Dok krema za sunčanje može da nas zaštiti od štetnih UVA i UVB zraka, postoje zbunjujući izveštaji i istraživanja o tome da li neke od hemikalija koje se nalaze u kremama za sunčanje mogu izazvati rak. Na primer, istraživanje iz 2019. pokazuje da neke hemikalije koje se nalaze u kremama za sunčanje ne samo da ostaju na površini kože i upijaju sunčeve zrake, već zapravo prodiru u krvotok. Godine 2021. mnoga sredstva za zaštitu od sunca u spreju i proizvodi nakon sunčanja dostupni u SAD povučeni su zbog sadržaja benzena, hemikalije poznate po svom potencijalu da izazove rak.
– Nedavna saznanja da se sastojci krema za zaštitu od sunca mogu naći u krvotoku nakon upotrebe,kao i da neke kreme za sunčanje sadrže benzen daju razlog za zabrinutost potrošača. Iako je teško dokazati ili opovrgnuti vezu između kreme za sunčanje i raka, znamo da za većinu ljudi prednosti upotrebe krema za sunčanje na bazi minerala – poput smanjenja rizika od raka kože i usporavanja procesa starenja – daleko nadmašuju rizike – primećuje dr Alok Vij, dermatolog.
Studija iz 2019. godine, koja je obuhvatila samo 24 osobe, otkrila je četiri glavne hemikalije koje su izvor zabrinutosti:
Istraživanje je uključivalo upotrebu losiona, kreme i spreja za zaštitu od sunca četiri puta dnevno tokom četiri dana. Iako je to bila mala preliminarna studija, njeni nalazi su bili značajni. Naučnici su otkrili da su sve četiri hemikalije pronađene u krvi učesnika već nakon jednog dana – a nakon četiri dana, nivoi tih hemikalija premašili su smernice Američke uprave za hranu i lekove (FDA).
Učesnici u istraživanju nanosili su 2 miligrama kreme za sunčanje po kvadratnom centimetru kože na 75 odsto tela. (Inače su učesnici nanosili više kreme za sunčanje nego što su istraživači utvrdili da prosečna osoba nanosi.) Studija je takođe bila ograničena na zatvorene prostore, tako da sunčeva svetlost, toplota i vlaga nisu bili faktori u rezultatima.
– Ovo istraživanje sigurno je podstakla FDA da pregleda smernice i propise o koristima i rizicima povezanim sa kremama za sunčanje. Ali to nije poziv da se potpuno prestane sa upotrebom kreme za sunčanje – kaže dr Vij.
Naučnici su takođe utvrdili da je bilo koji nivo benzena u kremi za sunčanje do 2 dela na milion problematičan. Godine 2021. mnoge kreme za sunčanje u obliku spreja ili aerosola povučene su nakon što su izveštaji pokazali da su koncentracije benzena u nekim proizvodima bile veće od 6 delova na milion.
Dugotrajno izlaganje benzenu može da umanji sposobnost da se borimo protiv infekcije i da dovede do problema sa plodnošću, anemije i leukemije. Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) kažu da se benzen obično koristi u industrijske svrhe kao što je proizvodnja plastike, gume, pesticida i još mnogo toga. Takođe se prirodno nalazi u gasu, sirovoj nafti i dimu cigareta. Od tada, FDA je ažurirala svoje smernice o benzenu u kremama za sunčanje. I istraživanje je u toku kako bi se u potpunosti razumelo da li se benzen apsorbuje kroz kožu i koliko benzena može nekome da naškodi.
– Potrošači posežu za kremom za sunčanje kako bi zaštitili kožu od znakova starenja, promena u pigmentaciji i smanjili rizik od raka kože. Razočaravajuće je da je zagađivač poput benzena otkriven u proizvodima za ličnu negu, s obzirom na to da ima potencijal da nanese štetu – kaže dr Vij.
Kada biramo kremu za sunčanje (a trebalo bi da nastavimo da koristimo kremu za sunčanje), dr Vij preporučuje da pogledamo etiketu proizvoda i izbegavamo brendove koji koriste:
– U ovom trenutku, još ima mnogo toga što nije poznato o hemijskim kremama za sunčanje – i teško je podržati korišćenje proizvoda sa nepoznatim rizicima, čak i ako su prednosti dobro utvrđene – dodaje on.
Dokazano je da krema za sunčanje blokira sunčeve UVA i UVB zrake, koji mogu izazvati rak kože, kao i povećati znake starenja kože. Preporučuje se da svakodnevno koristimo kremu za sunčanje kako bismo smanjili rizik od raka kože i održali mlađi izgled kože. Time takođe smanjujemo šanse da dobijemo opekotine od sunca.
Kremu treba obilno da nanesemo, otprilike 28 gr (što je veličine čašice) i obavezno da pokrijemo lice, vrat, ruke i noge. Ne treba zaboraviti na zanemarena područja kao što su uši, kapci, usne, gornji deo stopala i vlasište.
Bez obzira na to da li koristimo kremu za sunčanje u gelu, kremi, losionu ili prahu, sva sredstva za zaštitu od sunca regulisala je FDA kako bi bili sigurni da su bezbedna i efikasna. Treba se odabrati kremu za sunčanje sa zaštitnim faktorom (SPF) od 30 ili više.
Dok se ne sazna više o tome kako hemikalije poput benzena na nas utiču, najbolje je izbegavati kreme za sunčanje u obliku spreja ili aerosola.
Dr Vij kaže da je najbolje izabrati kremu za sunčanje na bazi minerala (koja se naziva i fizička krema za sunčanje) koja sadrži sastojke poput titanijum dioksida ili cink oksida. Takođe treba da koristimo formulu koja se smatra kremom za sunčanje širokog spektra, što znači da ima UVA i UVB zaštitu.
Postoje i druge stvari koje možemo da uradimo da bismo se zaštitili od štetnih sunčevih zraka. kao što je nošenje odeće sa UPF zaštitom ili izbegavanje vršnih sati UV zraka između 11:00 i 15:00.
– Rak kože je i dalje najčešći tip raka u SAD, a neki se dijagnostikuju sve češće svake godine. I dalje postoji niz bezbednih, efikasnih načina kako da zaštitite kožu od štetnih efekata UV svetlosti kako biste bili zdravi i izgledali što je moguće mlađe – naglašava dr Vij.