Anksioznost i njen razvoj kod devojaka i mlađih žena može se pripisati neravnoteži supstanci u mozgu poznatih kao GABA (gama-aminobuterna kiselina) i glutamati, kažu zaključci novog istraživanja.
Anksioznost, GABA i glutamini: Zašto je važno ovo istraživanje
Naime, naučnici sa Surray instituta u Velikoj Britaniji su otkrili da povećanje GABA nivoa zajedno sa smanjenjem nivoa glutamata u prefrontalnom korteksu može biti pokazatelj nivoa anksioznosti.
Otkriće objavljeno pre nekoliko dana otvara nove puteve i mogućnosti za ciljane tretmane anksioznosti, sa fokusom na obnavljanje ravnoteže između ove dve supstance. Razumevanjem hemijskih fluktuacija tokom ključnih razvojnih faza, kao što je adolescencija, ovo istraživanje možda obećava rano otkrivanje i intervenciju kod anksioznih poremećaja, posebno kod mladih žena.
Anksioznost i njen razvoj kod mlađih ženskih osoba: Koje parametre je upoređivala studija
Studija je otkrila da kako mlade žene sazrevaju, nivoi GABA (supstanca čija je uloga i psihofizičko smirivanje) rastu, dok se nivoi glutamata, poznatog po svojoj ulozi u jačanju moždane aktivnosti, smanjuju.
Baveći se misterijama hemije mozga i pokušavajući da proniknu u brojne neispitane funkcije, istraživači imaju za cilj da ponude efikasnije tretmane za anksioznost,
Dr Nicola Johnstone, sa Fakulteta psihologije i koautor studije, rekla je:
– Naše istraživanje pokazuje da ravnoteža između GABA i glutamata u prefrontalnom korteksu služi kao vitalni indikator nivoa anksioznosti. Dok glutamat pokreće moždanu aktivnost, GABA deluje kao kočnica. Ovi nalazi sugerišu da je anksioznost, koju često karakteriše oštećeno racionalno rasuđivanje, na pomalo „zamršen“ način povezana sa prekomerno aktivnim sistemom blokada u mozgu.
Fluktuacija nivoa supstanci u mozgu tokom godina i anksioznost
Ova otkrića ne samo da bacaju jedno novo svetlo na osnovne mehanizme anksioznosti, već i otvaraju put za ciljane intervencije koje se bave delikatnom ravnotežom GABA i glutamata u mozgu.
Dr Catherine Cohen Kadosh, vanredni profesor razvojne kognitivne neuronauke na Surrey Univerzitetu i koautor studije, kaže da shvatanje mehanizma kako ključne supstance u mozgu, GABA (gama-aminobuterna kiselina) i glutamat fluktuiraju tokom važnih faza rasta kao što je adolescencija može biti od vitalnog je značaja za rano uočavanje i zaustavljanje anksioznih poremećaja.
Tim je koristio tehniku snimanja mozga pod nazivom spektroskopija (vrsta magnetne rezonance) kako bi se što preciznije propratili nivoi hemikalija u različitim delovima mozga.
Ekscitatorni i inhibitorni neurohemijski markeri anksioznosti kod mladih žena: Kako se izgledalo istraživanje
U dobi od 10 do 25 godina, mozak koji sazreva je osetljiv na mnoštvo promena, uključujući neurohemijske varijacije u metabolitima. Među različitiim metabolitima, izdvaja se gama-aminobuterna kiselina (GABA), koje je i po dosadašnjim istraživanjima bila povezana sa simptomima anksioznosti sa ranim manifestacijama u adolescenciji.
Da bi se sprečila pojava anksioznosti u odraslom dobu, potrebno je da naučnici bolje razumeju putanje kretanja i sazrevanja neurohemikalija (neurosupstanci) i kako se one odnose na nivoe anksioznosti tokom adolescencije kao osetljivog perioda.
Istraživači su spektroskopiju na uzorku određenog broja devojčica (10-11 godina) i nešto starijih osoba (18-25 godina) sa ciljem procene nivoe GABA i glutamata u regionima mozga povezanih sa obradom regulacije emocija, kao i različitim kontrolnim regiona mozga.
Otkriveno je da se GABA povećava, a glutamat smanjuje sa godinama, pa tako ovi rezultati podržavaju hipotezu nervne prekomerne nervne inhibicije anksioznosti, zasnovanu na aktivnosti GABA kiselina.
