Znaci i simptomi zavise od lokacije tumora, uticaja na organe i tkiva Foto: Shutterstock
Rak debelog creva često je lukava bolest, koja se nekada dijagnostikuje tek kada dođe do metastaza. Smatra se da se kod do 20 odsto pacijenata rak otkrije kada dođe do metastaza. Tačan uzrok karcinoma debelog creva nije do kraja poznat. Veruje se da na nastanak bolesti utiču nasledni i faktori životne sredine, način ishrane. Ipak, moguće je da pacijent nema ni jedan od poznatih faktora rizika, a da dobije bolest. Osobe koje dobro kontrolišu rak debelog creva upozoravaju nas da na neke simptome obratimo posebnu pažnju. Simptomi neće biti isti kod svih pacijenata.
Rak debelog creva najčešće se dijagnostikuje između 50 i 74 godine. Iako se bolest uglavnom otkriva u starijem životnom dobu, posebno posle 65. godine, stručnjaci upozoravaju da se od 90-tih godina prošlog veka, uočava da je sve više pacijenata mlađih od 50 godina. Onkolozi smatraju da je ova sumorna statistika delimično posledica gojaznosti, sedentarnog načina života, industrijske ishrane, sa dosta šećera i nezdravih masnoća.
Smatra se da su krivci i zagađivači životne sredine iz vode, zemlje, vazduha. Zbog svega navedenog, mnogi savetuju skrining raka debelog creva već od 45. godine, posebno ako imamo slučajeve bolesti u bliskoj porodici i određene simptome.
Kolorektalni karcinom razvija se u tkivima debelog creva ili rektuma. Znaci i simptomi zavise od lokacije tumora, uticaja na organe i tkiva.
Lekari kažu da jedan znak ili simptom možda neće biti dovoljan da posumnjaju na bolest. Kada se bolest otkrije na vreme lakše je lečenje i kontrola bolesti, bolji je kvalitet života pacijenta. Rak debelog creva leči se operacijom uklanjanja tumora, hemioterapijom i radioterapijom.
Pacijenti koji se dugi niz godina uspešno bore protiv ove bolesti savetuju da reagujemo na moguće simptome. Kažu da je razumljiv strah i nervoza, ali da je najgore ne raditi ništa. Rano otkrivanje bolesti najbolji je način da se bolest drži uspešno pod kontrolom.
Lekari navode da se pacijenti, pre nego što se otkrije bolest, uglavnom žale na jak bol u stomaku, napominju da ih skoro uvek posle jela zaboli stomak. Ukoliko su ti bolovi učestali posle obroka potrebno je da se javimo lekaru. Moguće je da imamo alergiju ili intoleranciju na neke namirnice, ali možda i karcinom debelog creva.
Zatvor uglavnom nije razlog za zabrinutost, jer se javlja i kod najzdravijih osoba. Potrebno je da potražimo stručnu pomoć, ako imamo redovne stolice, pa potom nedeljama ili mesecima zatvor i otežano pražnjenje creva.
Pojedini pacijenti prijavljuju da su posle perioda bez pražnjenja creva imali dijareje. Ukoliko se ovo javi, potrebno je da odemo na kolonoskopiju na ovom pregledu lekar može da vidi i odstrani polipe koji nekada mogu da prerastu u karcinom. U ovakvoj situaciji, čestih zatvora, pa dijareja, ne smemo da se oslanjamo na laksative ili da mislimo da ćemo problem rešiti isključivo određenim načinom ishrane.
Anemija je posledica manjka gvožđa, a nekada se javlja i dve decenije pre dijagnoze raka debelog creva. Rutinske provere krvne slike mogu dosta da pomognu u ranom otkrivanju bolesti. Krvarenje iz tumora vremenom dovodi do anemije, koja je prisutna kod 30 do 75 odsto pacijenata sa kolorektalnim karcinomom.
Kod fizički aktivnih osoba može da dođe do ubrzanog rada srca i bola u grudima. Pojedini pacijenti kažu da su osećali da će im „srce iskočiti iz grudi“, pri ustajanju su imali nesvesticu. Stručnjaci smatraju da su ovi simptomi posledica malokrvnosti pacijenata. Rak debelog creva može da uzrokuje spor gubitak krvi. Većina pacijenata ima nizak hemoglobin.
Iako se anemija javlja kao kasniji simptom, preporuka je da uradimo kolonoskopiju, ako patimo od anemije koja dugo traje i ne reaguje na lečenje. Vrtoglavice koje se uočavaju kod nekih pacijenata obično su posledica dugotrajne anemije.
Krv u stolici je najjači alarm, ali nije uvek i znak raka debelog creva, nego na primer posledica pucanja hemoroida. Potrebno je ipak da se krv u stolici detaljno ispita, jer skoro polovina mlađih pacijenata pre bolesti prijavljuje vidljive ostatke krvi u stolici ili na toalet papiru. Dešava se da posebno osobe koje su već imale hemoroide zanemare ovaj problem, a da krv postaje sve tamnija.
Pacijenti kažu da nikako ne ignorišemo ovaj simptom i da obavezno odemo na pregled na kojem će se ustanoviti da li je sve posledica hemoroida ili neke ozbiljnije bolesti.