Vežbanjem protiv demencije, jedna vrsta treninga je posebno korisna, tvrdi istraživanje

Još nije jasno da li je povezanost između fizičke aktivnosti i demencije posredovana društvenom i kognitivnom stimulacijom tokom vežbanja, ili isključivo nivoom fizičke kondicije

Fizičko vežbanje nije samo dobar način borbe protiv sarkopenije (gubitka mišićne mase povezane sa starenjem). Istraživanja tvrde da fizičko vežbanje u bitnoj meri smanjuje rizik od razvoja demencije.

Studija je trajala 44 godine

Preporučujemo

Rad iz 2022. godine navodi da samo 3.800 koraka dnevno može da smanji verovatnoću razvoja demencije za 25 odsto, s tim da se koristi povećavaju sve do 9.800 koraka dnevno. Takođe, se tvrdi da trening snage štiti delove mozga posebno osetljive na Alchajmerovu bolest.

Studija iz 2018. godine, objavljena u časopisu Nature, koja je trajala 44 godine naglašava povezanost između kardiovaskularne kondicije (merene testom vožnje bicikla) i 88 odsto manjeg rizika od pojave demencije kod žena.

Kardio trening i demencija

Istraživači su pratili više od 1.400 žena, starih 38 do 60 godina, tokom 44 godine, počevši od 1968. godine. Od učesnica istraživanja, 191 žena je završilo test kardiovaskularne kondicije na sobnom biciklu, koristeći intervale, to jest, periode intenzivnog vežbanja sa kratkim pauzama.

Od žena koje su na početku studije imale visoku kardiovaskularnu kondiciju, samo njih 5 odsto je razvilo demenciju, u poređenju sa 32 žene sa umerenim nivoom kardiovaskularne kondicije.

Žene sa visokom kondicijom imale su 88 odsto manju verovatnoću da obole od demencije, ili se bolest javljala skoro 10 godina kasnije u poređenju sa ženama u slabijoj kondiciji.

U zasebnoj studiji utvrđeno je da su osobe koje redovno voze bicikl imale 19 odsto manju verovatnoću od razvoja demencije. Stručnjaci zato navode da je, kako izgleda, kardiovaskularna kondicija ključna za smanjenje rizika od demencije.

Kako bi kardio trening mogao da smanji rizik od demencije?

Istraživači napominju da su njihovi nalazi pokazali povezanost, ali ne i uzročno-posledičnu vezu. "Još nije jasno da li je povezanost između fizičke aktivnosti i demencije posredovana društvenom i kognitivnom stimulacijom tokom vežbanja, ili isključivo nivoom fizičke kondicije“.

Na primer, žene sa visokom kardiovaskularnom kondicijom uglavnom su imale sopstvene mesečne prihode i dobro kontrolisane vrednosti krvnog pritiska. Naučnici pretpostavljaju i da ova veza može da bude posledica "neposrednih efekata vežbanja". Poznato je da je fizičko vežbanje dobar način kontrole hipertenzije, visokog holesterola, gojaznosti i dijabetes melitusa. Zna se i da vežbanje direktno deluje na mozak, poboljšava neuronske strukture.

Stručnjaci naglašavaju da nije do kraja poznata veza između demencije i fizičke aktivnosti, ali i dodaju da su sva ova istraživanja i mnoga druga pronašle povezanost između kretanja i smanjenog rizika od razvoja demencije.