Kako se reguliše telesna temperatura kada je napolju minus

Telesna temperatura je mera sposobnosti tela da stvara i oslobađa toplotu, dok je termoregulacija način na koji telo održava temperaturu. Održavanje telesne temperature tokom hladnih zimskih dana je važno, jer ako čovek ne može da se zagreje potreban je lekarski pregled kako bi se utvrdio razlog. Jer – koža, znojne žlezde, cirkulatorni sistem i hipotalamus igraju ključne uloge u procesu termoregulacije.

Telesna temperatura zavisi od 4 faktora termoregulacije

Tokom niskih zimskih temperatura važno je da telo ne izgubi sposobnost održavanja regulisane telesne temperature. Nekoliko faktora utiče na to kako naše telo održava temperaturu, a jedan od njih je termoregulacija. Elementi termoregulacije su:
– Koža: Štiti unutrašnje organe od okoline
– Znojne žlezde: proizvode vodu koja isparava, stvarajući efekat hlađenja na telo kada postane prevruće
– Cirkulatorni sistem: Krvni sudovi se prilagođavaju spoljašnjoj temperaturi kako bi najbolje zaštitili unutrašnji protok krvi
– Hipotalamus: Deo mozga koji deluje kao centralna kontrola, koristeći spoljne informacije (koliko je hladno napolju) kako bi se najbolje odredila temperatura tela.

Iako svi ovi elementi igraju ulogu u tome kako se telo samoreguliše, istina je da neki ljudi mogu da budu osetljiviji na hladnoću u odnosu na druge.

Metabolizam i telesne masti utiču na telesnu temperaturu

Nekim ljudima je, na primer, uvek hladno i na njih niske temperature utiču mnogo jače nego na druge. Postoji nekoliko faktora koji utiču na to kako doživljavamo hladnoću, uključujući i godine starosti čoveka. Stručnjaci urgentne medicine navode da stariji i veoma mladi ljudi teže kontrolišu telesnu temperaturu i lakše gube toplotu. Određena medicinska stanja, poput hipotireoze i dijabetesa, takođe mogu da utiču na to koliko neko oseća hladnoću. Čak i neki lekovi kao što su lekovi za krvni pritisak, sedativi i psihijatrijski lekovi mogu da povećaju rizik od hladnoće.

– Zabaleženo je mnogo neželjenih efekata lekova koji mogu da promene brzinu metabolizma i promene način kako krv teče kroz krvne sudove – objašnjava lekar urgentne medicine dr Daniel Bachmann sa The Ohio State University Wexner Medical. 
Pored toga, nizak procenat telesne masti povećava šanse da će osoba biti pod uticajem hladnog vremena.

– Nedostatak telesne masti automatski znači da postoji manji izolacioni sloj za telesnu toplotu – navodi dr Tracy Zaslow, specijalista sportske medicine na Cedars-Sinai Kerlan-Jobe Institute i dodaje da sporiji metabolizam takođe može da utiče na to koliko je neko osetljiv na hladnoću.

– Neki ljudi imaju brži metabolizma, brže sagorevaju energiju i tako sagorevaju i toplotu. To će uticati na osećaj da li je neko „toplokrvan ili hladnokrvan“.

Hipotermija je stanje kada se telesna temperatura spusti ispod 35 °C

Regulaciju telesne temperature, posebno tokom zime, treba ozbiljno shvatiti, ističu stručnjaci, jer – neodržavanje normalne telesne temperature po hladnom vremenu dovodi nas u opasnost od hipotermije. Hipotermija je stanje kada telesna temperatura padne ispod 35 °C. Simptomi hipotermije mogu da budu drhtavica, zbunjenost, osećaj jakog umora, lošija koordinacija i ravnoteža i nejasan govor.

Osim ozbiljnih stanja kao što je hipotermija (ili njena suprotnost, hipertermija), lekari objašnjavaju da jekod  većine ljudi regulisana telesna temperatura, osim ako ne postoji abnormalnost.

Šta učiniti ako je telesna temperatura normalna a ipak ste zimogožljivi?

Postoji nekoliko stvari koje možete da uradite ako ste osetljiviji na hladno vreme:

• Obucite se u skladu s vremenskim prilikama: Zimi se nose vunene tkanine i one koje ne propuštaju vodu. Tople čarape, rukavice i kapa se podrazumevaju. Takođe, važno je slojevito oblačenje jer vazduh između slojeva obezbeđuje dodatnu izolaciju
• Temperatura u zatvorenom prostoru: Ako možete, držite barem jednu prostoriju zagrejanu iznad 20 °C
• Redovno vežbajte: Vežbanje će pomoći da se poveća opšte zdravlje i generiše telesna  toplota. Ova aktivnost takođe može da pokrene metabolizam i izgradi mišiće, zbog čega  čovek osećate da mu je toplije.
• Pijte tople napitke: Ispijanje tople tečnosti pomaže da se organizam zagreje
• Pojedite nešto: Telu je potrebna energija za varenje hrane – a proces varenja oslabađa mali stepen toplote u telu kada jedemo
• Istuširajte se: Vruć tuša ili kupka može privremeno da poveća telesnu temperaturu i zagreje nas.
  Ukoliko osoba ima problem da zagreje i posle svih navedenih pokušaja. lekari preporučuju da se utvrdi osnovni razlog zašto je nekome stalno hladno i da li je potrebna neka ozbiljnija medicinska pomoć.