Istraživači sa Imperijal koledža u Londonu u Velikoj Britaniji i sa Univerziteta u Kopenhagenu u Danskoj otkrili su da viši nivoi kofeina u krvi tokom dužeg perioda mogu pomoći u zaštiti tela i od gojaznosti i od bolesti zglobova. Prema najnovijem istraživanju, više od milijardu ljudi širom sveta – i odraslih i dece – pati od gojaznosti. Gojaznost može povećati rizik za nekoliko zdravstvenih problema, uključujući stanja zglobova kao što je osteoartritis, a sve zbog prevelike težine koja dodatno opterećuje kolena, kukove i gležnjeve. Studija se nedavno pojavila u časopisu BMC Medicine.
Proučavanje kofeina u vezi sa gojaznošću i zdravljem zglobova
Dr Dipender Gill, naučnik kliničar na Imperijal koledžu u Londonu i glavni autor ove studije, kaže da je odluka da se proučava efekat kofeina na gojaznost i zdravlje zglobova doneta jer se kofein konzumira u velikoj meri i zbog toga što veruju da je važno da se bolje razumeju njegovi brojni efekti na zdravlje.
Za ovu studiju, dr Gill i njegov tim fokusirali su se na cirkulaciju kofeina u telu.
– Ovo se odnosi na količinu kofeina koja cirkuliše u krvi i stoga je farmakološki aktivna da utiče na telesne funkcije – objasnio je on.
Pored toga, istraživači su proučili genetske varijante povezane sa metabolizmom kofeina i kako to može uticati i razbiti cirkulišući nivo kofeina u krvi, takođe poznat kao kofein u plazmi.
– Korišćenje opsežnih genetskih podataka ljudi omogućilo nam je da damo brz i isplativ klinički relevantan uvid u efekte kofeina u plazmi na širok spektar osobina i dijagnoza – kaže dr Loukas Zagkos, molekularni epidemiolog, počasni naučni saradnik u na Imperijal koledžu u Londonu i koautor ove studije.
Genetski podaci potvrđuju potencijalni zaštitni efekat kofeina
Za ovu studiju, dr Gill i njegov tim prvo su napravili ponderisani rezultat genetskog rizika (GRS) za kofein u plazmi koristeći dve genetske varijante koje su nezavisno povezane sa nivoima kofeina u plazmi.
GRS je zatim korišćen za sprovođenje studije asocijacija fenoma (PheWAS) sa 988 kliničkih osobina evidentiranih u UK Biobank u vezi sa nivoima kofeina u cirkulaciji. Odatle su istraživači koristili Mendelovu randomizaciju da bi otkrili potencijalne mehanizme koji su u osnovi efekata kofeina u plazmi na ranije prijavljene i nove osobine. Naučnici su takođe dobili genetske podatke za kofein u plazmi iz prethodnih studija asocijacija genoma (GWAS) od oko 9.900 ljudi, uglavnom Evropljana između 47 i 71 godine. Takođe su dobili genetske informacije za osteoartrozu i osteoartritis, kao i detalje indeksa telesne mase detaljima.
Dr Héléne Toinét Cronjé, istraživač sa Univerziteta u Kopenhagenu i prvi koautor ove studije, objasnila je:
– Mislim da je najvažniji aspekt ovog rada to što nam je omogućio da preformulišemo neke od prethodnih opservacijskih nalaza u vezi sa kofeinom i zdravstvenim ishodima istražujući nivoe kofeina u krvi za razliku od ponašanja konzumiranja kofeina i to kroz Mendelov metod randomizacije koji koristi nasumično raspoređene genetske varijacije da bi se istražila uzročna veza između izloženosti i ishoda. Ovo nam je omogućilo da zaobiđemo mnoge zbunjujuće faktore koji ograničavaju opservaciono istraživanje, kao što je nepoznavanje da li je efekat specifičan za kofein ili predstavlja druga jedinjenja uključena u konzumirane proizvode sa kofeinom.
Manja gojaznost i rizik od bolesti zglobova povezan sa višim nivoom kofeina u krvi
Na kraju studije, istraživači su otkrili da dugoročno povećanje količine kofeina u cirkulaciji može pomoći u smanjenju telesne težine i riziku osobe od osteoartroze i osteoartritisa. Takođe su potvrdili prethodne genetske dokaze o zaštitnom efektu kofeina u plazmi na rizik od gojaznosti kod osobe.
– Ranije smo radili takve analize kako bismo pronašli dokaze koji podržavaju efekte kofeina u plazmi na smanjenje gojaznosti. Trenutni rad ojačao je ove nalaze i dalje proširio na potencijalne korisne efekte na rizik od osteoartritisa – rekao je dr Gill.
– U ovoj studiji izveštavamo o povezanosti između viših genetski predviđenih nivoa kofeina u plazmi i nižeg rizika od osteoartritisa – dodao je dr Zagkos.
– Oko trećine zaštitnog efekta kofeina u plazmi na rizik od osteoartritisa posredovano je kroz nižu telesnu težinu. Ponovili smo prethodne nalaze koji sugerišu zaštitni efekat viših nivoa kofeina u plazmi na rizik od gojaznosti. Dalje kliničke studije u obliku randomizovanih ispitivanja sada mogu biti opravdane da bi se razumela translaciona relevantnost naših nalaza – upozorio je on.
– Konzumiranje veće količine kofeina razlikuje se od visokog nivoa kofeina – u stvari, ljudi koji brže metabolišu kofein obično konzumiraju više kofeina da bi imali isti nivo kofeina u krvi, za razliku od onih sa nižim metaboličkim stopama koji konzumiraju manje kofeina – kaže dr Toinét Cronjé.
– Stoga, iako su prethodna istraživanja objavila da konzumiranje kofeina može biti faktor rizika za osteoartritis i gojaznost, naši rezultati pojašnjavaju da postoji uzročna veza između nižih nivoa kofeina tokom života i sklonosti bolestima i da povećano konzumiranje kofeina odražava brži metabolizam kofeina – dodala je ona.
Koliko kofeina je zdravo
Dr Mir Ali, barijatrijski hirurg i medicinski direktor MemorialCare Surgical Weight Loss Center u Orange Coast Medical Center u Fauntin Veliju, Kalifornija, govoreći o ovoj studiji kaže da nije iznenađen njenim rezultatima: „Video sam slične studije pre nego što su pokazale da kofein pomaže u gubitku težine, ali je dobro da za to imamo još jednu potvrdu.”
Na pitanje koliko kofeina osoba treba da konzumira da bi potencijalno smanjila svoju gojaznost ili rizik po zdravlje zglobova, dr Ali kaže da su neke studije pokazale da je dovoljno 3 mg kofeina po kilogramu telesne težine.
– Dakle, nekome ko ima oko 70 kg treba oko 210 mg kofeina, što je nešto više od 2 šolje kafe. Taj raspon može da bude od 200 do 400 mg dnevno – objasnio je on.
Međutim, dr Ali naglašava da je važno da znamo da svi različito reaguju na kofein.
– Za neke ljude on daje energiju, druge ljude čini anksioznim ili nervoznim. Dakle, to mora da se uzme u obzir kada konzumirate kofein – kaže dr Ali.
