Upozorenje naučnika: Izbegavajte jedan herbicid, možda je okidač za Parkinsonovu bolest

Parkinsonova bolest danas jedna od najbrže rastućih neuroloških bolesti, koja se i dalje leči isključivo simptomatski

Parkinsonova bolest je neurodegenerativno oboljenje nepoznatog uzroka. Doktorka Beate Ritz proučava mehanizam nastanka Parkinsonove bolesti već 25 godina i smatra da je mogući uzrok u sve zastupljenijoj upotrebi pesticida i zagađenju vazduha.

Parkinsonova bolest nije nasledna, ne zna se tačan uzrok nastanka

Preporučujemo

Parkinsonovu bolest prati odumiranje nervnih ćelija odgovornih za proizvodnju dopamina – neurotransmitera ključnog za prenos signala u mozgu i kontrolu pokreta. Ne postoji zvaničan lek koji u potpunosti leči Parkinsonovu bolest, ali je moguće kontrolisati simptome, kako navode lekari. Smatra se da je bolest posledica složene interakcije više faktora, sve više se ističe uloga pesticida i herbicida.

Kako je sve počelo?

Doktorka Beate Ritz bila je na specijalizaciji iz psihijatrije u Nemačkoj kada je njen 62-godišnji šef katedre razvio Parkinsonovu bolest, koja je brzo napredovala.

– Kada sam naivno pitala šta uzrokuje Parkinsonovu bolest, svi su rekli: "Ne znamo" – kaže dr Ritz, koja od tada već 25 godina proučava ovu bolest. Njeno naučno putovanje dovelo ju je u srce kalifornijske poljoprivrede – Centralnu dolinu (Central Valley).

Pesticidi, zagađenje vazduha i Parkinsonova bolest

Danas je dr Beate Ritz profesorka epidemiologije i profesorka na Odeljenju za neurologiju Medicinskog fakulteta „Dejvid Gefen“ pri UCLA.

Njena istraživanja pokazala su vezu između izloženosti pesticidima i zagađenju vazduha i povećanog rizika od razvoja Parkinsonove bolesti. Veruje se da su ova istraživanja sve značajnija, jer je Parkinsonova bolest danas jedna od najbrže rastućih neuroloških bolesti, koja se i dalje leči isključivo simptomatski – lekovi deluju na simptome poput tremora (podrhtavanja), ukočenosti mišića i usporenih pokreta (bradikinezije).

"Zamrznuti zavisnici": početak istraživanja

Istraživanje uzroka Parkinsonove bolesti u životnoj sredini započelo je krajem 1980-ih godina sa slučajem tzv. "zamrznutih zavisnika" , mladih ljudi koji su ubrizgali sintetičku drogu kontaminiranu MPTP-om i razvili teške simptome Parkinsonove bolesti.

Svi su koristili sintetički heroin u kojem je bilo supstance MPTP, koja je nastala greškom tokom kućne proizvodnje narkotika. Kod tih osoba je zabeležena ozbiljna ukočenost, poremećaj pokreta i govora. Kontaminant MPTP je sličan hemikaliji parakvat dihloridu, herbicidu koji se često koristi u poljoprivredi.

Uloga parakvata

Za potrebe svojih istraživanja, dr Ritz je koristila jedinstven izvor podataka – Kalifornijske izveštaje o upotrebi pesticida. Ovi izveštaji omogućili su joj precizno praćenje količina pesticida koji se koriste u poljoprivredi. Pesticidi dospevaju u ljudski organizam putem udisanja ili gutanja, a prisutni su i u prašini i vodi.

Studije dr Ritz pokazale su da je izloženost parakvatu povezana sa povećanim rizikom od Parkinsonove bolesti. Parakvat je organsko jedinjenje koje se primarno koristi kao herbicid za uništavanje korova.

– Eksperimenti na nekoliko životinjskih modela pokazali su da parakvat izaziva simptome bolesti. Sada smo u osnovi uvereni da parakvat može da izazove Parkinsonovu bolest – navodi dr Ritz.

Dalje analize više stotina pesticida pokazale su da mnogi pesticidi direktno toksično deluju na neurone koji proizvode dopamin. Tim dr Ritz trenutno ispituje koje kombinacije pesticida su posebno štetne.

Zagađenje vazduha i Parkinsonova bolest

Najnovija istraživanja dr Ritz ispituju i uticaj zagađenja vazduha na razvoj Parkinsonove bolesti. Kao i kod pesticida, ustanovljena je veza između povećanog rizika od bolesti i izloženosti zagađivačima povezanim sa saobraćajem, poput ugljen-monoksida i čestica suspendovanih materija (PM 2.5).

Zagađenje vazduha pokreće inflamatorne procese, slabi imuni sistem i, između ostalog, doprinosi razvoju Parkinsonove bolesti. Dr Ritz navodi da većina pacijenata pre pojave simptoma bolesti izgubi čulo mirisa. Nanočestice prodiru kroz nosnu sluznicu do olfaktorne sijalice, prvog dela mozga koji obrađuje informacije o mirisima, što može doprineti razvoju bolesti.

Registar pacijenata

Kada je dr Ritz započela istraživanje, nije postojao način da se izmeri učestalost Parkinsonove bolesti u Kaliforniji. Zato je lobirala za osnivanje registra pacijenata, što su podržali neurolozi i brojne zagovaračke grupe. Država Kalifornija je 2004. godine usvojila zakon kojim se lekari obavezuju da prijavljuju sve slučajeve Parkinsonove bolesti.

Hoće li doći do promena?

Dr Ritz i njen tim nastavljaju da proučavaju vezu između pesticida i Parkinsonove bolesti, ali se nadaju da istraživanja neće ostati samo na utvrđivanju uzroka. Ostaje otvoreno pitanje da li će ona dovesti do promena u politici i smanjenju upotrebe pesticida.

Za razliku od ostatka SAD, Kalifornija otvorenije govori o regulaciji upotrebe pesticida, ali mora da balansira između interesa poljoprivredne industrije i zaštite zdravlja stanovništva.

Parakvat je zabranjen u Evropi i Srbiji, ali...

Dr Ritz je svedok-ekspert u više sudskih procesa u kojima se tvrdi da je izlaganje parakvatu doprinelo razvoju Parkinsonove bolesti. Parakvat se koristi još od 1960-ih godina, a njegova upotreba se čak i povećala usled pojave otpornog korova.

Parakvat je zabranjen u više od 70 zemalja sveta, uključujući Evropu i Srbiju, zbog svoje toksičnosti. Međutim, to ne znači da nije prisutan na crnom tržištu, upozoravaju stručnjaci.