Smanjenjem visceralne masnoće smanjuju se i rizik od hroničnih bolesti Foto: Shutterstock
Ironično ili ne, masnoća na stomaku, poznata i kao viscelarna mast, ne nastaje samo zbog loše ishrane, već i zbog navika koje upražnjavamo kako bi ostali mršavi. Naime, nova studija otkriva da osobe koje puše da ne bi jele i da se ne bi gojile, zbog tog „poroka“ mogu da povećaju naslage masnoća na stomaku.
Briga da se ne ugoje jedan je od uobičajenih izgovora za pušače da ne prestanu da puše. Nova studija objavljena u časopisu Addiction otkrila je da pušenje, posebno ako traje više decenija, može da poveća abdominalnu masnoću, posebno visceralnu mast – nezdravu masnoću duboko u stomaku koja se dovodi u vezu sa većim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa, moždanog udara i demencije.
Pušači obično imaju nižu telesnu težinu od nepušača, ali takođe imaju više abdominalne masti, posebno visceralne masti. Visceralnu mast je teško uočiti – možete da imate ravan stomak al unutar njega nezdrave količine viscelarne masti, što povećava rizik od ozbiljne bolesti. S tim u vezi nova studija naučnika sa University of Copenhagen nudi potkrepljujuće dokaze da pušenje može da uzrokuje povećanje te vrste masti.
Dve osnovne studijeizvedene u Evropi bile su velikog obima – studija o pušenju posmatrala je 1,2 miliona ljudi koji su počeli da puše i više od 450.000 pušača tokom života, a studija distribucije telesne masti obuhvatila je više od 600.000 ljudi.
Istraživači iz NNF Center for Basic Metabolic Research pri University of Copenhagen koristili su oblik statističke analize zvane Mendelska randomizacija (MR) kako bi utvrdili da li pušenje uzrokuje povećanje abdominalne masti. MR kombinuje rezultate različitih genetskih studija kako bi se pronašle uzročne veze između izloženosti (u ovom slučaju, pušenja) i ishoda (povećane abdominalne masti). Nova studija kombinovala je višestruke genetske rezultate studija evropskih predaka o izloženosti pušenju i merenju distribucije telesne masti (na primer, odnos struka i kukova).
Prvo, istraživači su koristili prethodne genetske studije da identifikuju koji su geni povezani sa navikama pušenja i distribucijom telesne masti. Drugo, koristili su ove genetske informacije kako bi utvrdili da li ljudi sa genima, koji imaju veze sa pušenjem, imaju tendenciju da na različit način distribuiraju telesne masti. Konačno, oni su uzeli u obzir i druge uticaje, kao što su konzumacija alkohola ili socioekonomska pozadina, kako bi osigurali da sve veze koje su otkrili između pušenja i distribucije telesne masti zaista proizlaze usled samog pušenja, a ne drugih faktora.
Glavni autor dr Germán D. Carrasquilla objašnjava da je nova studija otkrila da pušenje može da dovede do povećanja sala na stomaku, što se vidi iz merenja odnosa struka i bokova.
– U daljoj analizi, takođe smo otkrili da je tip masti koji se povećava verovatnije visceralna mast, a ne masnoća ispod kože. Prethodne studije su bile sklone da nas zbunjuju, što se dešava kada nezavisna varijabla utiče na rezultate. Čini se da se uticaj pušenja na masnoću na stomaku dešava bez obzira na druge faktore kao što su socioekonomski status, upotreba alkohola, ADHD… – naglašava dr Carrasquilla.
Sa stanovišta javnog zdravlja, ovi nalazi dokazuju koliko je važno da se prevenira i smanji pušenje u opštoj populaciji, jer to takođe može da pomogne da se smanji visceralna masnoća na stomaku i sve hronične bolesti koje su u vezi sa njom. Smanjenje jednog velikog zdravstvenog rizika u populaciji indirektno će smanjiti još jedan veliki rizik po zdravlje.
Proučavajući kako se varijante DNK, koje imaju veze sa pušačkim navikama, i salo na stomaku odnose na masnoće u različitim delovima tela istraživači su utvrdili da je višak abdominalne masti kod pušača pretežno visceralna mast. Ključni nalaz je da su ovi genetski faktori dovedeni u tesnu vezu sa povećanim visceralnim masnim tkivom – dubokom masnoćom koja obavija trbušne organe – nego sa potkožnom masnoćom.