Bol u grudima: Kada je vreme za posetu kardiologu – saveti dr Dalibora Dragišića

Postoje brojna stanja koja mogu uzrokovati bol u grudima, neka su životno ugrožavajuća i zahtevaju hitno javljanje lekaru, dok su druga manje opasna i ne predstavljaju hitna stanja. U svakom slučaju svakom bolu u grudima treba prisupiti sa dosta pažnje dok se ne isključe sva ona stanja ili bolesto koje mogu da ugroze pacijenta. O tome kako razlikovati bol srčanog porekla od drugih tipova bola u grudima, kada se treba obratiti kardiologu i kako izgleda dijagnostički proces, za portal eKlinika govori dr Dalibor Dragišić, interventni kardiolog u Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović-Dedinje” u Beogradu.

Kako prepoznati bol u grudima srčanog porekla

– Postoje oboljenja koja prati bol u grudima, koja nisu srčanog porekla, ali mogu biti životno ugrožavajuća, kao što su plućna embolija ili disekcija (cepanje) aorte, dok sa druge strane postoje i oboljenja koje nekad prati i veoma intenzivan bol u grudima, a koja su relativno bezopasna kao što je bol mišićnog ili nervnog porekla u predelu grudnog koša. Kada se pojavi bol u grudima, potrebno je definisati njegov karakter, jačinu, trajanje, lokalizaciju i faktore koji ga provociraju. Kod angine pektoris, bol se najčešće javlja tokom fizičkog napora, lokalizovan je iza grudne kosti, pacijenti ga često opisuju kao tup bol ili pritisak u grudima koji traje nekoliko minuta i nestaje nakon prestanka aktivnosti. Kod srčanog udara (infarkta miokarda), bol je znatno intenzivniji, traje preko pola sata, ne prolazi spontano i često je praćen preznojavanjem, malaksalošću i mučninom – objašnjava dr Dragišić.

Zašto se javlja angiozni bol

Dr Dalibor Dragišić nam je objasnio da anginozni bol nastaje usled suženja krvnog suda, što smanjuje dotok kiseonika u srčani mišić, izazivajući ishemiju miokarda. Takav bol nikada nije oštar kao probadanje nožem i kratkotrajan u smislu da traje nekoliko sekundi. Pored bola, pacijenti mogu iskusiti osećaj nepravilnog srčanog rada (aritmiju), tahikardiju (ubrzani rad srca), ili čak i nesvesticu ili kratkotrajan gubitak svesti.

– U nekim slučajevima, problemi sa srcem se manifestuju netipičnim simptomima, kao što su dispneja (nedostatak vazduha), zamor, bol u ramenima, podlakticama ili vilici. Takvi simptomi se stručno nazivaju ekvivalenti angine pektoris i zahtevaju medicinsku pažnju – dodaje dr Dragišić.

Kada posetiti kardiologa i koje simptome nikako ne treba ignorisati?

– Svaki bol u grudima, naročito ako se javlja pri umerenim fizičkim naporima, poput hodanja uz stepenice ili uzbrdo, treba shvatiti ozbiljno. Pored toga, simptomi poput neobjašnjivog nedostatka daha, oticanje potkolenica ili osećaja gušenja u ležećem položaju mogu ukazivati na ozbiljna kardiovaskularna stanja. Takođe, merenje povišenih vrednosti krvnog pritiska (preko 140/90 mmHg) i osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca su jasni signali da treba potražiti savet kardiologa – ističe dr Dragišić.

Dr Dalibor Dragišić savetuje da pacijenti ne čekaju da simptomi postanu ozbiljni, već da redovno prate svoje zdravstveno stanje i obavljaju preventivne preglede.

Prvi kardiološki pregled

Prvi pregled kod kardiologa obuhvata detaljnu anamnezu, fizikalni pregled, EKG snimanje, merenje krvnog pritiska i ultrazvučni pregled srca.

– Anamneza je od izuzetne važnosti, jer uključuje razgovor o simptomima, životnim navikama poput ishrane, fizičke aktivnosti i pušenja, kao i porodičnoj istoriji kardiovaskularnih oboljenja – navodi dr Dalibor Dragišić.

Osim toga, pacijenti treba da donesu rezultate laboratorijskih analiza koje uključuju krvnu sliku, nivo šećera, masnoće u krvi (holesterol i trigliceridi), kao i funkciju bubrega, jetre i štitaste žlezde.

– Ove analize nam daju uvid u opšte zdravstveno stanje i mogu ukazati na poremećaje koji doprinose srčanim problemima. Na primer, anemija može izazvati bol u grudima, a ubrzan rad štitaste žlezde (hipertireoza) može uzrokovati tahikardiju, dok su povišene vrednosti masnoća sam po sebi faktor rizika za kardiovaskularne bolesti – objašnjava dr Dragišić.

Koji su faktori rizika za razvoj srčanih bolesti?

– Postoje faktori rizika na koje ne možemo da utičemo kao što je genetsko opterećenje i koje uvek treba imati u vidu. Sa druge strane, tu su i hronične bolesti poput povišenog krvnog pritiska, dijabetesa i hiperlipidemije koje značajno povećavaju rizik za srčane bolesti. Međutim, adekvatnim lečenjem ovih stanja možemo značajno smanjiti rizik – kaže dr Dragišić.

Naš sagovornik napominje da postoje i faktori na koje možemo direktno uticati, kao što su gojaznost i pušenje.

– Eliminacijom ovih faktora značajno smanjujemo verovatnoću razvoja srčanih bolesti – dodaje on.

Koliko su tačni neinvazivni testovi u otkrivanju srčanih problema?

– EKG je prva i osnovna dijagnostička metoda u kardiologiji. Iako je jeftina i dostupna, može pružiti mnogo informacija za kratko vreme (prisustvo aritmija, brzina srčanog rada, stanje ishranjenosti srčanog mišića, itd). Međutim, pozitivan ili negativan nalaz EKG-a ne može uvek da potvrdi ili isključi srčanu bolest i potrebne su druge dijagnostičke metode. Slično je i sa ultrazvukom srca, koji daje detaljan uvid u snagu srčanog mišića, stanje zalistaka, pokretljivost srčanih zidova i eventualno prisustvo ožiljaka. Obe metode se dopunjuju i koriste za donošenje daljih dijagnostičkih i terapijskih odluka – objašnjava dr Dalibor Dragišić.

Kada se rade invazivni testovi poput koronarografije?

– Koronarografija je invazivna procedura i radi se kada neinvazivni testovi pokažu da postoji problem u snabdevanju srca krvlju ili u sklopu preoperativne pripreme za operacije na srcu (zalisci). Ovo je zlatni standard za dijagnostiku ishemijske bolesti srca. Najčešće se radi kod pacijenata koji imaju pozitivan test fizičkim opterećenjem, srčanu slabost ili kod pacijenata koji su preboleli infarkt. Kod akutnih slučajeva, poput infarkta miokarda sa potpunim prekidom cirkulacije (STEMI), hitna koronarografija omogućava vizualizaciju krvnog suda u koji je potrebno ugraditi stent kako bi se ponovo uspostavilla cirkulacija – kaže dr Dragišić.

Koji simptomi se često ignorišu, a mogu ukazivati na srčani problem?

– Blaži poremećaji stanja svesti, poput nesvestice ili omaglice, često se ignorišu, a mogu biti znak ozbiljnih problema sa srcem, poput aritmija. Ove simptome ne treba olako shvatati, već ih treba istražiti kako bi se isključila srčana oboljenja – upozorava dr Dalibor Dragišić.

Preventivne mere za održavanje zdravlja srca

– Preporučujem da svi pacijenti koji imaju povišen kardiovaskularni rizik zahtevaju redovne kardiološke preglede. To se prvenstveno odnosi na one koji imaju povišen krvni pritisak, dijabetes, masnoće u krvi, kao i oni koji daju podatak da je neko od bližih krvnih srodnika kao relativno mlad imao srčani udar. Striktno lečenje krvnog pritiska, dijabetesa, redovna i umerena fizička aktivnost, prestanak pušenja i kontrolisanje nivoa masnoća u krvi su mere koje održavaju zdravlje, odlažu komplikacije i produžavaju život – savetuje dr Dalibor Dragišić na kraju našeg razgovora.