazati na postojanje hronične bolesti bubrega. Krv sadrži proteine koji su bitni za izgradnju kostiju i mišića, borbu organizma protiv infekcija i balansiranje tečnosti u telu. Glavni protein u krvi je albumin.
Kako se utvrđuje da li je penušav urin posledica bolesti?
U slučaju da lekar posumnja da se iza penušavog urina krije neka bolest, pacijent se šalje na analize kojima se mere koncentracije albumina i kreatinina u 24-časovnom urinu. Ukoliko se posumnja na hroničnu bolest bubrega pacijent se upućuje kod nefrologa.
Brzina glomerularne filtracije je test funkcije bubrega koji meri nivo kreatinina i albumina u krvi. Na ovaj način lekar može da odredi stadijum bolesti bubrega i planira lečenje. Moguće je da pacijent bude poslat i na CT skeniranje ili ultrazvuk bubrega i urinarnog trakta kako bi se utvrdili mogući problemi.
Farmakološke i nefarmakološke mere lečenja
Način lečenja zavisi od toga šta je uzrok penušavog urina, ukoliko je stanje posledica bolesti mogu se primenjivati lekovi koji će smanjiti količinu proteina u mokraći. Lekar će nastojati da snizi najčešće povišen krvni pritisak. Na taj način bubrezi će moći efikasnije da filtriraju krv i zadrže proteine u krvotoku gde im je i mesto. Ukoliko je penast urin posledica dijabetesa radi se na kontroli nivoa šećera.
Lekari će uvek savetovati i neke nefarmakološke mere bitne za dobro zdravlje bubrega, kao što su pojačan unos vode, voća i povrća, redukciju količine soli, kontrolu telesne težine. Savetuje se i prestanak pušenja, izbegavanje alkoholnih pića,pojačana fizička aktivnost, kontrola stresa i uredan san.
