Foto: Shutterstock
Dijabetes je bolest koja deluje na svaki deo našeg tela i u bitnoj meri utiče na psihu. Bolest je sama po sebi stresno stanje, pa je nekada veoma teško boriti se sa svakodnevnim fluktuacijama nivoa šećera u krvi. Promene raspoloženja kod nekih osoba mogu da budu praćene naglim porastom ili padom šećera.
Simptomi depresije, anksioznosti i burnout-a loše deluju na svakoga, a predstavljaju dodatni izazov za hronične pacijente koji se svakodnevno bore sa vrednostima šećera u krvi.
Psihičko stanje može uticati na nivo šećera, dok sa druge strane sama bolest utiče na psihu čoveka i uslovljava ponekad naglu promenu raspoloženja.
Redovne kontrole vrednosti šećera u krvi mogu u ovakvim situacijama obezbediti veći stepen sigurnosti pacijentima. Normalne vrednosti šećera u krvi kod dijabetičara pre obroka trebalo bi da budu 4,4 do 7,2 mmol/L, a nekoliko sati posle jela do 10,0 mmol/L.
Veće ili manje vrednosti šećera mogu biti posledica promena raspoloženja. Zato je bitno da proverimo nivo glukoze ako smo u stanju pojačanog fizičkog i psihičkog stresa.
Nizak nivo glukoze u krvi praćen je često konfuzijom, zbunjenošću, nervozom, razdražljivošću. Pacijenti su kad padne šećer gladni, javlja se pojačano znojenje, drhtanje. I visoke vrednosti šećera ispoljavaju se sličnim simptomima: osećanjem napetosti, ljutnje, nervoze, letargije, pacijent je žedan, gladan, stanje je praćeno i nesvesticom, nejasnim vidom.
Bitno je da nivo glukoze bude što stabilniji, pa se pacijentima na terapiji insulinom ili sulfonilurejnima uvek preporučuje da imaju uz sebe brze izvore ugljenih hidrata, kako bi reagovali ako dođe do pada šećera. Ukoliko su tokom dana česte fluktuacije, savet je da porazgovaramo sa lekarom o mogućim izmenama postojeće terapije.
Neki podaci navode da su osobe koje se leče od dijabetesa u povišenom riziku od razvoja psihičkih problema. Anksioznost je česta kod pacijenata koji se leče od dijabetesa; smatra se da 30 do 40 odsto dijabetičara pati od osećanja anksioznosti. Navodi se da su žene koje se leče od dijabetesa u povećanom riziku od razvoja depresije.
Depresija može da oteža kontrolu dijabetesa, dovede do učestalijih promena raspoloženja i dodatnih komplikacija. U ovakvoj situaciji kvalitet života može da bude veoma loš, moguć je gubitak kilograma ili dobijanje na telesnoj težini, pacijenti se žale na umor, probleme sa koncentracijom.
Bitno je da se redovno pridržavamo propisane terapije, kontrolišemo vrednosti šećera i pokušamo da izmenimo loše životne navike. Ukoliko je neophodno, pripremite alarm na mobilnom telefonu da vas podseti da je potrebno da uzmete lek ili proverite nivo šećera.
Savet je i da pravimo plan ishrane i na vreme nabavimo sve neophodne namirnice. Ukoliko imamo i dalje problema, pored stručnjaka dosta nam mogu pomoći udruženja pacijenata, grupe podrške kod lečenja dijabetesa.
Potrebno je obavezno da posetimo lekara ako imamo nagle skokove ili padove šećera, ukoliko primetimo da gubimo interesovanje za neke aktivnosti koje su nam ranije pričinjavale zadovoljstvo, ako se osećamo beznadežno. Dijabetes je često praćen promenama raspoloženja, pa čak i depresijom, ali nije bolest koja se ne može uspešno kontrolisati.