Sedenje duže od 10 sati dnevno najviše šteti vitalnom organu, može li vežbanje uopšte da pomogne

Novo istraživanje ukazuje na to da je sedenje duže od 10 sati dnevno značajno povezano sa budućim rizikom od srčane insuficijencije i rizikom od kardiovaskularne smrti. Ovaj rizik i dalje je povećan i kod ljudi koji ispunjavaju preporučenih 150 minuta umerenog do intenzivnog vežbanja nedeljno.

Sedenje šteti opštem zdravlju

Opšte je poznato da sedeći način života nije dobar za opšte zdravlje, uključujući zdravlje srca. Ranije istraživanja povezala su sedentarni način života sa povećanim rizikom od srčane insuficijencije, srčanog udara i moždanog udara.

– Većina ljudi veći deo dana provodi sedeći, u proseku oko 10 sati. Zato je važno da znamo kako sedenje i sedentarno ponašanje uopšte mogu uticati na zdravlje i da li se ovi efekti mogu ublažiti vežbanjem i fizičkom aktivnošću – kaže dr Shaan Khurshid, kardiolog na odeljenju za elektrofiziologiju srca u Opštoj bolnici u Masačusetsu.

Dr Khurshid je koautor nove studije nedavno objavljene u JACC, vodećem časopisu American College of Cardiology, u kojoj e navodi da sedenje nešto više od 10 i po sati dnevno može biti značajno povezano sa budućom srčanom insuficijencijom i smrtnošću od bolesti srca, čak i kod ljudi koji ispunjavaju preporučenih 150 minuta umereno jake fizičke aktivnosti (MVPA) nedeljno za odrasle.

Povećan rizik od smrti nakon sedenja 10,6 sati dnevno

Za ovu studiju istraživači su analizirali podatke UK Biobank skoro 90.000 učesnika prosečne starosti od 62 godine.

Nakon praćenja u periodu od prosečno osam godina, oko 5 odsto učesnika studije razvilo je atrijalnu fibrilaciju, oko 2,1 procenat razvio je srčanu insuficijenciju, skoro 2 odsto imalo je srčani udar, a nešto manje od 1 odsto umrlo je od kardiovaskularnih uzroka.

Nakon analize, naučnici su otkrili da se rizici za atrijalnu fibrilaciju i srčani udar – klinički poznat kao infarkt miokarda – tokom vremena postepeno povećavaju. Međutim, povećanje rizika bilo je minimalno za one koji su doživeli srčanu insuficijenciju ili smrt uzrokovanu kardiovaskularnim bolestima sve dok vreme provedeno u sedenju nije prešlo oko 10,6 sati svakog dana. U tom trenutku, naučnici navode da je njihov rizik značajno porastao i da je prag od 10,6 sati svakodnevnog sedenja „prelomna tačka” rizika.

Povećan rizik čak i kada se ispune preporuke za nedeljne vežbe

Dr Khurshid i njegov tim takođe su otkrili da su za učesnike studije koji su ispunjavali preporučenih 150 minuta nedeljno MVPA ili više, rizik od atrijalne fibrilacije i srčanog udara u vezi sa sedentarnim ponašanjem bili značajno smanjeni.

Međutim, ispunjavanje preporučene nedeljne vežbe nije smanjilo povećani rizik od srčane insuficijencije i kardiovaskularne smrti zbog sedentarnog načina života.

– Među onima koji su ispunili nivoe MVPA preporučene u smernicama, efekti sedentarnog ponašanja na rizik od atrijalne fibrilacije i infarkta miokarda značajno su smanjeni, što ukazuje na to da je veći deo rizika povezan sa sedentarnim ponašanjem povezan sa nedovoljnim MVPA – objasnio je dr Khurshid.

– Međutim, za srčanu insuficijenciju i kardiovaskularnu smrtnost, jake veze sa povećanim rizikom i dalje su postojale čak i među osobama koje su bile aktivne, što sugeriše da je prekomerno sedentarno ponašanje povezano sa većim rizikom iznad i izvan efekata nedovoljne aktivnosti za ta dva stanja – dodao je.

Značaj izbegavanja prekomernog sedentarnog ponašanja

Za hiljade nas koji imamo poslove koji zahtevaju sedenje za stolom ceo dan, dr Khurshid kaže da njihova studija pokazuje da je izbegavanje prekomernog sedenja i dalje važno čak i za one koji dovoljno vežbaju.

On savetuje da se izbegava previše sedenja tokom dana i da se po svaku cenu nađe vremena z šetnje.

– Merili smo fizičku aktivnost nedelju dana, što je uobičajeno u studijama koje koriste uređaje za praćenje aktivnosti. Nameravamo da nastavimo koristeći duže vreme praćenja. Postoji osnov za verovanje da sedentarno ponašanje može uticati na rizik od bolesti daleko izvan kardiovaskularnih bolesti, tako da planiramo da istražimo povezanost u celom spektru zdravlja – dodao je dr Khurshid.

Vežbanje ne može u potpunosti da poništi sedentarni način života

– Iako me ne iznenađuju nalazi studije, zaista je važno da je ova studija urađena. Medicinska literatura jasno ukazuje da nizak nivo aktivnosti i sedentarno ponašanje nepovoljno utiču na metaboličko i kardiovaskularno zdravlje. Međutim, možda je postojalo mišljenje ili uverenje da se sedentarni način života može poništiti izvođenjem preporučenih količina vežbanja – kaže dr Christopher Berg, kardiolog u MemorialCare Heart and Vascular Institute u Orange Coast Medical Center u Fauntin Veliju, Kalifornija.

– Nažalost, čini se da je ovo samo delimično tačno. Preporučena količina vežbanja u smernicama ne može u potpunosti da poništi sedentarni način života. Autori su, ipak, pružili neku utehu. Oni, međutim, napominju da preraspodela minuta sedenja na laganu aktivnost ili vežbanje može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti. Ipak, nije utvrđeno da li se može potpuno poništiti sedentarni način života – dodao je.

– Međutim, dobra vest je da se smanjenje rizika može postići zamenom minuta sedenja aktivnim minutama. Ne uskraćujte sebi priliku da se popnete stepenicama ili parkirate dalje da biste napravili još nekoliko dodatnih koraka. Nalazi iz ove studije sugerišu da čak i mali koraci (bukvalno) mogu napraviti kumulativnu razliku u smanjenju kardiovaskularnog rizika – ističe dr Christopher Berg.