U kom delu kičme se najčešće pojavljuju maligni tumori i kakve su mogućnosti lečenja metastatskih

I benigni tumori, ako rastu, mogu izazvati oštećenja tkiva i uticati na funkcionalnost kičme

Tumori kičme mogu nastati bilo gde duž kičmenog stuba: u pršljenovima, samoj kičmenoj moždini ili u tkivima koja je okružuju. Najčešće se javljaju kao posledica metastaza, kada se ćelije raka sa nekog drugog mesta u telu prošire na kičmu.

Šta su tumori kičme i gde nastaju?

Preporučujemo

Tumor kičme je abnormalno bujanje ćelija unutar ili oko kičmene moždine i kičmenog stuba.

Kičma je fleksibilan "stub" kostiju koji štiti kičmenu moždinu. Počinje od baze lobanje i završava se na trtičnoj kosti (delu karlice). Sama kičmena moždina je cilindrična struktura, koja prenosi nervne impulse između mozga i ostatka tela.

Tumori mogu nastati:

• unutar kičmene moždine (intramedularni)
• unutar ovojnica koje obavijaju kičmenu moždinu, ali izvan same moždine (intraduralno-ekstramedularni)
• između ovojnica i pršljenova (ekstraduralni)
• u samim pršljenovima.

Ove promene mogu biti benigne (dobroćudne) ili maligne (zloćudne). I benigni tumori, ako rastu, mogu izazvati oštećenja tkiva. Tumori koji nastaju u samoj kičmi nazivaju se primarni, dok su metastatski tumori mnogo češći i nastaju kada rak sa nekog drugog organa zahvati kičmu.

Kako se tumori kičme dele i razvrstavaju?

Lekari ih klasifikuju prema:

• delu kičme na kome se nalaze (vratni, grudni, lumbalni ili sakralni)
• položaju u odnosu na moždinu (intramedularni, intraduralno-ekstramedularni ili ekstraduralni)
• poreklu (primarni ili metastatski)
• prirodi rasta (benigni ili maligni).

Grudni i lumbalni deo kičme su najčešća mesta na kojima se pojavljuju tumori. Oko 55 odsto svih tumora je ekstraduralno, 40 procenata intraduralno-ekstramedularno, a samo 5 odsto intramedularno.

Koje vrste tumora kičme postoje

Postoje brojni tipovi, među kojima se izdvajaju:

• astrocitom (tumor potpornih ćelija moždine, može biti benigni ili maligni)
• hordom (redak maligni tumor baze kičme ili trtične kosti)
• ependimom (tumor ćelija koje oblažu kanale moždane i kičmene tečnosti)
• glioblastom (veoma agresivan maligni tumor)
• hemangioblastom (tumor krvnih sudova nervnog sistema)
• meningiom (obično benigni tumor moždanih i moždinskih ovojnica)
• neurofibrom (benigni tumor nerava, često povezan s genetskim poremećajima)
• osteosarkom (maligni tumor kostiju, retko potiče iz kičme)
• švanom (najčešće benigni tumor ovojnica nerava)
• hemangiom kičme (najčešći benigni primarni tumor kičme).

Koji rakovi najčešće metastaziraju u kičmu?

Najčešće su to rak pluća kod muškaraca, rak dojke kod žena, rak prostate, limfomi, leukemije, multipli mijelom, rak bubrega, melanom, sarkom i rak štitaste žlezde ili digestivnog trakta. Ove metastaze uglavnom zahvataju pršljenove.

Ko najčešće oboleva i koliko su česti tumori kičme?

Sekundarni (metastatski) tumori čine čak 97 odsto svih tumora kičme. Oko 10.000 ljudi godišnje u SAD razvije metastatske tumore kičmene moždine, a 30–70 odsto pacijenata sa rakom ima metastaze u kičmi.

Primarni tumori su retki i češće se javljaju kod dece od 10 do 16 godina i odraslih od 65 do 74 godine.

Simptomi tumora kičme

Glavni simptom je bol u leđima - uporan, dubok, koji se pogoršava pri naporu, kijanju ili kašlju, i ne prolazi uz uobičajenu terapiju.

Bol se najčešće javlja u srednjem i donjem delu leđa, često zrači u ruke ili noge. Vremenom bol postaje stalan, intenzivan i ometa san. Kako tumor raste, može izazvati:

• trnjenje ili gubitak osećaja u rukama, nogama ili grudima
• slabost mišića, trzaje ili grčeve
• ukočen vrat ili leđa
• gubitak kontrole mokrenja ili stolice
• probleme s hodom ili padove
• deformitet kičme (skoliozu),
• paralizu (u zavisnosti od pritisnutih nerava).

Dijagnoza i lečenje tumora kičme

Tumori kičme se često slučajno otkrivaju na snimanjima urađenim iz drugih razloga. Lekar prvo sprovodi neurološki pregled, a zatim traži dodatne testove: rendgen, magnetnu rezonancu, CT, scintigrafiju kostiju, krvne analize ili biopsiju tumora da bi se utvrdila priroda i tip tumora.

Pristup je individualan i zavisi od vrste, veličine i mesta tumora. Kod metastatskih tumora cilj je ublažavanje bola, očuvanje funkcije kičme i poboljšanje kvaliteta života. Terapija može uključiti hemoterapiju, zračnu terapiju, radioterapiju, hirurgiju (ako se očekuje duži životni vek i tumor je otporan na zračenje ili hemoterapiju), vertebroplastiku ili kifoplastiku (ubrizgavanje koštanog cementa za stabilizaciju), kao i praćenje rasta tumora u slučaju sporih ili manjih lezija. Primarni maligni tumori leče se istim terapijama kao i metastatski.

Kod primarnih tumora cilj je potpuno uklanjanje, kada je to moguće.

Benigni, mali i stabilni tumori često se samo prate uz redovne kontrole magnetnom rezonancom.