Hronično povišen nivo jednog hormona izaziva Kušingov sindrom: Vratite ga u ravnotežu na prirodan način

Visok nivo kortizola negativno deluje i na mišiće, kosti i kožu jer slabi mišićna vlakna, podstiče gubitak koštane mase i dovodi do stanjivanja kože i pojave modrica ili strija

Kada telo dugo prekomerno proizvodi kortizol, najvažniji hormon stresa, posledice mogu biti dalekosežne. Kortizol je važan za celokupan organizam jer pomaže u regulaciji šećera u krvi, održavanju dobrog krvnog pritiska, metabolizma hranljivih materija i modulaciji imunskog sistema.

Na koje organe i procese povišen kortizol najviše utiče negativno

Preporučujemo

Dugotrajno povišen kortizol posebno oštećuje imunitet, čineći organizam ranjivijim i neotpornijim na infekcije. Negativno deluje i na mišiće, kosti i kožu jer slabi mišićna vlakna, podstiče gubitak koštane mase i dovodi do stanjivanja kože i pojave modrica ili strija. Mozak takođe trpi: pamćenje i koncentracija postaju slabiji, a san poremećen.

Kod žena može da poremeti menstrualni ciklus, dok kod oba pola utiče na pad seksualnog nagona. Pored toga, hronično povišen kortizol podiže i vrednosti krvnog pritiska, povećava rizik od gojaznosti posebno u predelu stomaka, i ubrzava razvoj metaboličkih poremećaja.

Koje simptome osećamo kada nam je kortizol povišen

Organizam je prirodno programiran da kortizol oscilira tokom dana: najviši je ujutru, a potom opada. Ali, kada je osoba stalno izložena stresu, taj ritam se gubi. Rezultat su sledeći simptomi i manifestacije:

• nervoza
• napetost
• ubrzani rad srca
• preznojavanje
• vrtoglavice.

Ako takvo stanje traje mesecima ili godinama može doći do ozbiljnih oboljenja. Među njima je i Kušingov sindrom, koji nosi čitav niz simptoma - od povišenog pritiska i promena raspoloženja do osteoporoze.

Najefikasniji pristup: Kako prirodno regulisati nivo kortizola

Zato je ključno prepoznati načine da se ovaj hormon dovede u ravnotežu.

Najefikasniji pristup je redukcija stresa: tehnike disanja, meditacija, joga ili jednostavne šetnje mogu da aktiviraju prirodni mehanizam smirivanja tela. Kvalitetan san, uravnotežena ishrana sa dovoljno antioksidanasa, voća, povrća i probiotika, kao i izbegavanje preteranog unosa kofeina, pomažu da se nivo kortizola stabilizuje.

Šta još može da pomogne

Ni socijalna podrška nije zanemarljiva, naglašavaju stručnjaci. Druženje, ljubavni odnosi, hobiji ili čak prisustvo kućnog ljubimca dokazano smanjuju stresni odgovor organizma.

Umerena fizička aktivnost dodatno poboljšava raspoloženje i otpornost na stres, dok ekstremni napori mogu da pogoršaju stanje. U nekim slučajevima lekari preporučuju i dodatke ishrani, poput omega-3 masnih kiselina, koje mogu doprineti smanjenju nivoa ovog hormona.

U suštini, hronično visok kortizol predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje, ali upravo kroz promenu životnih navika moguće je postići znatno poboljšanje. Kada stres prestane da diktira rad organizma, telo se vraća u ravnotežu, a kortizol ponovo postaje saveznik, ne neprijatelj.