Ranija istraživanja pokazuju da zdrav način života koji uključuje ispravnu ishranu može pomoći da se uspori starenje mozga. Istraživači sa Buck Institute for Research on Aging otkrili su da ograničavanje količine hrane koju osoba jede takođe može pomoći u zaštiti mozga od starenja. Istraživanje je identifikovalo specifičan gen koji je poboljšan ograničenjem kalorija, pomažući procesima neophodnim za zdravo starenje mozga.
Kako ograničenje kalorija utiče na starenje mozga
Kako starimo, naše telo – uključujući naš mozak – prirodno počinje da stari. Određeni zadaci koje mozak obavlja, kao što su pamćenje i učenje, počinju da opadaju. Prema Nacionalnom institutu za starenje, prethodna istraživanja pokazuju da zdrav način života koji uključuje fizičku aktivnost, upravljanje stresom, negovanje društvenih veza i pravilnu ishranu može pomoći u usporavanju starenja mozga.
Sada su istraživači sa Buck Institute for Research on Aging u Novatu, Kalifornija, otkrili da ograničavanje količine hrane koju osoba jede takođe može pomoći u zaštiti mozga od starenja, preko modela voćnih mušica i ljudskih ćelija.
Istraživanje – nedavno objavljeno u časopisu Nature Communications – identifikovalo je specifičan gen koji je poboljšan ograničenjem kalorija, pomažući procesima neophodnim za zdravo starenje mozga.
Kako kaže dr Lisa Ellerby, profesor na Buck Institute for Research on Aging, vanredni profesor gerontologije na USC Leonard Davis School of Gerontology i ko-autor ove studije, tim je odlučio da proučava uticaj ograničenja kalorija na starenje mozga jer je ograničenje u ishrani značajna intervencija u procesu starenja, a mozak je posebno ranjiv organ tokom starenja.
– Razumevanje faktora koji su modulisani ograničenjem u ishrani i koji štite mozak predstavlja značajan pravac istraživanja u ovoj oblasti. Pored toga, mnogi ljudi primenjuju različite oblike kalorijske restrikcije, posebno povremeni post. Ovo je bio početni korak u razumevanju kako ti napori mogu uticati na starenje mozga rekla je dr Ellerby.
Na primer, pregled istraživanja objavljenog u februaru 2021. objavio je da ograničenje u ishrani može pomoći u zaštiti mozga od neuroinflamacije i neurodegeneracije.
– Starost je najveći faktor rizika za razvoj bolesti mozga. Odlaganje ili smanjenje brzine starenja moglo bi usporiti više bolesti povezanih sa starenjem, a time i neurološke bolesti. Što se tiče Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, ne postoje dostupni tretmani za stvarno lečenje ovih bolesti, tako da je važno da razumemo načine da sprečimo ili usporimo napredovanje neurodegenerativnih bolesti – kaže Dr Lisa Ellerby.
Identifikovanje gena na koje utiče ograničenje kalorija
Za ovu studiju, dr Ellerby i njen tim koristili su i modele voćne mušice i ljudske ćelije da bi ispitali kako ograničenje kalorija može uticati na starenje mozga. Tim je koristio model voćne mušice od 160 različitih sojeva muva različitog genetskog porekla. One su uzgajane ili na normalnoj ishrani ili na ishrani koja je činila samo 10 odsto njihove normalne ishrane. Tako su istraživači identifikovali pet gena koji su imali specifične varijante koje su značajno uticale na dugovečnost na osnovu ograničenja u ishrani. Jedan od njih je „senf” gen kod voćnih mušica koji je u korelaciji sa genom otpornosti na oksidaciju 1 (OKSR1) kod ljudi i glodara.
Prethodno istraživanje pokazuje da je nedostatak OKSR1 genskih proizvoda zajednička karakteristika neurodegenerativnih stanja kao što su Parkinsonova bolest i dijabetička retinopatija, dok studije na miševima pokazuju da prekomerna ekspresija OKSR1 može biti zaštitna protiv amiotrofične lateralne skleroze (ALS).
Uloga „recikliranja” proteina u starenju
Pored toga, naučnici su otkrili da gen OKSR1 utiče na retromer, koji sortira proteine i odlučuje koje organizam može ponovo da koristi, a koje ne.
– Reciklaža je važna u našem svakodnevnom životu. Ćelija radi sličan proces – treba da reciklira oštećene komponente. Retromer je ćelijski kompleks za koji je poznato da reciklira proteine i lipide – objasnila je dr Ellerby i dodala:
– Bilo je iznenađujuće da je protein poznat kao OKSR1 uključen u funkciju retromera. U prošlim istraživanjima smatralo se da je ovaj protein uključen u reagovanje na oksidativni stres ili detoksikaciju.
Dr Ellerby je rekla da ona i njene kolege veruju da bi ovi nalazi mogli biti korišćeni u budućnosti kako bi pomogli u identifikaciji potencijalnih terapeutskih ciljeva za potencijalno usporavanje starenja i neurodegenerativnih bolesti povezanih sa starenjem.
– Pronalaženje faktora koji čine mozak otpornim ili sprečavaju proces starenja biće važno za usporavanje starenja. Moguće je da jednostavne promene u našoj ishrani mogu povećati nivoe OKSR1 u mozgu i to bi moglo da deluje zaštitno. Pojačali smo OKSR1 kod muva genetskom manipulacijom. Planiramo da identifikujemo male molekule koji povećavaju ekspresiju OKSR1 da bismo dizajnirali terapeutski lek za starenje mozga – dodala je dr Ellerby.
Dalja istraživanja trebalo bi da procene vezu između ishrane i starenja mozga
O ovoj studiji govorio je i dr Clifford Segil, neurolog u Providence Saint John’s Health Center u Santa Moniki, Kalifornija.
Dr Segil smatra da predstavlja izazov da se razjasni koji nalazi mogu da se prenesu neurolozima da bi ih iskoristili i savetovali svoje pacijente šta da urade kako bi promovisali zdravu ishranu.
– Verujem da su ograničenja u ishrani i kalorijama vredna daljih studija kako bi se utvrdilo da li nam naš prekomerni unos kalorija donosi više štete nego koristi. Zdrava ishrana takođe smanjuje šanse za moždani udar ili cerebrovaskularnu bolest – rekao je dr Segil.
– Ova kohorta može biti odlična grupa koja će se koristiti u vidu podataka za buduća istraživanja kako bi se utvrdilo šta ograničenja u ishrani mogu učiniti da bi se izbegle neurodegenerativne bolesti poput Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti – dodao je on.
