Aritmije su stanje u kojem srce kuca nepravilnim ritmom ubrzano, usporeno ili nepravilno. Emocionalni stres, kofein, pušenje, neadekvatna ishrana, umor, neadekvatan rad štitaste žlezde mogu nekada da dovedu do neprijatnih, uglavnom bezopasnih aritmija. Valsalva manevar način je da se, u nekim slučajevima i pod nadzorom lekara, uspore otkucaji srca i zaustavi supraventrikularna tahikardija.
Supraventrikularna tahikardija je ubrzanje srčanog rada. Pacijenti se obično kažu da osete da je srce počelo brže da kuca, pa da posle izvesnog vremena, najčešće nekoliko sekundi ili minuta, uspostavi normalan ritam rada. Pacijenti ima osećaj da je srce počelo da „lupa“, da „preskače“.
-Najveći broj aritmija su bezopasne prirode, zovemo ih kozmetske. U ovakvoj situaciji pacijent ima neke smetnje, na EKG-u se uhvati po neki preskok, ali pacijent ne dobija terapiju. Objasnimo pacijentu da je njegovo srce takvo, da možda ima želudačnu kilu, oscilacije krvnog pritiska, anemiju. Srce jednostavno u nekim situacijama lakše stvara te srčane impulse, ali nema razloga za strah. Postoji nekoliko manevara koji mogu da kontrolišu aritmije, ili da uspore „lupanje srca“. Valsalva manevar je jedan od načina koji može da se primenjuje kako bi se olakšale tegobe, ali on se savetuje tek posle obaveznog kardiološkog pregleda i EKG-a – kaže za portal eKlinika kardiolog dr Snežana Pavlović.
Valsalva manevar je način disanja kojim se povećava pritisak u grudnom košu i dovodi do promena otkucaja srca. Valsalva manevar je neinvazivna metoda za kontrolu supraventrikularne tahikardije. U nekim slučajevima ovaj manevar može da bude i prvi izbor lečenja. Radi se u saradnji sa lekarom. Sam manevar dobio je ime po lekaru Antoniju Mariji Valsalvi koji je prvi put opisao ovu tehniku oko 1.700 godine.
– Postoje dve varijante Valsalva manevra, ali mi pacijentima preporučujemo samo jednu. Druga je rezervisana za zdravstvene radnike. Ta koju preporučimo pacijentima jeste da sedni ili legnu na leđa, udahnu najdublje što mogu, zatvore nos i usta, jako se napnu kao na stolicu, pa koliko izdrže, otprilike 15 do 20 sekundi. Taj pritisak u grudnom košu utiče na srčani rad tako što ga usporava – navodi dr Pavlović.
Ona dodaje da se aritmije uz navedeno duboko disanje i napinjanje, mogu smiriti i pritiskom na očne jabučice.
– Zatvore se očni kapci pritisnu se očne jabučice da osetimo da je malo zabolelo – objašnjava dr Pavlović.
Druga varijanta Valsalva manevra je masaža karotidnih arterija. Dr Pavlović naglašava da pacijentima ne preporučuje ovaj zahvat.
– Kada osoba ne zna, uslovno rečeno, koliko je potrebno da „pritisne“, može da dođe do preterane stimulacije karotidnih arterija, receptora u karotidnim arterijama i gubitka svesti, zato to pacijentima ne savetujemo – precizira dr Pavlović.
Supraventrikularna tahikardija je aritmija koja ne ugrožava život, ali bitno je da se obratimo stručnjaku, ako osetimo simptome. Većina aritmija su bezazlene, ali ako do „preskakanja srca“ dođe zbog organske bolesti srca, treba ih ozbiljno shvatiti, upozoravaju stručnjaci. Zato je bitno da se u slučaju simptoma obratimo kardiologu, uradimo pregled i elektrokardiogram, kako bi se potvrdila dijagnoza.
Jedan od načina na koji možemo da usporimo ubrzani rad srca je i potapanje zglobova šaka u hladnu vodu. Ipak, ako su epizode „lupanja“ i „preskakanja“ srca česte, ako utiču u bitnoj meri na naše svakodnevno funkcionisanje, ako aritmija uzrokuje ozbiljne simptome, ukoliko epizoda aritmije traje duže od 20 minuta bitno je da se što pre obratimo lekaru.