Kada pređemo 60. godinu, neke bolesti mogu da se jave iznenada Foto: Shutterstock
Oko 9 od 10 osoba posle 60. godine ima neku vrstu hronične bolesti, a skoro 8 od 10 ima više od jednog oboljenja. Dakle, kada čovek navrši 60 godina kreće životno doba kada postoje velike šanse da se razvije neka bolest, pre ili kasnije. Kada pređemo 60. godinu, neke bolesti mogu da se jave iznenada, a mogu da budu i bolne. A bolovi o kojima se možda ne brinemo mnogo kada smo mlađi mogu da budu znak većih problema u srednjim godinama.
Starost, porodična genetika i pol su činioci koji čine gotovo nemogućim da starije osobe izbegnu da postanu deo statistike obolelih od hroničnih bolesti. Prema istraživanju američkog National Council on Aging oko 94,9 procenata odraslih starijih od 60 godina ima najmanje jedno stanje, dok 78,7 odsto njih ima dva ili više oboljenja. Gojaznost, koja pogađa oko 42 procenata odraslih od 60 i više godina, može da poveća rizik od oboljenja poput srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i nekih karcinoma.
Posle 60. godine života možemo da očekujemo razne zdravstvene probleme koje do tada nismo iskusili. Ova činjenica ne mora da se posmatra kao nešto negativno – na kraju krajeva, naše telo je složena mašina i kao i svi sofisticirani organizmi i normlano je da počne da pokazuje znake istrošenosti, osim ako se dodatno ne brinemo o njemu. Svaka godina nakon 60. znači da moramo da budemo pažljiviji prema sebi, da živimo po određenim pravilima, osluškujemo i poštujemo svoje telo. Među bolestima, odnosno zdravstvenim problemima koji se najčešće javljaju posle 60. godine, su:
Artritis
Artritis je verovatno jedna od najčešćih bolesti s kojima se susreću osobe starije od 55 godina. Naime, iako se najčešće razvija u životnoj dobi od 30 do 60 godina, učestalost sa starenjem raste pa tako, prema procenama američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, pogađa čak 49,7 osoba starijih od 65 godina. Radi se o bolesti koja može da uzrokuje jaku bol i znatno smanji kvalitet života. Iako vas artritis može obeshrabriti u tome da budetemo aktivni i u starijoj dobi, to nastojte sprečiti tako da u dogovoru sa svojim lekarom napravite personalizovani program aktivnosti koji će vam, s ostalim terapijama, pomoći da se osećate bolje i da duže budete pokretni.
Hipertenzija (visok krvni pritisak)
Skoro 60 odsto starijih osoba leči se od hipertenzije – uobičajenog stanja koje pokazuje koliko krvi pumpa srce, kao i koliko su naše arterije otporne na protok krvi. Kada srce pumpa puno krvi, a čovek ima uske arterije koje se opiru protoku, tada se javlja visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija. Opasnost od hipertenzije nije samo u tome što čovek možete da je ima godinama ili da i ne zna da ima taj problem, već može da izazove i druga ozbiljna zdravstvena stanja, poput moždanog i srčanog udara.
Visok holesterol
Više od 50 odsto starije populacije leči se od visokog holesterola – stanja koje se javlja kada telo ima višak loših masti (ili lipida), što dovodi do zapušenja arterija, što može da dovede do srčanih oboljenja.
Gojaznost
Oko 40 procenata odraslih sa 65 i više godina živi sa gojaznošću, hroničnom bolešću koja se dovodi u vezu sa više od 200 hroničnih stanja.
Ishemijska bolest srca (ili koronarna bolest srca)
Skoro trećina populacije starijih leči se od ishemijske bolesti srca – stanja koje je uzrokovano nagomilavanjem plaka koji sužava arterije koje vode do srca. Uske ili začepljene arterije smanjuju količinu krvi bogate kiseonikom koja se isporučuje u srce što može da izazove druge komplikacije kao što su krvni ugrušci, angina ili srčani udar.
Dijabetes
Takođe, od dijabetesa se leči oko trećina starije populacije. Dijabetes je bolest koja se javlja kada je telo otporno na insulin ili ga ne proizvodi dovoljno. Insulin je ono što telo koristi kako bi dobilo energiju iz hrane i distribuira je ćelijama. Kada se to ne dogodi, javlja se visok nivo šećera u krvi, što može da dovede do komplikacija kao što su bolest bubrega, srčana oboljenja ili slepilo. Inače, šanse za dijabetes povećavaju se nakon 45 godina.
Hronična bolest bubrega
Od hronične bolesti bubrega ili sporog gubitka funkcije bubrega tokom vremena leči se skoro 25 procenata starijih osoba. Ljudi koji pate od hronične bolesti bubrega imaju povećan rizik od razvoja srčanih bolesti ili otkazivanja organa.
Otkazivanje srca
Stariji od 60. godina često se leče i od srčane insuficijencije – stanja koje se javlja kada srce ne može adekvatno da snabdeva krvlju i kiseonikom sve organe u telu. Srce može da se uveća, razvije više mišićne mase ili brže pumpa kako bi zadovoljilo potrebe tela, što dovodi do toga da se čovek oseća umorno, ima problema sa vrtoglavicom, mučninu, zbunjenost ili nedostatak apetita.
Depresija
Depresija je izlečivo zdravstveno stanje i ne smatra se normlanim procesom starenja. Izaziva stalna osećanja tuge, pesimizma, beznađa, umora, teškoće u donošenju odluka, promene u apetitu, gubitak interesovanja za aktivnosti i drugo.
Alchajmerova bolest i demencija
Alchajmerova bolest je jedna specifična vrsta demencije – stanje koje uzrokuje gubitak pamćenja i poteškoće u razmišljanju ili rešavanju problema do te mere da ometa svakodnevne aktivnosti. Demencija nije normalan deo starenja i uzrokovana je promenama u mozgu tokom vremena.