Tolerancija na bol je relativna kategorija Foto: Shutterstock
Povišeni krvni pritisak je stanje koje većina pacijenata može dobro da kontroliše. Često se, ipak, dešava da pored terapije za povišen krvni pritisak moramo da popijemo i lek za ublažavanje bolova. Stručnjaci upozoravaju da analgetici, ali i lekovi za smirivanje simptoma gorušice ili prehlade, nekada mogu da izazovu kod pacijenata sa hipertenzijom dodatne tegobe. Moguće je da analgetici povise ionako visoke vrednosti krvnog pritiska i izazovu dodatne neželjene reakcije.
Lekovi za ublažavanje bolova su najprodavaniji medikamenti, mogu da se kupe bez recepta i kod većine osoba neće izazvati neželjene reakcije.
Kardiolog dr Nieca Goldberg iz American Heart Association upozorava na dodatni oprez kod pacijenata na antihipertenzivnoj terapiji.
– Često pacijenti nisu upoznati sa svim neželjenim reakcijama primene lekova protiv bolova. Smatraju da su svi medikamenti koje mogu da kupe u slobodnoj prodaji relativno bezbedni. Malo se razmišlja o neželjenim reakcijama na ove lekove, koja je moguća – kaže dr Goldberg.
Problem nisu isključivo lekovi protiv bolova, već i sredstva za lečenje prehlade, sinusa i gorušice.
Postoje različite vrste analgetika koji deluju na različite načine. Opioidi, na primer, smanjuju signale bola koje šalje nervni sistem i reakciju mozga na signale bola. Nesterodni antiinflamatorni lekovi sprečavaju delovanje prostaglandina i na taj način umiruju simptome bola i otoka. Tilenol menja način na koji telo oseća bol.
Kao i svi lekovi, analgetici mogu da budu praćeni neželjenim reakcijama, kao što su pojačana pospanost, vrtoglavica, stomačni problemi.
Stručnjaci upozoravaju da određeni nesterodni antiinflamatorni lekovi, kao što su ibuprofen, naproksen natrijum i ketoprofen, mogu da izazovu probleme kod pacijenata koji se leče od povišenog krvnog pritiska.
– Kada imam kardiovaskularnog pacijenta sa iznenadnim komplikacijama, prvo što ga pitam jeste: „Da li ste koristili analgetike?“ – objašnjava dr Goldberg.
Lekovi protiv bolova, ako se nekontrolisano koriste, mogu oštetiti i bubrežnu funkciju.
Lekari kažu da su kod pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom sigurniji izbor aspirin ili acetaminofen, mada su neželjene reakcije moguće i nakon primene ovih analgetika. Acetaminofen je u principu siguran lek za pacijente sa visokim krvnim pritiskom, ali ako se uzima u većim dozama, može izazvati oštećenja jetre. Aspirin, s druge strane, može da stupi u interakciju sa lekovima za kontrolu hipertenzije i da izazove stomačne probleme.
Jedan od najčešće korišćenih analgetika je acetaminofen, koji može efikasno smiriti simptome bola i sniziti povišenu telesnu temperaturu. Veoma retko može izazvati želudačne probleme, ali kao i većina lekova ili pomoćnih lekovitih sredstava, ako se nekontrolisano koristi, može dovesti do oštećenja jetre.
Aspirin ili acetilsalicilna kiselina je jedan od najpoznatijih lekova iz porodice salicilata. Primenjuje se u terapiji blažih bolova, za lečenje zapaljenja i povišene telesne temperature. U malim dozama sprečava zgrušavanje krvi, ne može direktno da snizi visok krvni pritisak, ali može da razredi gustu krv i bude od koristi pojedinim pacijentima sa hipertenzijom.
Aspirin može da smanji rizik od moždanog ili srčanog udara, ali može izazvati stomačne probleme i povećati rizik od unutrašnjeg krvarenja. U slučaju da se lečimo od hipertenzije i nekog kardiovaskularnog oboljenja, savetuje se da se pre primene aspirina konsultujemo sa lekarom.
Ibuprofen može dobro da smiri simptome bola i upale, ali i da izazove moguće komplikacije kod pacijenata sa visokim pritiskom. Najčešće se javljaju gastrointestinalni problemi, ali u najtežim slučajevima postoji rizik od razvoja srčanog ili moždanog udara.
Nesterodni antiinflamatorni lekovi u jačim dozama se izdaju na recept, ali moguće su neželjene reakcije. Novija klasa ovih lekova, inhibitori Cox-2, ne deluju na vrednosti krvnog pritiska, ali mogu izazvati stomačne probleme.
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije upozorava da izbegavamo istovremenu primenu ibuprofena sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, uključujući i selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2 (Cox-2). Uočava se da je učestalost neželjenih dejstava posle primene nesteroidnih antiinflamatornih lekova izraženija kod starijih osoba, a moguća su i gastrointestinalna krvarenja i perforacije sa mogućim smrtnim ishodom.
Tolerancija na bol je relativna kategorija. Sigurno ćemo, ako imamo jaku glavobolju posegnuti za lekom. Moguće je da bol nekada bude podnošljiv i da se umiri hladnim ili toplim oblogama, vežbama opuštanja, boravkom na čistom vazduhu ili šetnjom. U slučaju da pijemo lekove za kontrolu krvnog pritiska, preporuka je da se posavetujemo sa stručnim licem o mogućim načinima lečenja bola.